10
1 И призва обанадесять ученики Своя, даде им власть на дусех нечистых, яко да изгонят их, и целити всяк недуг и всяку болезнь.
1 И дозвав својих дванаест ученика даде им власт над нечистим духовима да их изгоне, и да лече сваку болест и сваку слабост.
2 Дванадесятих же Апостолов имена суть сия: первый Симон, иже нарицается Петр, и Андрей брат его: Иаков Зеведеев и Иоанн брат его:
2 А ово су имена дванаест апостола: прво Симон, који се зове Петар, и његов брат Андреја, па Јаков Зеведејев и његов брат Јован,
3 Филипп и Варфоломей: Фома и Матфей мытарь: Иаков Алфеев и Леввей, нареченный Фаддей:
3 Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј цариник, Јаков Алфејев и Тадеј,
4 Симон Кананит и Иуда Искариотский, иже и предаде Его.
4 Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који га издаде.
5 Сия обанадесять посла Иисус, заповеда им, глаголя: на путь язык не идите и во град Самарянский не внидите:
5 Ову дванаесторицу посла Исус заповедивши им: не идите многобошцима, и у град самарјански не улазите;
6 идите же паче ко овцам погибшым дому Израилева:
6 него радије идите изгубљеним овцама дома Израиљева.
7 ходяще же проповедуйте, глаголюще, яко приближися Царствие Небесное:
7 А ходећи проповедајте и говорите да се приближило царство небеско.
8 болящыя изцеляйте, прокаженныя очищайте, мертвыя воскрешайте, бесы изгоняйте: туне приясте, туне дадите.
8 Болесне лечите, мртве дижите, губаве чистите, демоне изгоните; забадава добисте, забадава дајите.
9 Не стяжите злата, ни сребра, ни меди при поясех ваших,
9 Не прибављајте злата, ни сребра, ни бакра у своје појасеве,
10 ни пиры в путь, ни двою ризу, ни сапог, ни жезла: достоин бо есть делатель мзды своея.
10 ни торбе на пут, ни две хаљине, ни обуће, нити штапа; јер је радник достојан своје хране.
11 В оньже аще (колиждо) град или весь внидете, испытайте, кто в нем достоин есть, и ту пребудите, дондеже изыдете:
11 А када уђете у који град или село, испитајте ко је у њему достојан; и онде останите док не изиђете.
12 входяще же в дом целуйте его, глаголюще: мир дому сему:
12 Улазећи пак у кућу поздравите је.
13 и аще убо будет дом достоин, приидет мир ваш нань: аще ли же не будет достоин, мир ваш к вам возвратится.
13 И ако кућа буде достојна, нека дође ваш мир на њу; а ако не буде достојна, мир ваш нека се врати к вама.
14 И иже аще не приимет вас, ниже послушает словес ваших, исходяще из дому или из града того, оттрясите прах ног ваших:
14 И ако вас ко не прими нити послуша ваших речи, изиђите из куће или онога града и отресите прах са својих ногу.
15 аминь глаголю вам: отраднее будет земли Содомстей и Гоморрстей в день судный, неже граду тому.
15 Заиста вам кажем, лакше ће бити земљи содомској и гоморској на дан суда, него граду ономе.
16 Се, Аз посылаю вас яко овцы посреде волков: будите убо мудри яко змия, и цели яко голубие.
16 Гле, ја вас шаљем као овце међу вукове; будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.
17 Внемлите же от человек: предадят бо вы на сонмы, и на соборищих их биют вас,
17 Чувајте се од људи; јер ће вас предавати судовима, и у својим синагогама ће вас шибати,
18 и пред владыки же и цари ведени будете Мене ради, во свидетелство им и языком.
18 пред управнике и краљеве ће вас водити мене ради, за сведочанство њима и многобошцима.
19 Егда же предают вы, не пецытеся, како или что возглаголете: дастбося вам в той час, что возглаголете:
19 А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се дати у онај час шта ћете казати;
20 не вы бо будете глаголющии, но Дух Отца вашего глаголяй в вас.
20 јер не говорите ви, него Дух Оца вашега говори у вама.
