12. септембар 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 1




Евангелие от МатфеяЕванђеље по Матеју

1

1 Книга родства Иисуса Христа, Сына Давидова, Сына Авраамля.1 Родослов Исуса Христа, сина Давида, Авраамова сина.

2 Авраам роди Исаака. Исаак же роди Иакова. Иаков же роди Иуду и братию его.
2 Авраам роди Исаака, Исаак роди Јакова, Јаков роди Јуду и браћу његову.

3 Иуда же роди Фареса и Зару от Фамары. Фарес же роди Есрома. Есром же роди Арама.3 Јуда са Тамаром роди Фареса и Зару, Фарес роди Есрома, Есром роди Арама.

4 Арам же роди Аминадава. Аминадав же роди Наассона. Наассон же роди Салмона.
4 Арам роди Аминадава, Аминадав роди Наасона, Наасон роди Салмона.

5 Салмон же роди Вооза от Рахавы. Вооз же роди Овида от Руфы. Овид же роди Иессеа.5 Салмон са Рахавом роди Вооза, Вооз са Рутом роди Јовида, Јовид роди Јесеја.

6 Иессей же роди Давида царя. Давид же царь роди Соломона от Уриины.6 Јесеј роди цара Давида. Давид са Уријином женом роди Соломона.

7 Соломон же роди Ровоама. Ровоам же роди Авию. Авиа же роди Асу.
7 Соломон роди Ровоама, Ровоам роди Авију, Авија роди Асафа.

8 Аса же роди Иосафата. Иосафат же роди Иорама. Иорам же роди Озию.8 Асаф роди Јосафата, Јосафат роди Јорама, Јорам роди Озију.

9 Озиа же роди Иоафама. Иоафам же роди Ахаза. Ахаз же роди Езекию.9 Озија роди Јоатама, Јоатам роди Ахаза, Ахаз роди Езекију.

10 Езекиа же роди Манассию. Манассиа же роди Амона. Амон же роди Иосию.
10 Езекија роди Манасију, Манасија роди Амоса, Амос роди Јосију.

11 Иосиа же роди Иехонию и братию его, в преселение Вавилонское.
11 Јосија роди Јехонију и браћу његову у време пресељења у Вавилон.

12 По преселении же Вавилонстем, Иехониа роди Салафииля. Салафииль же роди Зоровавеля.12 После пресељења у Вавилон Јехонија роди Салатиила, Салатиил роди Зоровавела.

13 Зоровавель же роди Авиуда. Авиуд же роди Елиакима. Елиаким же роди Азора.
13 Зоровавел роди Авијуда, Авијуд роди Елијакима, Елијаким роди Азора.

14 Азор же роди Садока. Садок же роди Ахима. Ахим же роди Елиуда.14 Азор роди Садока, Садок роди Ахима, Ахим роди Елијуда.

15 Елиуд же роди Елеазара. Елеазар же роди Матфана. Матфан же роди Иакова.15 Елијуд роди Елеазара, Елеазар роди Матана, Матан роди Јакова.

16 Иаков же роди Иосифа, мужа Мариина, из Неяже родися Иисус, глаголемый Христос.16 Јаков роди Јосифа мужа Марије, која роди Исуса званог Христа.

17 Всех же родов от Авраама до Давида родове четыренадесяте: и от Давида до преселения Вавилонскаго родове четыренадесяте: и от преселения Вавилонскаго до Христа родове четыренадесяте.
17 Од Авраама до Давида свега, дакле, четрнаест колена, и од Давида до пресељења у Вавилон четрнаест колена, и од пресељења у Вавилон до Христа четрнаест колена.

18 Иисус Христово Рождество сице бе: обрученней бо бывши Матери Его Марии Иосифови, прежде даже не снитися има, обретеся имущи во чреве от Духа Свята.18 А рођење Исуса Христа беше овако: када је мајка његова Марија била заручена за Јосифа, пре но што се састаше, нађе се да је зачела од Духа Светога.

19 Иосиф же муж Ея, праведен сый и не хотя Ея обличити, восхоте тай пустити Ю.
19 Пошто је Јосиф, њен муж, био праведан и није хтео да је срамоти, намисли да је тајно напусти.

20 Сия же ему помыслившу, се, Ангел Господень во сне явися ему, глаголя: Иосифе, сыне Давидов, не убойся прияти Мариам жены твоея: рождшеебося в Ней, от Духа есть Свята:
20 Када је он то смислио, гле анђео Господњи му се јави у сну и рече: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марије жене своје; јер што је у њој рођено од Духа је Светога,

21 родит же Сына, и наречеши имя Ему Иисус: Той бо спасет люди Своя от грех их.
21 Она ће родити сина и ти ћеш му дати име Исус, јер ће он спасти народ свој од грехова њихових.

22 Сие же все бысть, да сбудется реченное от Господа пророком, глаголющим:
22 А све ово догодило се да се испуни што је Господ рекао преко пророка који каже:

23 се, Дева во чреве приимет и родит Сына, и нарекут имя Ему Еммануил, еже есть сказаемо: с нами Бог.23 »Гле, девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануил«, што преведено значи: »Са нама Бог«.

24 Востав же Иосиф от сна, сотвори якоже повеле ему Ангел Господень, и прият жену свою,
24 А када се Јосиф пробуди од сна, учини како му је наредио анђео Господњи, и узе жену своју.

25 и не знаяше Ея, дондеже роди Сына Своего первенца, и нарече имя Ему Иисус. 25 И не познаваше је док не роди сина, и даде му име Исус.







Аудио запис: predanie.ru
Обрада: Славјанка

11. септембар 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 2





2
1 Иисусу же рождшуся в Вифлееме Иудейстем во дни Ирода царя, се, волсви от восток приидоша во Иерусалим, глаголюще:
1 А када се Исус родио у Витлејему јудејском за време краља Ирода, гле, дођоше мудраци са истока у Јерусалим

2 где есть рождейся Царь Иудейский? Видехом бо звезду Его на востоце и приидохом поклонитися Ему.2 и рекоше: где је цар јудејски који се родио? јер смо видели његову звезду на истоку и дођосмо да му се поклонимо.

3 Слышав же Ирод царь смутися, и весь Иерусалим с ним.
3 Чувши то краљ Ирод уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

4 И собрав вся первосвященники и книжники людския, вопрошаше от них: где Христос раждается?
4 И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, испитиваше их где треба да се роди Христос.

5 Они же рекоша ему: в Вифлееме Иудейстем, тако бо писано есть пророком:
5 А они му рекоше: у Витлејему јудејском; јер је пророк тако написао:

6 и ты, Вифлееме, земле Иудова, ни чимже менши еси во владыках Иудовых: из тебе бо изыдет Вождь, Иже упасет люди Моя Израиля.6 »И ти Витлејеме, земљо Јудина, никако ниси најмањи међу владалачким градовима Јудиним; јер ће из тебе изићи владар који ће пасти народ мој, Израиља«.

7 Тогда Ирод тай призва волхвы, и испытоваше от них время явльшияся звезды,7 Тада Ирод дозва тајно мудраце и испита тачно од њих време када се појавила звезда, и пославши их у Витлејем рече:

8 и послав их в Вифлеем, рече: шедше испытайте известно о Отрочати: егда же обрящете, возвестите ми, яко да и аз шед поклонюся Ему.
8 идите и испитајте тачно о детету; и кад га нађете, јавите ми да и ја дођем да му се поклоним.

9 Они же послушавше царя, идоша. И се, звезда, юже видеша на востоце, идяше пред ними, дондеже пришедши ста верху, идеже бе Отроча.9 А они послушавши краља одоше. И гле, звезда коју видеше на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде над местом где беше дете.

10 Видевше же звезду, возрадовашася радостию велиею зело,10 А када видеше звезду, обрадоваше се веома.

11 и пришедше в храмину, видеша Отроча с Мариею Материю Его, и падше поклонишася Ему: и отверзше сокровища своя, принесоша Ему дары, злато и ливан и смирну.
11 И ушавши у кућу видеше дете са Маријом, мајком његовом, падоше ничице и поклонише му се, отворише своја блага и принесоше му дарове, злато, тамјан и смирну.

12 И весть приемше во сне не возвратитися ко Ироду, иным путем отидоша во страну свою.
12 И пошто су у сну били поучени да се не враћају Ироду, вратише се другим путем у своју земљу.

13 Отшедшым же им, се, Ангел Господень во сне явися Иосифу, глаголя: востав поими Отроча и Матерь Его, и бежи во Египет, и буди тамо, дондеже реку ти: хощет бо Ирод искати Отрочате, да погубит Е.
13 А кад они одоше, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу и рече: устани, узми дете и мајку његову па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије.

14 Он же востав, поят Отроча и Матерь Его нощию, и отиде во Египет,
14 А он уста, узе дете и мајку његову ноћу и оде у Египат.

15 и бе тамо до умертвия Иродова: да сбудется реченное от Господа пророком, глаголющим: от Египта воззвах Сына Моего.15 И беше онде до смрти Иродове; да се испуни реч коју је Господ рекао преко пророка: »Из Египта позвах сина свога«.

16 Тогда Ирод видев, яко поруган бысть от волхвов, разгневася зело и послав изби вся дети сущыя в Вифлееме и во всех пределех его, от двою лету и нижайше, по времени, еже известно испыта от волхвов.16 Тада Ирод, видевши да су га мудраци обманули, разгневи се врло, посла и поби сву мушку децу у Витлејему и свој његовој околини, од две године и ниже по времену које је тачно дознао од мудраца.

17 Тогда сбыстся реченное Иеремием пророком, глаголющим:
17 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија:

18 глас в Раме слышан бысть, плачь и рыдание и вопль мног: Рахиль плачущися чад своих, и не хотяше утешитися, яко не суть.
18 »Глас у Рами чу се, плач и јаук многи; Рахиља оплакује своју децу, и неће да се утеши, јер их више нема«.

19 Умершу же Ироду, се, Ангел Господень во сне явися Иосифу во Египте,
19 А кад је умро Ирод, гле, анђео Господњи се јави у сну Јосифу у Египту и рече:

20 глаголя: востав поими Отроча и Матерь Его И иди в землю Израилеву, изомроша бо ищущии души Oтрочате.
20 устани, узми дете и мајку његову па иди у земљу Израиљеву; јер су умрли који су тражили живот детињи.

21 Он же востав, поят Отроча и Матерь Его и прииде в землю Израилеву.
21 А он уста, узе дете и мајку његову и уђе у земљу Израиљеву.

22 Слышав же, яко Архелай царствует во Иудеи вместо Ирода отца своего, убояся тамо ити: весть же приемь во сне, отиде в пределы Галилейския
22 Чувши пак да Архелај влада у Јудеји место свога оца Ирода, побоја се да оде онамо; него поучен у сну оде у крајеве галилејске,

23 и пришед вселися во граде нарицаемем Назарет: яко да сбудется реченное пророки, яко Назорей наречется.
23 и дошавши настани се у граду званом Назарет; да се испуни што су рекли пророци: Назарећанин ће се звати.


10. септембар 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 3





3


1 Во дни же оны прииде Иоанн Креститель, проповедая в пустыни Иудейстей
1 У оне дане појави се Јован Крститељ и проповедаше у пустињи јудејској говорећи:

2 и глаголя: покайтеся, приближибося Царствие Небесное.
2 покајте се, јер се приближило царство небеско.

3 Сей бо есть реченный Исаием пророком, глаголющим: глас вопиющаго в пустыни: уготовайте путь Господень, правы творите стези Его.3 Јер је то онај за кога је рекао пророк Исаија: »Глас онога што виче у пустињи: припремите пут Господњи, поравнајте стазе његове«.

4 Сам же Иоанн имяше ризу свою от влас велблуждь и пояс усмен о чреслех своих: снедь же его бе пружие и мед дивий.4 А Јован имаше хаљину од камиље длаке и кожни појас око својих бедара; храна његова беше скакавци и дивљи мед.

5 Тогда исхождаше к нему Иерусалима, и вся Иудеа, и вся страна Иорданская,5 Тада излажаше к њему Јерусалим, сва Јудеја и сва околина јорданска,

6 и крещахуся во Иордане от него, исповедающе грехи своя.6 и он их крштаваше у реци Јордану, а они исповедаху своје грехе.

7 Видев же (Иоанн) многи фарисеи и саддукеи грядущыя на крещение его, рече им: рождения ехиднова, кто сказа вам бежати от будущаго гнева?7 Видевши многе фарисеје и садукеје како долазе да их крсти, рече им: змијски породе, ко вам је указао да избегнете предстојећи гнев?

8 Сотворите убо плод достоин покаяния,8 Донесите дакле род достојан покајања,

9 и не начинайте глаголати в себе: отца имамы Авраама: глаголю бо вам, яко может Бог от камения сего воздвигнути чада Аврааму: 9 и не мислите да можете сами да говорите: имамо оца Авраама; јер вам кажем да Бог може од овога камења подићи децу Аврааму.

10 уже бо и секира при корени древа лежит: всяко убо древо, еже не творит плода добра, посекаемо бывает и во огнь вметаемо:10 Већ секира лежи код корена дрвећа; стога се одсеца и баца у ватру свако дрво које не доноси добра рода.

11 аз убо крещаю вы водою в покаяние: Грядый же по мне креплий мене есть, Емуже несмь достоин сапоги понести: Той вы крестит Духом Святым и огнем:11 Ја вас крштавам водом за покајање; а онај који за мном долази јачи је од мене, коме нисам достојан да понесем обућу. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

12 емуже лопата в руце Его, и отребит гумно Свое, и соберет пшеницу Свою в житницу, плевы же сожжет огнем негасающим. 12 У његовој руци је лопата, па ће очистити своје гумно и скупиће жито своје у житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.

13 Тогда приходит Иисус от Галилеи на Иордан ко Иоанну креститися от него.13 Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти.

14 Иоанн же возбраняше Ему, глаголя: аз требую Тобою креститися, и Ты ли грядеши ко мне?14 Али му Јован брањаше говорећи: ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени?

15 Отвещав же Иисус рече к нему: остави ныне: тако бо подобает нам исполнити всяку правду. Тогда остави Его.15 А Исус му одговори и рече: пусти сада, јер тако треба да испунимо сву праведност. Тада га пусти.

16 И крестився Иисус взыде абие от воды: и се, отверзошася Ему небеса, и виде Духа Божия сходяща яко голубя и грядуща на Него.16 А кад је Исус крштен, изиђе одмах из воде. И гле, отворише му се небеса и виде Духа Божијега где силази као голуб и иде на њега.

17 И се, глас с небесе глаголя: Сей есть Сын Мой возлюбленный, о Немже благоволих.
17 И гле, глас са небеса говораше: ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.

8. септембар 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 4





4

1 Тогда Иисус возведен бысть Духом в пустыню искуситися от диавола,
1 Тада Дух одведе Исуса у пустињу да га ђаво куша.

2 и постився дний четыредесять и нощий четыредесять, последи взалка.2 И постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи најзад огладне.

3 И приступль к Нему искуситель рече: аще Сын еси Божий, рцы, да камение сие хлебы будут.3 Тада му приђе кушач и рече: ако си Син Божији, реци да ово камење хлебови постану.

4 Он же отвещав рече: писано есть: не о хлебе единем жив будет человек, но о всяцем глаголголе исходящем изо уст Божиих.4 А он одговори и рече: написано је: »Неће човек живети о самом хлебу, него од сваке речи која излази из уста Божијих«.

5 Тогда поят Его диавол во святый град, и постави Его на криле церковнем,5 Тада га ђаво поведе у Свети град и постави га на врх храма

6 и глагола Ему: аще Сын еси Божий, верзися низу: писано бо есть, яко Ангелом Своим заповесть о Тебе (сохранити Тя), и на руках возмут Тя, да не когда преткнеши о камень ногу Твою.6 и рече му: ако си Син Божији, баци се доле; јер је написано да ће »Анђелима својим наредити за тебе, и на рукама ће те носити, да где не запнеш за камен ногом својом«.

7 Рече (же) ему Иисус: паки писано есть: не искусиши Господа Бога твоего.
7 Рече му Исус: и то је написано: »Не искушавај Господа, Бога свога«.

8 Паки поят Его диавол на гору высоку зело, и показа Ему вся царствия мира и славу их,8 Опет га поведе ђаво на врло високу гору, и показа му сва светска царства и њихову славу,

9 и глагола Ему: сия вся Тебе дам, аще пад поклонишимися.
9 и рече му: даћу ти све ово, ако паднеш и поклониш ми се.

10 Тогда глагола ему Иисус: иди за Мною, сатано: писано бо есть: Господу Богу твоему поклонишися и Тому единому послужиши.
10 Тада му рече Исус: одлази, сатано; јер је написано: »Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи«.

11 Тогда остави Его диавол, и се, Ангели приступиша и служаху Ему.11 Тада га остави ђаво, и гле анђели приђоше и служаху му.

12 Слышав же Иисус, яко Иоанн предан бысть, отиде в Галилею,12 А када чу да је Јован предан, повуче се у Галилеју.

13 и оставль Назарет, пришед вселися в Капернаум в поморие, в пределех Завулоних и Неффалимлих:13 И напустивши Назарет дође и настани се у Кафарнауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим,

14 да сбудется реченное Исаием пророком, глаголющим:14 да се испуни што је рекао пророк Исаија:

15 земля Завулоня и земля Неффалимля, путь моря об он пол Иордана, Галилеа язык,
15 »Земља Завулонова и земља Нефталимова, према мору, преко Јордана, Галилеја многобожачка,

16 людие седящии во тме видеша свет велий, и седящым в стране и сени смертней, свет возсия им.16 народ који седи у тами виде велику светлост, и онима што седе у земљи и сенци смрти, њима светлост сину«.

17 Оттоле начат Иисус проповедати и глаголати: покайтеся, приближися бо Царство Небесное.17 Отада поче Исус проповедати и говорити: покајте се, јер се приближило царство небеско.

18 Ходя же при мори Галилейстем, виде два брата, Симона глаголемаго Петра, и Андреа брата его, вметающа мрежи в море, беста бо рыбаря:18 А када је ишао крај Галилејског мора, виде два брата, Симона званог Петра, и Андреју, брата његова, како бацају мрежу у море; јер беху рибари.

19 и глагола има: грядита по Мне, и сотворю вы ловца человеком.19 И рече им: хајдете за мном, и учинићу вас рибарима људским.

20 Она же абие оставльша мрежи, по Нем идоста.20 А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.

21 И прешед оттуду, виде ина два брата, Иакова Зеведеева, и Иоанна брата его, в корабли с Зеведеом отцем ею, завязующа мрежи своя, и воззва я.21 И када одатле оде даље, виде друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, како у чамцу са Зеведејем, оцем својим, крпе своје мреже, и позва их.

22 Она же абие оставльша корабль и отца своего, по Нем идоста.
22 А они одмах оставише чамац и оца свога и пођоше за њим.

23 И прохождаше всю Галилею Иисус, учя на сонмищих их и проповедая Евангелие Царствия, изцеляя всяк недуг и всяку язю в людех.23 И обилажаше Исус сву Галилеју, учећи у синагогама њиховим и проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ у народу.

24 И изыде слух Его по всей Сирии: и приведоша к Нему вся болящыя, различными недуги и страстьми одержимы, и бесны, и месячныя, и разслабленныя (жилами): и изцели их.
24 И рашири се глас о њему по свој Сирији. И донесоше му све болеснике који су патили од различитих болести и мука, бесомучне, и месечаре, и узете, и излечи их.

25 И по Нем идоша народи мнози от Галилеи и десяти град, и от Иерусалима и Иудеи, и со онаго полу Иордана.25 И пође за њим много народа из Галилеје и Декапоља, Јерусалима и Јудеје, и с оне стране Јордана.

7. септембар 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 5





5


1 Узрев же народы, взыде на гору: и седшу Ему, приступиша к Нему ученицы Его.
1 А када виде народ, попе се на гору; и пошто седе, приступише му ученици његови;

2 И отверз уста Своя, учаше их, глаголя:2 И отвори уста своја и учаше их говорећи:

3 Блажени нищии духом: яко тех есть Царствие Небесное.
3 Блажени су сиромашни духом, јер је њихово царство небеско.

4 Блажени плачущии: яко тии утешатся.
4 Блажени су жалосни, јер ће се они утешити.

5 Блажени кротцыи: яко тии наследят землю.5 Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.

6 Блажени алчущии и жаждущии правды: яко тии насытятся.
6 Блажени су гладни и жедни праведности, јер ће се они наситити.

7 Блажени милостивии: яко тии помиловани будут.7 Блажени су милостиви, јер ће они бити помиловани.

8 Блажени честии сердцем: яко тии Бога узрят.
8 Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога гледати.

9 Блажени миротворцы: яко тии сынове Божии нарекутся.
9 Блажени су миротворци, јер ће се они синови Божији назвати.

10 Блажени изгнани правды ради: яко тех есть Царствие Небесное.10 Блажени су прогнани ради праведности, јер је њихово царство небеско.

11 Блажени есте, егда поносят вам, и ижденут, и рекут всяк зол глагол на вы лжуще, Мене ради:11 Блажени сте кад вас нагрде и успрогоне и набеде сваким злом лажући мене ради.

12 радуйтеся и веселитеся, яко мзда ваша многа на небесех: тако бо изгнаша пророки, иже (беша) прежде вас.12 Радујте се и кличите, јер је награда ваша велика на небесима; јер су тако прогонили пророке који су били пре вас.

13 Вы есте соль земли: аще же соль обуяет, чим осолится? Ни во чтоже будет ктому, точию да изсыпана будет вон и попираема человеки.13 Ви сте со земље; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци и да је људи изгазе.

14 Вы есте свет мира: не может град укрытися верху горы стоя:14 Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на брду;

15 ниже вжигают светилника и поставляют его под спудом, но на свещнице, и светит всем, иже в храмине (суть).15 нити се пали светиљка и ставља под мерицу, него на свећњак, и светли свима у кући.

16 Тако да просветится свет ваш пред человеки, яко да видят ваша добрая дела и прославят Отца вашего, Иже на небесех.16 Тако нека засветли ваша светлост пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.

17 (Да) не мните, яко приидох разорити закон, или пророки: не приидох разорити, но исполнити.
17 Не мислите да сам дошао да разрешим закон и пророке; нисам дошао да разрешим него да испуним.

18 Аминь бо глаголю вам: дондеже прейдет небо и земля, иота едина, или едина черта не прейдет от закона, дондеже вся будут.
18 Јер заиста вам кажем, док не прође небо и земља, неће ни једно иота или једна цртица од закона нестати, док се све не збуде.

19 Иже аще разорит едину заповедий сих малых и научит тако человеки, мний наречется в Царствии Небеснем: а иже сотворит и научит, сей велий наречется в Царствии Небеснем.
19 Ко дакле разреши једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи ће се назвати у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велик назвати у царству небеском.

20 Глаголю бо вам, яко аще не избудет правда ваша паче книжник и фарисей, не внидете в Царствие Небесное.20 Јер вам кажем: ако ваша праведност не буде много виша од праведности књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

21 Слышасте, яко речено бысть древним: не убиеши: иже (бо) аще убиет, повинен есть суду.
21 Чули сте да је речено старима: »Не убиј«, а ко убије биће крив суду.

22 Аз же глаголю вам, яко всяк гневаяйся на брата своего всуе повинен есть суду: иже бо аще речет брату своему: рака, повинен есть сонмищу: а иже речет: уроде, повинен есть геенне огненней.
22 А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога бити крив суду. Ако ко каже брату своме »рака«, биће крив синедриону. Ако ко каже » будало«, заслужиће пакао огњени.

23 Аще убо принесеши дар твой ко олтарю и ту помянеши, яко брат твой имать нечто на тя:
23 Ако дакле приносиш дар свој на жртвеник и онде се сетиш да твој брат има нешто против тебе,

24 остави ту дар твой пред олтарем и шед прежде смирися с братом твоим, и тогда пришед принеси дар твой.24 остави онде свој дар пред жртвеником, и иди прво измири се са братом својим, па тада дођи и принеси дар свој.

25 Буди увещаваяся с соперником твоим скоро, дондеже еси на пути с ним, да не предаст тебе соперник судии, и судия тя предаст слузе, и в темницу ввержен будеши:
25 Покажи добру вољу противнику своме брзо, док си још с њим на путу; да те противник не преда судији, а судија судском службенику, и да те не баце у тамницу.

26 аминь глаголю тебе: не изыдеши оттуду, дондеже воздаси последний кодрант.
26 Заиста ти кажем: нећеш изићи оданде док не платиш последње паре.

27 Слышасте, яко речено бысть древним: не прелюбы сотвориши. 27 Чули сте да је речено: »Не чини прељубе«.

28 Аз же глаголю вам, яко всяк, иже воззрит на жену ко еже вожделети ея, уже любодействова с нею в сердцы своем:28 А ја вам кажем да сваки који гледа жену с тим да је пожели, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме.

29 аще же око твое десное соблажняет тя, изми е и верзи от себе: уне бо ти есть, да погибнет един от уд твоих, а не все тело твое ввержено будет в геенну (огненную):
29 Ако те твоје десно око саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да пропадне један од твојих удова и не буде цело твоје тело бачено у пакао.

30 и аще десная твоя рука соблажняет тя, усецы ю и верзи от себе: уне бо ти есть, да погибнет един от уд твоих, а не все тело твое ввержено будет в геенну.
30 И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер ти је боље да пропадне један од твојих удова и да цело твоје тело не оде у пакао.

31 Речено же бысть, яко иже аще пустит жену свою, да даст ей книгу распустную.
31 Речено је даље: »Ко отпусти своју жену, нека јој да књигу отпусну«.

32 Аз же глаголю вам, яко всяк отпущаяй жену свою, разве словесе любодейнаго, творит ю прелюбодействовати: и иже пущеницу поймет, прелюбодействует.32 А ја вам кажем да сваки који отпушта своју жену, осим због прељубе, наводи је да учини прељубу, и ко се ожени отпуштеном, чини прељубу.

33 Паки слышасте, яко речено бысть древним: не во лжу кленешися, воздаси же Господеви клятвы твоя.
33 Опет сте чули да је речено старима: »Не куни се криво, а испуни Господу заклетве своје«.

34 Аз же глаголю вам не клятися всяко: ни небом, яко престол есть Божий:
34 А ја вам кажем: не куните се никако; ни небом, јер је престо Божији;

35 ни землею, яко подножие есть ногама Его: ни Иерусалимом, яко град есть великаго Царя:35 ни земљом, јер је подножје ногама његовим; нити Јерусалимом, јер је град великога цара;

36 ниже главою твоею кленися, яко не можеши власа единаго бела или черна сотворити:36 не заклињи се ни главом својом, јер не можеш ни једну влас учинити белом или црном.

37 буди же слово ваше: ей, ей: ни, ни: лишше же сею от неприязни есть.37 Него нека реч ваша буде да- да, не-не; а што је више од овога, од зла је.

38 Слышасте, яко речено бысть: око за око, и зуб за зуб.
38 Чули сте да је речено: »Око за око и зуб за зуб«.

39 Аз же глаголю вам не противитися злу: но аще тя кто ударит в десную твою ланиту, обрати ему и другую:
39 А ја вам кажем да се не противите злу; него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други;

40 и хотящему судитися с тобою и ризу твою взяти, отпусти ему и срачицу:40 и ономе који хоће да се парничи с тобом и да ти узме хаљину, подај му и огртач;

41 и аще кто тя поймет по силе поприще едино, иди с ним два.41 и ко те потера једну миљу, иди са њим две.

42 Просящему у тебе дай, и хотящаго от тебе заяти не отврати.
42 Дај ономе који од тебе тражи, и не окрећи се од онога који хоће од тебе да позајми.

43 Слышасте, яко речено есть: возлюбиши искренняго твоего и возненавидиши врага твоего.43 Чули сте да је речено: »Љуби ближњега свога« и мрзи непријатеља свога.

44 Аз же глаголю вам: любите враги вашя, благословите кленущыя вы, добро творите ненавидящым вас, и молитеся за творящих вам напасть и изгонящыя вы,
44 А ја вам кажем: љубите непријатеље своје и молите се за гонитеље своје,

45 яко да будете сынове Отца вашего, Иже есть на небесех: яко солнце Свое сияет на злыя и благия и дождит на праведныя и на неправедныя.
45 да будете синови Оца свога који је на небесима, јер он чини да његово сунце гране злима и добрима и даје кишу праведнима и неправеднима.

46 Аще бо любите любящих вас, кую мзду имате? Не и мытари ли тожде творят?
46 Јер ако љубите оне који вас љубе, какву награду имате? Зар не чине то исто и цариници?

47 И аще целуете други вашя токмо, что лишше творите? Не и язычницы ли такожде творят?
47 И ако поздрављате само своју браћу, шта особито чините? Зар не чине то исто и многобошци?

48 Будите убо вы совершени, якоже Отец ваш Небесный совершен есть.48 Будите дакле савршени као што је савршен Отац ваш небески.


5. септембар 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 6







6


1 Внемлите милостыни вашея не творити пред человеки, да видими будете ими: аще ли же ни, мзды не имате от Отца вашего, Иже есть на небесех.
1 Пазите да праведност своју не вршите пред људима, да вас они виде; иначе немате награде код Оца вашега који је на небесима.

2 Егда убо твориши милостыню, не воструби пред собою, якоже лицемери творят в сонмищих и в стогнах, яко да прославятся от человек. Аминь глаголю вам, восприемлют мзду свою.2 Када дакле чиниш милостињу, не труби пред собом, како чине лицемери у синагогама и по улицама, да их људи славе. Заиста вам кажем, примили су своју плату.

3 Тебе же творящу милостыню, да не увесть шуйца твоя, что творит десница твоя,3 А ти када чиниш милостињу, нека не зна твоја лева рука шта чини десна,

4 яко да будет милостыня твоя в тайне: и Отец твой, видяй в тайне, той воздаст тебе яве.4 да буде твоја милостиња у тајности; и Отац твој који гледа у тајности узвратиће ти.

5 И егда молишися, не буди якоже лицемери, яко любят в сонмищих и в стогнах путий стояще молитися, яко да явятся человеком. Аминь глаголю вам, яко восприемлют мзду свою.
5 И када се молите, не будите као лицемери; јер се радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима; заиста вам кажем, примили су плату своју.

6 Ты же, егда молишися, вниди в клеть твою, и затворив двери твоя, помолися Отцу твоему, Иже в тайне: и Отец твой, видяй в тайне, воздаст тебе яве.6 А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата своја и помоли се Оцу своме у тајности; и Отац твој који гледа у тајности испуниће ти.

7 Молящеся же не лишше глаголите, якоже язычницы: мнят бо, яко во многоглаголании своем услышани будут:
7 А када се молите, не говорите много као многобошци; јер мисле да ће због многих речи бити услишени.

8 не подобитеся убо им: весть бо Отец ваш, ихже требуете, прежде прошения вашего.8 Не будите дакле као они; јер зна Отац ваш шта вам треба, пре но што га замолите.

9 Сице убо молитеся вы: Отче наш, иже еси на небесех, да святится имя Твое:9 Овако се дакле молите: Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје;

10 да приидет Царствие Твое: да будет воля Твоя, яко на небеси, и на земли:10 нека дође царство твоје; нека буде воља твоја и на земљи као на небу;

11 хлеб наш насущный даждь нам днесь:11 хлеб наш насушни дај нам данас;

12 и остави нам долги нашя, яко и мы оставляем должником нашым:12 и опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим;

13 и не введи нас в напасть, но избави нас от лукаваго: яко Твое есть Царствие и сила и слава во веки. Аминь.
13 и не уведи нас у искушење, него нас избави од зла.

14 Аще бо отпущаете человеком согрешения их, отпустит и вам Отец ваш Небесный:14 Јер ако опростите људима њихове грешке, опростиће и вама Отац ваш небески;

15 аще ли не отпущаете человеком согрешения их, ни Отец ваш отпустит вам согрешений ваших.
15 ако ли не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити грешака ваших.

16 Егда же поститеся, не будите якоже лицемери сетующе: помрачают бо лица своя, яко да явятся человеком постящеся. Аминь глаголю вам, яко восприемлют мзду свою.
16 А када постите, не будите намргођени као лицемери; јер помрачују своја лица, да се покажу људима како посте; заиста вам кажем, примили су плату своју.

17 Ты же постяся помажи главу твою, и лице твое умый,17 А ти када постиш, помажи своју главу и опери своје лице,

18 яко да не явишися человеком постяся, но Отцу твоему, Иже в тайне: и Отец твой, видяй в тайне, воздаст тебе яве.18 да се не покажеш људима да постиш, него Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који гледа у тајности узвратиће ти.

19 Не скрывайте себе сокровищ на земли, идеже червь и тля тлит, и идеже татие подкопывают и крадут:
19 Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа уништавају и где лопови поткопавају и краду;

20 скрывайте же себе сокровище на небеси, идеже ни червь, ни тля тлит, и идеже татие не подкопывают, ни крадут:20 него сабирајте себи благо на небу, где не уништава ни мољац ни рђа, и где лопови не поткопавају нити краду;

21 идеже бо есть сокровище ваше, ту будет и сердце ваше.21 јер где је благо твоје, онде ће бити и срце твоје.

22 Светилник телу есть око. Аще убо будет око твое просто, все тело твое светло будет:22 Светило тела је око. Ако је око твоје бистро, све тело твоје биће светло;

23 аще ли око твое лукаво будет, все тело твое темно будет. Аще убо свет, иже в тебе, тма есть, то тма кольми?23 ако ли је око твоје рђаво, све тело твоје биће мрачно. Ако је дакле светлост, која је у теби, тама, колика ће тама бити?

24 Никтоже может двема господинома работати: любо единаго возлюбит, а другаго возненавидит: или единаго держится, о друзем же нерадити начнет. Не можете Богу работати и мамоне.24 Нико не може служити двојици господара; јер ће или једнога мрзети, а другога волети, или ће једном бити привржен, а другога презирати; не можете служити Богу и мамону.

25 Сего ради глаголю вам: не пецытеся душею вашею, что ясте, или что пиете: ни телом вашим, во что облечетеся. Не душа ли болши есть пищи, и тело одежди?
25 Зато вам кажем, не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за своје тело, шта ћете обући; зар није живот више од хране и тело од одела?

26 Воззрите на птицы небесныя, яко не сеют, ни жнут, ни собирают в житницы, и Отец ваш Небесный питает их. Не вы ли паче лучши их есте? 26 Погледајте птице небеске, оне не сеју нити жању нити скупљају у житнице, па ипак их храни Отац ваш небески; зар ви не вредите много више од њих?

27 Кто же от вас пекийся может приложити возрасту своему лакоть един?27 Ко од вас може бринући се додати животу своме један лакат?

28 И о одежди что печетеся? Смотрите крин селных, како растут: не труждаются, ни прядут:
28 И што се бринете за одело? Погледајте љиљане пољске како расту; не труде се нити преду;

29 глаголю же вам, яко ни Соломон во всей славе своей облечеся, яко един от сих:
29 а ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не обуче као један од ових.

30 аще же сено селное, днесь суще и утре в пещь вметаемо, Бог тако одевает, не много ли паче вас, маловери?30 Ако Бог тако одева пољску траву, која данас јесте а сутра се баца у пећ, неће ли много више вас, маловерни?

31 Не пецытеся убо, глаголюще: что ямы, или что пием, или чим одеждемся?31 Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести? или: шта ћемо пити? или: шта ћемо обући?

32 Всех бо сих языцы ищут: весть бо Отец ваш Небесный, яко требуете сих всех.32 Јер све то траже многобошци: зна Отац ваш небески да вам је све то потребно.

33 Ищите же прежде Царствия Божия и правды Его, и сия вся приложатся вам.
33 Тражите прво царство и праведност његову, а све ово додаће вам се.

34 Не пецытеся убо на утрей, утрений бо собою печется: довлеет дневи злоба его.34 Не брините се дакле за сутрашњи дан, јер ће се сутра бринути за себе; доста је дану зла свога.

Еванђеље по Матеју - Глава 7






7

1 Не судите, да не судими будете:1 Не судите, да не будете осуђени;

2 имже бо судом судите, судят вам: и в нюже меру мерите, возмерится вам.
2 јер каквим судом судите, судиће вам се, и каквом мером мерите, одмериће вам се.

3 Что же видиши сучец, иже во оце брата твоего, бервна же, еже есть во оце твоем, не чуеши?3 А што гледаш трун у оку брата свога, а у своме оку греде не примећујеш?

4 Или како речеши брату твоему: остави, да изму сучец из очесе твоего: и се, бервно во оце твоем?4 Или како ћеш рећи своме брату: пусти да извадим трун из твога ока, а гле, греда у оку твоме?

5 Лицемере, изми первее бервно из очесе твоего, и тогда узриши изяти сучец из очесе брата твоего.5 Лицемере, извади прво греду из свога ока, па ћеш тада гледати да извадиш трун из ока брата свога.

6 Не дадите святая псом, ни пометайте бисер ваших пред свиниями, да не поперут их ногами своими и вращшеся расторгнут вы.6 Не дајте светиње псима, нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим и окренувши се не растргну вас.

7 Просите, и дастся вам: ищите, и обрящете: толцыте, и отверзется вам:7 Молите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

8 всяк бо просяй приемлет, и ищяй обретает, и толкущему отверзется.8 Јер сваки који моли добива, и који тражи налази, и ономе који куца отвориће се.

9 Или кто есть от вас человек, егоже аще воспросит сын его хлеба, еда камень подаст ему?9 Или ко је човек међу вама, који ће сину своме, када затражи хлеба, дати камен?

10 Или аще рыбы просит, еда змию подаст ему?10 Или када затражи рибу, змију да му да?

11 Аще убо вы, лукави суще, умеете даяния блага даяти чадом вашым, кольми паче Отец ваш Небесный даст блага просящым у Него.11 Ако дакле ви - будући зли - знате добре дарове давати својој деци, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле.

12 Вся убо, елика аще хощете, да творят вам человецы, тако и вы творите им: се бо есть закон и пророцы.
12 Све дакле што желите да вама чине људи, чините и ви тако њима; јер је то закон и пророци.

13 Внидите узкими враты: яко пространная врата и широкий путь вводяй в пагубу, и мнози суть входящии им:
13 Уђите на уска врата; јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много их је који њиме улазе.

14 что узкая врата, и тесный путь вводяй в живот, и мало их есть, иже обретают его.14 Како су уска врата и стешњен пут који води у живот, и мало их је који га налазе.

15 Внемлите же от лживых пророк, иже приходят к вам во одеждах овчих, внутрь же суть волцы хищницы:
15 Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци.

16 от плод их познаете их. Еда объемлют от терния грозды, или от репия смоквы?
16 По плодовима њиховим познаћете их. Зар се грожђе бере с трња или смокве са чкаља?

17 Тако всяко древо доброе плоды добры творит, а злое древо плоды злы творит:
17 Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове.

18 не может древо добро плоды злы творити, ни древо зло плоды добры творити.
18 Не може добро дрво донети рђаве плодове, нити рђаво дрво донети добре плодове.

19 Всяко убо древо, еже не творит плода добра, посекают е и во огнь вметают.
19 Свако дрво, које не рађа добра плода, одсеца се и у ватру баца.

20 Темже убо от плод их познаете их.
20 Дакле по плодовима њиховим познаћете их.

21 Не всяк глаголяй Ми: Господи, Господи, внидет в Царствие Небесное: но творяй волю Отца Моего, Иже есть на небесех.
21 Неће ући у царство небеско сваки који ми говори: Господе, Господе, него ко чини вољу Оца мога који је на небесима.

22 Мнози рекут Мне во он день: Господи, Господи, не в Твое ли имя пророчествовахом, и Твоим именем бесы изгонихом, и Твоим именем силы многи сотворихом?
22 Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли пророковали у твоје име, и у твоје име изгнали демоне, и у твоје име многа чуда учинили?

23 И тогда исповем им, яко николиже знах вас: отидите от Мене, делающии беззаконие.
23 И тада ћу им изјавити: никада вас нисам упознао; одлазите од мене ви који чините безакоње.

24 Всяк убо, иже слышит словеса Моя сия и творит я, уподоблю его мужу мудру, иже созда храмину свою на камени:24 Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, биће као мудар човек, који сазида кућу своју на стени.

25 и сниде дождь, и приидоша реки, и возвеяша ветри, и нападоша на храмину ту: и не падеся, основана бо бе на камени.
25 И паде киша и дођоше бујице, и дунуше ветрови и навалише на ону кућу - и не паде; јер беше утемељена на стени.

26 И всяк слышай словеса Моя сия, и не творя их, уподобится мужу уродиву, иже созда храмину свою на песце:26 И сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, биће као луди човек, који сазида кућу своју на песку.

27 и сниде дождь, и приидоша реки, и возвеяша ветри, и опрошася храмине той, и падеся: и бе разрушение ея велие.
27 И паде киша и дођоше бујице, и дунуше ветрови и навалише на ону кућу - и паде, и пад њен беше велики.

28 И бысть егда сконча Иисус словеса сия, дивляхуся народи о учении Его:
28 И када Исус сврши ове речи, дивљаше се народ његовој науци;

29 бе бо учя их яко власть имея, и не яко книжницы.
29 јер их је учио као онај који има власт, а не као њихови књижевници.

3. септембар 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 8





8
1 Сшедшу же Ему с горы, вслед Его идяху народи мнози.
1 А када сиђе с горе, пође за њим многи народ.

2 И се, прокажен пришед кланяшеся Ему, глаголя: Господи, аще хощеши, можеши мя очистити.
2 И гле, губавац приступи и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш можеш да ме очистиш.

3 И простер руку Иисус, коснуся ему, глаголя: хощу, очистися. И абие очистися ему проказа.
3 И пруживши руку дотаче га говорећи: хоћу, буди чист.

4 И глагола ему Иисус: виждь, ни комуже повеждь: но шед покажися иереови и принеси дар, егоже повеле (в законе) Моисей, во свидетелство им.
4 И одмах се очисти његова губа. И рече му Исус: гледај да никоме не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси дар који заповеди Мојсије - за сведочанство њима.

5 Вшедшу же Ему в Капернаум, приступи к Нему сотник, моля Его
5 А када уђе у Кафарнаум, приђе му један капетан молећи га и говорећи:

6 и глаголя: Господи, отрок мой лежит в дому разслаблен, люте стражда.
6 Господе, слуга мој лежи узет код куће и мучи се страшно.

7 И глагола ему Иисус: Аз пришед изцелю его.
7 И рече му: ја ћу доћи и излечићу га.

8 И отвещав сотник, рече (Ему): Господи, несмь достоин, да под кров мой внидеши: но токмо рцы слово, и изцелеет отрок мой:
8 А капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да уђеш под мој кров; него само реци једну реч, и оздравиће мој слуга.

9 ибо аз человек есмь под властию, имый под собою воины: и глаголю сему: иди, и идет: и другому: прииди, и приходит: и рабу моему: сотвори сие, и сотворит.
9 Јер и ја сам човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: иди, и иде, и другоме: дођи, и долази, и слузи своме: учини то, и учини.

10 Слышав же Иисус, удивися, и рече грядущым по Нем: аминь глаголю вам: ни во Израили толики веры обретох.
10 А Исус чувши задиви се и рече онима који су га пратили: заиста вам кажем, ни у кога у Израиљу не нађох толике вере.

11 Глаголю же вам, яко мнози от восток и запад приидут и возлягут со Авраамом и Исааком и Иаковом во Царствии Небеснем:
11 А кажем вам да ће доћи многи са истока и запада и сести за сто са Авраамом и Исааком и Јаковом у царству небеском;

12 сынове же царствия изгнани будут во тму кромешнюю: ту будет плачь и скрежет зубом.
12 а синови царства биће избачени у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.

13 И рече Иисус сотнику: иди, и якоже веровал еси, буди тебе. И изцеле отрок его в той час.
13 И рече Исус капетану: иди, нека ти буде како си веровао. И би излечен слуга у онај час.

14 И пришед Иисус в дом Петров, виде тещу его лежащу и огнем жегому,
14 И када дође Исус у Петрову кућу, виде његову ташту где лежи у грозници.

15 и прикоснуся руце ея, и остави ю огнь: и воста и служаше ему.
15 И дотаче јој руку, и остави је грозница, те уста и служаше му.

16 Позде же бывшу, приведоша к Нему бесны многи: и изгна духи словом и вся болящыя изцели:
16 А када наста вече, принеше му многе бесомучне; и изгна духове речју, и излечи све болеснике;

17 да сбудется реченное Исаием пророком, глаголющим: Той недуги нашя прият и болезни понесе.
17 да се испуни што је рекао пророк Исаија: »Он узе наше слабости и понесе болести«.

18 Видев же Иисус многи народы окрест Себе, повеле (учеником) ити на он пол.
18 А када Исус виде многи народ око себе, заповеди да се отплови на другу страну.

19 И приступль един книжник, рече Ему: Учителю, иду по Тебе, аможе аще идеши.
19 И приступивши један књижевник рече му: учитељу, ићи ћу за тобом куд год ти пођеш.

20 Глагола ему Иисус: лиси язвины имут, и птицы небесныя гнезда: Сын же Человеческий не имать где главы подклонити.
20 И рече му Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечији нема где да ослони главу.

21 Другий же от ученик Его рече Ему: Господи, повели ми прежде ити и погребсти отца моего.
21 А други један од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најпре да одем и укопам свога оца.

22 Иисус же рече ему: гряди по Мне и остави мертвых погребсти своя мертвецы.
22 А Исус му рече: хајде за мном и остави да мртви укопавају своје мртве.

23 И влезшу Ему в корабль, по Нем идоша ученицы Его.
23 И када уђе у чамац, пођоше за њим ученици његови.

24 И се, трус велик бысть в мори, якоже кораблю покрыватися волнами: Той же спаше.
24 И гле, велика бура наста на мору, тако да су валови преливали чамац; а он је спавао.

25 И пришедше ученицы Его возбудиша Его, глаголюще: Господи, спаси ны, погибаем.
25 И приступивши пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, пропадамо.

26 И глагола им: что страшливи есте, маловери? Тогда востав запрети ветром и морю, и бысть тишина велия.26 И рече им: што се бојите маловерни? Тада уста, запрети ветровима и мору, и наста тишина велика.

27 Человецы же чудишася, глаголюще: кто есть Сей, яко и ветри и море послушают Его?
27 А људи се зачудише говорећи: какав је то човек да га и ветрови и море слушају?

28 И пришедшу Ему на он пол, в страну Гергесинскую, сретоста Его два бесна от гроб исходяща, люта зело, яко не мощи ни кому минути путем тем.
28 А када дође на другу страну у земљу гадаринску, сретоше га два бесомучна излазећи из гробова, опасна врло, тако да нико није могао проћи оним путем.

29 И се, возописта глаголюща: что нама и Тебе, Иисусе Сыне Божий? Пришел еси семо прежде времене мучити нас.29 И гле, повикаше говорећи: шта имамо ми с тобом, Сине Божији? Јеси ли дошао овамо да нас пре времена мучиш?

30 Бяше же далече от нею стадо свиний много пасомо.
30 А далеко од њих беше велико крдо свиња на паши.

31 Беси же моляху Его, глаголюще: аще изгониши ны, повели нам ити в стадо свиное.
31 А демони га мољаху говорећи: ако нас изгониш, пошаљи нас у крдо свиња.

32 И рече им: идите. Они же изшедше идоша в стадо свиное: и се, (абие) устремися стадо все по брегу в море, и утопоша в водах.
32 И рече им: идите. А они изишавши одоше у свиње; и гле, навали све крдо са стрмени у море, и погибе у води.

33 Пасущии же бежаша, и шедше во град, возвестиша вся, и о бесною.
33 А пастири побегоше, па отишавши у град јавише све - и шта се догодило бесомучнима.

34 И се, весь град изыде в сретение Иисусови: и видевше Его, молиша, яко дабы прешел от предел их.
34 И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу, и видевши га замолише га да оде из њихових крајева.

2. септембар 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 9





9

1 И влез в корабль, прейде и прииде во Свой град.
1 И ушавши у чамац пређе и дође у свој град.

2 И се, принесоша Ему разслаблена (жилами), на одре лежаща: и видев Иисус веру их, рече разслабленному: дерзай, чадо, отпущаются ти греси твои.
2 И гле, донесоше му узетога који је лежао на постељи. И кад виде Исус њихову веру, рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се твоји греси.

3 И се, нецыи от книжник реша в себе: Сей хулит.
3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога.

4 И видев Иисус помышления их, рече: вскую вы мыслите лукавая в сердцах своих?
4 А Исус, пошто је знао њихове мисли, рече: зашто зло мислите у својим срцима?

5 Что бо есть удобее рещи: отпущаются ти греси: или рещи: востани и ходи?
5 Јер шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај?

6 Но да увесте, яко власть имать Сын Человеческий на земли отпущати грехи: тогда глагола разслабленному: востани, возми твой одр и иди в дом твой.
6 Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе - рече тада узетоме: устани, подигни своју постељу и иди кући својој.

7 И востав, иде в дом свой.
7 И уставши оде кући својој.

8 Видевше же народи чудишася и прославиша Бога, давшаго власть таковую человеком.
8 А народ, када виде, побоја се и прослави Бога који је такву власт дао људима.

9 И преходя Иисус оттуду, виде человека седяща на мытнице, Матфеа глаголема: и глагола ему: по Мне гряди. И востав по Нем иде.
9 А када Исус оде оданде, виде човека где седи на царинарници, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши пође за њим.

10 И бысть Ему возлежащу в дому, и се, мнози мытари и грешницы пришедше возлежаху со Иисусом и со ученики Его.
10 А када је он лежао за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и лежаху за трпезом са Исусом и његовим ученицима.

11 И видевше фарисее, глаголаху учеником Его: почто с мытари и грешники Учитель ваш яст и пиет?
11 Фарисеји пак видевши то говораху његовим ученицима: зашто ваш учитељ једе са цариницима и грешницима?

12 Иисус же слышав рече им: не требуют здравии врача, но болящии:
12 А он чувши рече: лекар није потребан здравима него болеснима.

13 шедше же научитеся, что есть: милости хощу, а не жертвы? Не приидох бо призвати праведники, но грешники на покаяние.
13 Него идите и научите шта значи: »Милости хоћу, а не жртве«. Јер не дођох да позовем праведнике него грешнике.

14 Тогда приступиша к Нему ученицы Иоанновы, глаголюще: почто мы и фарисее постимся много, ученицы же Твои не постятся?
14 Тада му приђоше Јованови ученици говорећи: зашто ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?

15 И рече им Иисус: еда могут сынове брачнии плакати, елико время с ними есть жених? Приидут же дние, егда отимется от них жених, и тогда постятся.
15 А Исус им рече: могу ли сватови туговати док је младожења са њима? Доћи ће дани када ће се отети од њих младожења, и тада ће постити.

16 Никтоже бо приставляет приставления плата небелена ризе ветсе: возмет бо кончину свою от ризы, и горша дира будет.
16 Нико не ставља закрпу од новога сукна на стару хаљину; јер закрпа његова дере од хаљине и расцеп гори бива.

17 Ниже вливают вина нова в мехи ветхи: аще ли же ни, то просадятся меси, и вино пролиется, и меси погибнут: но вливают вино ново в мехи новы, и обое соблюдется.
17 Нити се сипа ново вино у старе мехове; иначе се мехови цепају, вино се просипа и мехови пропадају; него се ново вино сипа у нове мехове, па се обоје сачува.

18 Сия Ему глаголющу к ним, се, князь некий пришед кланяшеся Ему, глаголя, яко дщи моя ныне умре: но пришед возложи на ню руку Твою, и оживет.
18 Док им је он то говорио, гле старешина један пришавши клањаше му се говорећи: моја кћи сада умре; него дођи и стави своју руку на њу и оживеће.

19 И востав Иисус по нем иде, и ученицы Его.
19 И уста Исус и његови ученици те пођоше за њим.

20 И се, жена кровоточива дванадесяте лет, приступльши созади, прикоснуся воскрилию ризы Его,
20 И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви, пришавши одстрага дотаче ресе његове хаљине.

21 глаголаше бо в себе: аще токмо прикоснуся ризе Его, спасена буду.
21 Јер говораше у себи: ако само дотакнем његову хаљину, бићу спасена.

22 Иисус же обращься и видев ю, рече: дерзай, дщи, вера твоя спасе тя. И спасена бысть жена от часа того.22 А Исус се окрену и видевши је рече: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је. И би спасена жена од онога часа.

23 И пришед Иисус в дом княжь, и видев сопцы и народ молвящь,
23 И кад Исус дође у старешинину кућу, виде свираче и народ где виче,

24 глагола им: отидите, не умре бо девица, но спит. И ругахуся Ему.
24 и рече: уклоните се, јер девојчица није умрла, него спава. И исмеваху га.

25 Егда же изгнан бысть народ, вшед ят ю за руку: и воста девица.
25 А када истера народ, уђе и ухвати је за руку, и уста девојчица.

26 И изыде весть сия по всей земли той.
26 И оде глас о овоме по целој оној земљи.

27 И преходящу оттуду Иисусови, по Нем идоста два слепца, зовуща и глаголюща: помилуй ны, (Иисусе) сыне Давидов.
27 И када је Исус одлазио оданде, пођоше за њим два слепца вичући и говорећи: смилуј се на нас, сине Давидов.

28 Пришедшу же Ему в дом, приступиста к Нему слепца, и глагола има Иисус: веруета ли, яко могу сие сотворити? Глаголаста Ему: ей, Господи.
28 А када дође у кућу, приђоше му слепци, и рече им Исус: верујете ли да могу то учинити? Рекоше му: да, Господе.

29 Тогда прикоснуся очию их, глаголя: по вере ваю буди вама.
29 Тада дотаче њихове очи говорећи: нека вам буде по вери вашој.

30 И отверзостася очи има: и запрети има Иисус, глаголя: блюдита, да никтоже увесть.
30 И отворише се њихове очи. И запрети им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна.

31 Она же изшедша прослависта Его по всей земли той.
31 А они изишавши разгласише га по целој оној земљи.

32 Тема же исходящема, се, приведоша к Нему человека нема беснуема.
32 А када су они излазили, гле, приведоше му човека нема и бесомучна.

33 И изгнану бесу, проглагола немый. И дивишася народи, глаголюще, яко николиже явися тако во Израили.
33 И пошто је демон истеран, проговори неми, и задиви се народ говорећи: никада се тако шта не виде у Израиљу.

34 Фарисее же глаголаху: о князи бесовстем изгонит бесы.
34 А фарисеји говораху: помоћу демонског старешине изгони демоне.

35 И прохождаше Иисус грады вся и веси, учя на сонмищих их, и проповедая Евангелие Царствия, и целя всяк недуг и всяку язю в людех.
35 И обилажаше Исус све градове и села, учећи у синагогама њиховим и проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ.

36 Видев же народы, милосердова о них, яко бяху смятени и отвержени, яко овцы не имущыя пастыря.
36 И видевши народ, сажали се на њега, јер беше измучен и клонуо као овце без пастира.

37 Тогда глагола учеником Своим: жатва убо многа, делателей же мало:
37 Тада рече својим ученицима: жетве је много, а радника мало.

38 молитеся убо Господину жатвы, яко да изведет делатели на жатву Свою.
38 Молите дакле господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.

30. август 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 10






10

1 И призва обанадесять ученики Своя, даде им власть на дусех нечистых, яко да изгонят их, и целити всяк недуг и всяку болезнь.
1 И дозвав својих дванаест ученика даде им власт над нечистим духовима да их изгоне, и да лече сваку болест и сваку слабост.

2 Дванадесятих же Апостолов имена суть сия: первый Симон, иже нарицается Петр, и Андрей брат его: Иаков Зеведеев и Иоанн брат его:
2 А ово су имена дванаест апостола: прво Симон, који се зове Петар, и његов брат Андреја, па Јаков Зеведејев и његов брат Јован,

3 Филипп и Варфоломей: Фома и Матфей мытарь: Иаков Алфеев и Леввей, нареченный Фаддей:
3 Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј цариник, Јаков Алфејев и Тадеј,

4 Симон Кананит и Иуда Искариотский, иже и предаде Его.
4 Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који га издаде.

5 Сия обанадесять посла Иисус, заповеда им, глаголя: на путь язык не идите и во град Самарянский не внидите:
5 Ову дванаесторицу посла Исус заповедивши им: не идите многобошцима, и у град самарјански не улазите;

6 идите же паче ко овцам погибшым дому Израилева:
6 него радије идите изгубљеним овцама дома Израиљева.

7 ходяще же проповедуйте, глаголюще, яко приближися Царствие Небесное:
7 А ходећи проповедајте и говорите да се приближило царство небеско.

8 болящыя изцеляйте, прокаженныя очищайте, мертвыя воскрешайте, бесы изгоняйте: туне приясте, туне дадите.
8 Болесне лечите, мртве дижите, губаве чистите, демоне изгоните; забадава добисте, забадава дајите.

9 Не стяжите злата, ни сребра, ни меди при поясех ваших,
9 Не прибављајте злата, ни сребра, ни бакра у своје појасеве,

10 ни пиры в путь, ни двою ризу, ни сапог, ни жезла: достоин бо есть делатель мзды своея.
10 ни торбе на пут, ни две хаљине, ни обуће, нити штапа; јер је радник достојан своје хране.

11 В оньже аще (колиждо) град или весь внидете, испытайте, кто в нем достоин есть, и ту пребудите, дондеже изыдете:
11 А када уђете у који град или село, испитајте ко је у њему достојан; и онде останите док не изиђете.

12 входяще же в дом целуйте его, глаголюще: мир дому сему:
12 Улазећи пак у кућу поздравите је.

13 и аще убо будет дом достоин, приидет мир ваш нань: аще ли же не будет достоин, мир ваш к вам возвратится.
13 И ако кућа буде достојна, нека дође ваш мир на њу; а ако не буде достојна, мир ваш нека се врати к вама.

14 И иже аще не приимет вас, ниже послушает словес ваших, исходяще из дому или из града того, оттрясите прах ног ваших:
14 И ако вас ко не прими нити послуша ваших речи, изиђите из куће или онога града и отресите прах са својих ногу.

15 аминь глаголю вам: отраднее будет земли Содомстей и Гоморрстей в день судный, неже граду тому.
15 Заиста вам кажем, лакше ће бити земљи содомској и гоморској на дан суда, него граду ономе.

16 Се, Аз посылаю вас яко овцы посреде волков: будите убо мудри яко змия, и цели яко голубие.
16 Гле, ја вас шаљем као овце међу вукове; будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

17 Внемлите же от человек: предадят бо вы на сонмы, и на соборищих их биют вас,
17 Чувајте се од људи; јер ће вас предавати судовима, и у својим синагогама ће вас шибати,

18 и пред владыки же и цари ведени будете Мене ради, во свидетелство им и языком.
18 пред управнике и краљеве ће вас водити мене ради, за сведочанство њима и многобошцима.

19 Егда же предают вы, не пецытеся, како или что возглаголете: дастбося вам в той час, что возглаголете:
19 А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се дати у онај час шта ћете казати;

20 не вы бо будете глаголющии, но Дух Отца вашего глаголяй в вас.
20 јер не говорите ви, него Дух Оца вашега говори у вама.

21 Предаст же брат брата на смерть, и отец чадо: и востанут чада на родители и убиют их:
21 А брат ће брата предавати на смрт, и отац дете, и устајаће деца на родитеље и убијаће их.

22 и будете ненавидими всеми имене Моего ради: претерпевый же до конца, той спасен будет.
22 И сви ће вас мрзети због мога имена; али који истраје до краја, тај ће бити спасен.

23 Егда же гонят вы во граде сем, бегайте в другий. Аминь бо глаголю вам: не имате скончати грады Израилевы, дондеже приидет Сын Человеческий.
23 Када вас гоне у овоме граду, бежите у други; заиста вам кажем, нећете свршити са градовима Израиљевим док не дође Син човечији.

24 Несть ученик над учителя (своего), ниже раб над господина своего:
24 Ученик није над учитељем нити слуга над својим господаром.

25 довлеет ученику, да будет яко учитель его, и раб яко господь его. Аще господина дому веельзевула нарекоша, кольми паче домашния его?
25 Доста је ученику да буде као његов учитељ и слузи као његов господар. Када су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће више његове домаће.

26 Не убойтеся убо их: ничтоже бо есть покровено, еже не открыется, и тайно, еже не уведено будет.
26 Не бојте их се дакле; јер ништа није скривено што се неће открити. нити тајно што се неће дознати.

27 Еже глаголю вам во тме, рцыте во свете: и еже во ушы слышите, проповедите на кровех.
27 Што вам говорим у мраку, кажите на светлости; и што на ухо чујете, објавите са кровова.

28 И не убойтеся от убивающих тело, души же не могущих убити: убойтеся же паче могущаго и душу и тело погубити в геенне.
28 И не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити. Него се више бојте онога који може и душу и тело да упропасти у паклу.

29 Не две ли птице ценитеся единому ассарию? И ни едина от них падет на земли без Отца вашего:
29 Не продају ли се два врапца за ас? Па ни један од њих неће пасти на земљу без Оца вашега.

30 вам же и власи главнии вси изочтени суть:
30 А ваша је и сва коса на глави избројана.

31 не убойтеся убо: мнозех птиц лучши есте вы.
31 Не бојте се дакле; ви вредите више од многих врабаца.

32 Всяк убо иже исповесть Мя пред человеки, исповем его и Аз пред Отцем Моим, иже на небесех:
32 Сваки, дакле, који мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

33 а иже отвержется Мене пред человеки, отвергуся его и Аз пред Отцем Моим, иже на небесех.
33 А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

34 Не мните, яко приидох воврещи мир на землю: не приидох воврещи мир, но мечь:
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.

35 приидох бо разлучити человека на отца своего, и дщерь на матерь свою, и невесту на свекровь свою.
35 Јер сам дошао да раставим човека од његовог оца и кћер од њезине мајке и снаху од њезине свекрве,

36 И врази человеку домашнии его.
36 и непријатељи човекови су његови домаћи.

37 Иже любит отца или матерь паче Мене, несть Мене достоин: и иже любит сына или дщерь паче Мене, несть Мене достоин:
37 Ко љуби оца или мајку више него мене, није мене достојан, и ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан;

38 и иже не приимет креста своего и вслед Мене грядет, несть Мене достоин.
38 и који не узима крста свога и не иде за мном, није мене достојан.

39 Обретый душу свою погубит ю: а иже погубит душу свою Мене ради, обрящет ю.
39 Ко нађе живот свој, изгубиће га, и ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.

40 Иже вас приемлет, Мене приемлет: и иже приемлет Мене, приемлет Пославшаго Мя:
40 Ко вас прима, мене прима, а ко прима мене, прима онога који ме је послао.

41 приемляй пророка во имя пророчо, мзду пророчу приимет: и приемляй праведника во имя праведничо, мзду праведничу приимет:
41 Ко прима пророка у име пророчко, примиће награду пророчку, и ко прима праведника у име праведничко, примиће награду праведничку.

42 и иже аще напоит единаго от малых сих чашею студены воды токмо, во имя ученика, аминь глаголю вам, не погубит мзды своея.
42 И ко напоји једнога од ових малих само чашом свеже воде, зато што је мој ученик, заиста вам кажем, неће изгубити награде своје.

29. август 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 11






11


1 И бысть, егда соверши Иисус заповедая обеманадесяте ученикома Своима, прейде оттуду учити и проповедати во градех их.
1 А кад Исус заврши заповести дванаесторици својих ученика, оде оданде да учи и проповеда по њиховим градовима.

2 Иоанн же слышав во узилищи дела Христова, посла два от ученик своих,
2 А Јован чувши у тамници за дела Христова, посла своје ученике и рече му:

3 рече Ему: Ты ли еси Грядый, или иного чаем?
3 јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?

4 И отвещав Иисус рече има: шедша возвестита Иоаннови, яже слышита и видита:
4 Исус им одговори и рече: идите и јавите Јовану шта слушате и гледате:

5 слепии прозирают и хромии ходят, прокаженнии очищаются и глусии слышат, мертвии востают и нищии благовествуют:
5 слепима се враћа вид и хроми ходају, губави се чисте и глуви чују, мртви устају и сиромашнима се проповеда еванђеље;

6 и блажен есть, иже аще не соблазнится о Мне.
6 и блажен је онај који се не саблазни о мене.

7 Тема же исходящема, начат Иисус народом глаголати о Иоанне: чесо изыдосте в пустыню видети? Трость ли ветром колеблему?
7 А када ови одоше, поче Исус да говори народу о Јовану: шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља?

8 Но чесо изыдосте видети? Человека ли в мягки ризы облеченна? Се, иже мягкая носящии, в домех царских суть.
8 Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе меке хаљине у краљевским кућама су.

9 Но чесо изыдосте видети? Пророка ли? Ей, глаголю вам, и лишше пророка.
9 Него зашто сте изишли? Да видите пророка? Да, кажем вам, још више од пророка.

10 Сей бо есть, о немже есть писано: се, Аз посылаю Ангела Моего пред лицем Твоим, иже уготовит путь Твой пред Тобою.
10 Ово је онај за кога је написано: »Гле, ја шаљем весника свога пред лице твоје, који ће припремити пут твој пред тобом«.

11 Аминь глаголю вам, не воста в рожденных женами болий Иоанна Крестителя: мний же во Царствии Небеснем болий его есть.
11 Заиста вам кажем, међу рођенима од жена није се јавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега.

12 От дний же Иоанна Крестителя доселе Царствие Небесное нудится, и нуждницы восхищают е:
12 Од времена Јована Крститеља до сада царство небеско трпи насиље и силеџије га грабе.

13 вси бо пророцы и закон до Иоанна прорекоша.
13 Јер сви пророци и закон пророковаше до Јована;

14 И аще хощете прияти, той есть Илиа хотяй приити:
14 и ако хоћете да усвојите, он је Илија који треба да дође.

15 имеяй ушы слышати да слышит.
15 Ко има уши нека слуша.

16 Кому же уподоблю род сей? Подобен есть детем седящым на торжищих, и возглашающым другом своим
16 С ким ћу упоредити овај нараштај? Сличан је деци која седе по трговима и вичу другој и говоре:

17 и глаголющым: пискахом вам, и не плясасте: плакахом вам, и не рыдасте.
17 свирасмо вам и не играсте, јадиковасмо и не јаукасте.

18 Прииде бо Иоанн ни ядый, ни пияй: и глаголют: беса имать.
18 Јер дође Јован који нити једе нити пије, а они кажу: има демона.

19 Прииде Сын Человеческий ядый и пияй: и глаголют: се, человек ядца и винопийца, мытарем друг и грешником. И оправдися премудрость от чад своих.
19 Дође Син човечији који једе и пије, па кажу: гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника. И оправдаше мудрост дела њена.

20 Тогда начат Иисус поношати градовом, в нихже быша множайшыя силы Его, зане не покаяшася:
20 Тада поче карати градове у којима се догодила већина његових чуда, што се нису покајали.

21 горе тебе, Хоразине, горе тебе, Вифсаидо: яко аще в Тире и Сидоне быша силы были бывшыя в вас, древле убо во вретищи и пепеле покаялися быша:
21 Тешко теби, Хоразине; тешко теби Витсаидо; јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила код вас, одавно би се покајали у врећи и пепелу.

22 обаче глаголю вам Тиру и Сидону отраднее будет в день судный, неже вам.
22 Али вам кажем, Тиру и Сидону ће бити лакше на дан суда него вама.

23 И ты, Капернауме, иже до небес вознесыйся, до ада снидеши: зане аще в Содомех быша силы были бывшыя в тебе, пребыли убо быша до днешняго дне:
23 И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш сићи; јер да су се у Содому догодила чуда која су се догодила у теби, остао би до данашњег дана.

24 обаче глаголю вам, яко земли Содомстей отраднее будет в день судный, неже тебе.
24 Али вам кажем да ће содомској земљи бити лакше на дан суда него теби.

25 В то время отвещав Иисус рече: исповедаютися, Отче, Господи небесе и земли, яко утаил еси сия от премудрых и разумных и открыл еси та младенцем:
25 У оно време одговори Исус и рече: хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од учених и паметних, а открио безазленима;

26 ей, Отче, яко тако бысть благоволение пред Тобою.
26 да, Оче, јер тако би угодно пред тобом.

27 Вся Мне предана суть Отцем Моим: и никтоже знает Сына, токмо Отец: ни Отца кто знает, токмо Сын, и емуже аще волит Сын открыти.
27 Све ми је предао мој Отац, и нико не познаје Сина до Отац, нити Оца ко познаје до Син, и коме хоће да открије.

28 Приидите ко Мне вси труждающиися и обремененнии, и Аз упокою вы:
28 Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити.

29 возмите иго Мое на себе и научитеся от Мене, яко кроток есмь и смирен сердцем: и обрящете покой душам вашым:29 Узмите мој јарам на себе и научите од мене, јер ја сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор у својим душама.

30 иго бо Мое благо, и бремя Мое легко есть.
30 Јер је мој јарам благ и моје бреме је лако.

27. август 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 12





12


1 В то время иде Иисус в субботы сквозе сеяния: ученицы же Его взалкаша и начаша востерзати класы и ясти.
1 У оно време прође Исус кроз усеве у суботу; а ученици његови огладнеше, те почеше тргати класје и јести.

2 Фарисее же видевше реша Ему: се, ученицы Твои творят, егоже не достоит творити в субботу.
2 А фарисеји пак видевши рекоше му: види, твоји ученици чине што није дозвољено чинити у суботу.

3 Он же рече им: несте ли чли, что сотвори Давид, егда взалка сам и сущии с ним?
3 А он им рече: зар нисте читали шта је учинио Давид, када је огладнео он и његово друштво?

4 Како вниде в храм Божий и хлебы предложения снеде, ихже не достойно бе ему ясти, ни сущым с ним, токмо иереем единым?
4 Како је ушао у дом Божији и појео постављене хлебове, које нису смели јести ни он ни његови другови, већ само свештеници?

5 Или несте чли в законе, яко в субботы священницы в церкви субботы сквернят и неповинни суть?
5 Или зар нисте читали у закону да свештеници суботом у храму оскрнављују суботу и нису криви?

6 Глаголю же вам, яко церкве боле есть зде:
6 А кажем вам да је овде нешто веће од храма.

7 аще ли бысте ведали, что есть: милости хощу, а не жертвы, николиже убо бысте осуждали неповинных:
7 Кад бисте пак знали шта значи: »Милосрђе хоћу, а не жртве«, не бисте осудили невине.

8 господь бо есть и субботы Сын Человеческий.
8 Јер је Син човечији господар суботе.

9 И прешед оттуду, прииде на сонмище их.
9 И отишавши оданде дође у њихову синагогу.

10 И се, человек бе ту, руку имый суху. И вопросиша Его, глаголюще: аще достоит в субботы целити? Да на Него возглаголют.
10 И гле ту беше човек са сувом руком; и запиташе га говорећи: да ли је слободно лечити суботом? - да би га оптужили.

11 Он же рече им: кто есть от вас человек, иже имать овча едино, и аще впадет сие в субботы в яму, не имет ли е и измет?
11 А он им рече: који је од вас човек који неће ухватити и извадити своју једину овцу, ако му она у суботу падне у јаму?

12 Кольми убо лучши есть человек овчате? Темже достоит в субботы добро творити.
12 Колико, дакле, човек више вреди од овце. Зато је дозвољено суботом добро чинити.

13 Тогда глагола человеку: простри руку твою. И простре: и утвердися цела яко другая.
13 Тада рече човеку: пружи своју руку. И испружи је, и поста опет здрава као и друга.

14 Фарисее же шедше совет сотвориша на Него, како Его погубят. Иисус же разумев отиде оттуду.
14 А фарисеји изиђоше и одлучише против њега да га убију.

15 И по Нем идоша народи мнози, и изцели их всех:
15 Али Исус дозна то, те се уклони оданде. И многи пођоше за њим и излечи их све,

16 и запрети им, да не яве Его творят:
16 и опомену их да га не разгласе;

17 яко да сбудется реченное Исаием пророком, глаголющим:
17 да се испуни што је рекао пророк Исаија:

18 се, Отрок Мой, Егоже изволих, Возлюбленный Мой, Наньже благоволи душа Моя: положу дух Мой на Нем, и суд языком возвестит:
18 »Гле слуга мој кога сам изабрао, љубимац мој који је по вољи моје душе. Ставићу Дух свој на њега, и он ће јавити правду народима.

19 не преречет, ни возопиет, ниже услышит кто на распутиих гласа Его:
19 Неће се препирати нити викати, нити ће ко чути гласа његова по улицама.

20 трости сокрушенны не преломит и лена внемшася не угасит, дондеже изведет в победу суд:
20 Трске стучене неће преломити, и стењка који тиња неће угасити, док не доведе правду до победе.

21 и на имя Его языцы уповати имут.
21 И народи ће се уздати у његово име«.

22 Тогда приведоша к Нему беснующася слепа и нема: и изцели его, яко слепому и немому глаголати и глядати.
22 Тада му донеше бесомучнога који је био слеп и нем; и излечи га, тако да је неми говорио и гледао.

23 И дивляхуся вси народи глаголюще: еда Сей есть (Христос) сын Давидов?
23 А сав народ се дивио и говорио је: није ли ово син Давидов?

24 Фарисее же слышавше реша: Сей не изгонит бесы, токмо о веельзевуле князи бесовстем.
24 А фарисеји чувши рекоше: овај изгони демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара.

25 Ведый же Иисус мысли их, рече им: всякое царство раздельшееся на ся запустеет, и всяк град или дом разделивыйся на ся не станет.
25 А он је знао њихове мисли, те им рече: свако царство које се разделило против самога себе, опустеће, и сваки град или дом који се разделио против самога себе, неће се одржати.

26 И аще сатана сатану изгонит, на ся разделился есть: како убо станет царство его?
26 И ако сатана сатану истерује, разделио се противу самога себе, како ће се дакле одржати његово царство?

27 И аще Аз о веельзевуле изгоню бесы, сынове ваши о ком изгонят? Сего ради тии вам будут судии.
27 И ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу изгоне ваши синови? Зато ће вам они бити судије;

28 Аще ли же Аз о Дусе Божии изгоню бесы, убо постиже на вас Царствие Божие.
28 али ако ја Божијим Духом изгоним демоне, онда је дошло до вас царство Божије.

29 Или како может кто внити в дом крепкаго и сосуды его расхитити, аще не первее свяжет крепкаго, и тогда дом его расхитит?
29 Или како може неко да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада ће његову кућу опленити?

30 Иже несть со Мною, на Мя есть: и иже не собирает со Мною, расточает.
30 Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.

31 Сего ради глаголю вам: всяк грех и хула отпустится человеком: а яже на Духа хула не отпустится человеком:
31 Зато вам кажем, сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити.

32 и иже аще речет слово на Сына Человеческаго, отпустится ему: а иже речет на Духа Святаго, не отпустится ему ни в сей век, ни в будущий.
32 И ако ко каже реч против Сина човечијег, опростиће му се; а ономе који каже против Духа Светога, неће се опростити ни на овом свету ни у будућем.

33 Или сотворите древо добро и плод его добр: или сотворите древо зло и плод его зол: от плода бо древо познано будет.
33 Или учините добро дрво и плод његов добрим, или учините рђаво дрво и плод његов рђавим; јер се по роду дрво познаје.

34 Порождения ехиднова, како можете добро глаголати, зли суще? От избытка бо сердца уста глаголют.
34 Змијски породе, како можете добро да говорите кад сте зли? јер уста говоре оно чега је срце пуно.

35 Благий человек от благаго сокровища износит благая: и лукавый человек от лукаваго сокровища износит лукавая.
35 Добар човек од доброга блага износи добро, а зао човек од рђавога блага износи зло.

36 Глаголю же вам, яко всяко слово праздное, еже аще рекут человецы, воздадят о нем слово в день судный:
36 Али вам кажем да ће за сваку некорисну реч, коју изговоре људи, одговарати на дан суда;

37 от словес бо своих оправдишися и от словес своих осудишися.
37 јер ћеш по својим речима бити оправдан, и по својим речима бити осуђен.

38 Тогда отвещаша нецыи от книжник и фарисей, глаголюще: Учителю, хощем от Тебе знамение видети.
38 Тада му одговорише неки од књижевника и фарисеја: учитељу, желимо да видимо од тебе знак.

39 Он же отвещав рече им: род лукав и прелюбодей знамения ищет, и знамение не дастся ему, токмо знамение Ионы пророка:
39 А он им одговори и рече: зли и прељуботворни нараштај тражи знак, и неће му се дати знак осим знака пророка Јоне.

40 якоже бо бе Иона во чреве китове три дни и три нощы, тако будет и Сын Человеческий в сердцы земли три дни и три нощы.
40 Јер као што је Јона био у утроби морске немани три дана и три ноћи, тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.

41 Мужие Ниневитстии востанут на суд с родом сим и осудят его, яко покаяшася проповедию Иониною: и се, боле Ионы зде.
41 Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер су се покајали на Јонину проповед, а види овде је нешто више од Јоне.

42 Царица южская востанет на суд с родом сим и осудит и, яко прииде от конец земли слышати премудрость Соломонову: и се, боле Соломона зде.
42 Краљица југа устаће на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер је она дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а види овде је нешто више од Соломона.

43 Егда же нечистый дух изыдет от человека, преходит сквозе безводная места, ищя покоя, и не обретает:
43 А када нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не налази.

44 тогда речет: возвращуся в дом мой, отнюдуже изыдох. И пришед обрящет празден, пометен и украшен:
44 Тада каже: вратићу се у своју кућу, откуда сам изишао; и дошавши налази је празну, почишћену и украшену.

45 тогда идет и поймет с собою седмь иных духов лютейших себе, и вшедше живут ту: и будут последняя человеку тому горша первых. Тако будет и роду сему лукавому.
45 Тада одлази и узима са собом других седам духова, горих од себе, па уђу и станују онде; и последње стање онога човека бива горе од првога; тако ће бити и овоме нараштају.

46 Еще же Ему глаголющу к народом, се, Мати (Его) и братия Его стояху вне, ищуще глаголати Ему.
46 Док је он још говорио народу, гле, мајка и браћа његова стајаху напољу желећи да говоре с њим.

47 Рече же некий Ему: се, Мати Твоя и братия Твоя вне стоят, хотяще глаголати Тебе.
47 И неко му рече: гле твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да говоре с тобом.

48 Он же отвещав рече ко глаголющему Ему: кто есть Мати Моя, и кто суть братия Моя?
48 А он одговори и рече ономе што му каза: ко је моја мајка и ко су моја браћа?

49 И простер руку Свою на ученики Своя, рече: се, мати Моя и братия Моя: 49 И пружи своју руку на своје ученике па рече: ево моје мајке и моје браће;

50 иже бо аще сотворит волю Отца Моего, Иже есть на небесех, той брат Мой, и сестра, и мати (Ми) есть.
50 јер ко год чини вољу Оца мога који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мајка.