21 Предаст же брат брата на смерть, и отец чадо: и востанут чада на родители и убиют их:
21 А брат ће брата предавати на смрт, и отац дете, и устајаће деца на родитеље и убијаће их.
22 и будете ненавидими всеми имене Моего ради: претерпевый же до конца, той спасен будет.
22 И сви ће вас мрзети због мога имена; али који истраје до краја, тај ће бити спасен.
23 Егда же гонят вы во граде сем, бегайте в другий. Аминь бо глаголю вам: не имате скончати грады Израилевы, дондеже приидет Сын Человеческий.
23 Када вас гоне у овоме граду, бежите у други; заиста вам кажем, нећете свршити са градовима Израиљевим док не дође Син човечији.
24 Несть ученик над учителя (своего), ниже раб над господина своего:
24 Ученик није над учитељем нити слуга над својим господаром.
25 довлеет ученику, да будет яко учитель его, и раб яко господь его. Аще господина дому веельзевула нарекоша, кольми паче домашния его?
25 Доста је ученику да буде као његов учитељ и слузи као његов господар. Када су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће више његове домаће.
26 Не убойтеся убо их: ничтоже бо есть покровено, еже не открыется, и тайно, еже не уведено будет.
26 Не бојте их се дакле; јер ништа није скривено што се неће открити. нити тајно што се неће дознати.
27 Еже глаголю вам во тме, рцыте во свете: и еже во ушы слышите, проповедите на кровех.
27 Што вам говорим у мраку, кажите на светлости; и што на ухо чујете, објавите са кровова.
28 И не убойтеся от убивающих тело, души же не могущих убити: убойтеся же паче могущаго и душу и тело погубити в геенне.
28 И не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити. Него се више бојте онога који може и душу и тело да упропасти у паклу.
29 Не две ли птице ценитеся единому ассарию? И ни едина от них падет на земли без Отца вашего:
29 Не продају ли се два врапца за ас? Па ни један од њих неће пасти на земљу без Оца вашега.
30 вам же и власи главнии вси изочтени суть:
30 А ваша је и сва коса на глави избројана.
31 не убойтеся убо: мнозех птиц лучши есте вы.
31 Не бојте се дакле; ви вредите више од многих врабаца.
32 Всяк убо иже исповесть Мя пред человеки, исповем его и Аз пред Отцем Моим, иже на небесех:
32 Сваки, дакле, који мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
33 а иже отвержется Мене пред человеки, отвергуся его и Аз пред Отцем Моим, иже на небесех.
33 А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
34 Не мните, яко приидох воврещи мир на землю: не приидох воврещи мир, но мечь:
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
35 приидох бо разлучити человека на отца своего, и дщерь на матерь свою, и невесту на свекровь свою.
35 Јер сам дошао да раставим човека од његовог оца и кћер од њезине мајке и снаху од њезине свекрве,
36 И врази человеку домашнии его.
36 и непријатељи човекови су његови домаћи.
37 Иже любит отца или матерь паче Мене, несть Мене достоин: и иже любит сына или дщерь паче Мене, несть Мене достоин:
37 Ко љуби оца или мајку више него мене, није мене достојан, и ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан;
38 и иже не приимет креста своего и вслед Мене грядет, несть Мене достоин.
38 и који не узима крста свога и не иде за мном, није мене достојан.
39 Обретый душу свою погубит ю: а иже погубит душу свою Мене ради, обрящет ю.
39 Ко нађе живот свој, изгубиће га, и ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.
40 Иже вас приемлет, Мене приемлет: и иже приемлет Мене, приемлет Пославшаго Мя:
40 Ко вас прима, мене прима, а ко прима мене, прима онога који ме је послао.
41 приемляй пророка во имя пророчо, мзду пророчу приимет: и приемляй праведника во имя праведничо, мзду праведничу приимет:
41 Ко прима пророка у име пророчко, примиће награду пророчку, и ко прима праведника у име праведничко, примиће награду праведничку.
42 и иже аще напоит единаго от малых сих чашею студены воды токмо, во имя ученика, аминь глаголю вам, не погубит мзды своея.
42 И ко напоји једнога од ових малих само чашом свеже воде, зато што је мој ученик, заиста вам кажем, неће изгубити награде своје.
