8
1 И бысть посем, и Той прохождаше сквозе грады и веси, проповедуя и благовествуя Царствие Божие: и обанадесяте с Ним,1 После тога ишао је по градовима и селима проповедајући и објављујући еванђеље о царству Божјем. А с њим су били Дванаесторица
2 и жены некия, яже бяху изцелены от духов злых и недуг: Мариа нарицаемая Магдалина, из неяже бесов седмь изыде,
2 и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изишло седам демона,
3 и Иоанна жена Хузаня, приставника Иродова, и Сусанна, и ины многи, яже служаху Ему от имений своих.3 па Јована жена Иродовог управитеља Хузе, и Сусана, и многе друге које су им служиле својим имањем.
4 Разумевающу же народу многу, и от всех градов грядущым к Нему, рече притчу:
4 Пошто се стекло много народа и, како су му долазили из разних градова, рече им у причи:
5 изыде сеяй сеяти семене своего: и егда сеяше, ово паде при пути, и попрано бысть, и птицы небесныя позобаша е:5 изиђе сејач да сеје своје семе. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, те га погазише и птице небеске га позобаше.
6 а другое паде на камени, и прозяб усше, зане не имеяше влаги:
6 Друго пак паде на камен, изниче и осуши се, јер није имало влаге.
7 и другое паде посреде терния, и возрасте терние, и подави е:
7 Треће паде међу трње, и трње израсте с њим те га угуши.
8 другое же паде на земли блазе, и прозяб сотвори плод сторицею. Сия глаголя, возгласи: имеяй ушы слышати, да слышит.8 А четврто паде на добру земљу, те изниче и донесе стоструки род. Говорећи ово повика: ко има уши да слуша - нека слуша.
9 Вопрошаху же Его ученицы Его, глаголюще: что есть притча сия?9 А његови ученици су га питали шта значи ова прича.
10 Он же рече: вам есть дано ведати тайны Царствия Божия, прочым же в притчах, да видяще не видят и слышаще не разумеют.10 Он им пак рече: вама је дано да сазнате тајне царства Божијег, а осталима се излажу у причама, да гледајући не виде и слушајући не разумеју.
11 Есть же сия притча: семя есть слово Божие:
11 А ова прича значи: семе је реч Божија.
12 а иже при пути, суть слышащии, потом (же) приходит диавол и вземлет слово от сердца их, да не веровавше спасутся:12 Они крај пута - ти су чули; после долази ђаво и узима реч из њиховог срца, да не поверују и не спасу се.
13 а иже на камени, иже егда услышат, с радостию приемлют слово: и сии корене не имут, иже во время веруют, и во время напасти отпадают:
13 Они на камену - ти, чим чују, с радошћу примају реч, али ни они немају корена, неко време верују, али отпадају у време искушења.
14 а еже в тернии падшее, сии суть слышавшии, и от печали и богатства и сластьми житейскими ходяще подавляются, и не совершают плода:14 Семе које је пало у трње - ти су чули, али их током живота угуше бриге, и богатство, и животна уживања, те не доносе зрела рода.
15 а иже на добрей земли, сии суть, иже добрым сердцем и благим слышавше слово, держат и плод творят в терпении. Сия глаголя, возгласи: имеяй ушы слышати, да слышит.
15 А оно на доброј земљи - ти су у добром и племенитом срцу чули реч, задржавају је и у стрпљењу доносе род.
16 Никтоже (убо) светилника вжег, покрывает его сосудом, или под одр подлагает: но на свещник возлагает, да входящии видят свет.16 Нико - ко је запалио светиљку - не покрива је судом нити је ставља под кревет, него је ставља на свећњак, да виде светлост они који улазе.
17 Несть бо тайно, еже не явлено будет: ниже утаено, еже не познается и в явление приидет.
17 Јер нема ничег тајног што неће изићи на јавност, нити чега прикривеног што се неће дознати и изићи на видело.
18 Блюдитеся убо, како слышите: иже бо имать, дастся ему: и иже аще не имать, и еже мнится имея, возмется от него.18 Пазите, дакле, како слушате; даће се, наиме, оном који има, а ко нема - од њега ће се узети и оно што мисли да има.
19 Приидоша же к Нему Мати и братия Его, и не можаху беседовати к Нему народа ради.19 А мајка и браћа његова дођоше к њему, али нису могли да се састану с њим због народа.
20 И возвестиша Ему, глаголюще: Мати Твоя и братия Твоя вне стоят, видети Тя хотяще.
20 И јавише му: твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде.
21 Он же отвещав рече к ним: мати Моя и братия Моя сии суть, слышащии слово Божие, и творящии е. 21 Он им пак одговори и рече: ови што слушају и извршују реч Божју - они су моја мајка и моја браћа.
Стишавање буре, бесомучни Гергесинац
22 И бысть во един от дний, Той влезе в корабль и ученицы Его: и рече к ним: прейдем на он пол езера. И поидоша.22 А једнога дана он уђе у чамац са својим ученицима и рече им: пређимо на другу страну језера; и отпловише.
23 Идущым же им, успе. И сниде буря ветреная в езеро, и скончавахуся и в беде беху.23 Али он заспа док су пловили. На језеро се пак спусти олуја, те се чамац пунио водом и беху у опасности.
24 И приступльше воздвигоша Его, глаголюще: Наставниче, Наставниче, погибаем. Он же востав запрети ветру и волнению водному: и улегоста, и бысть тишина.24 Тада приђоше и пробудише га говорећи: учитељу, учитељу, пропадамо. А он се пробуди, запрети ветру и таласима; и престаше, и језеро би мирно.
25 Рече же им: где есть вера ваша? Убоявшеся же чудишася, глаголюще друг ко другу: кто убо Сей есть, яко и ветром повелевает и воде, и послушают Его?25 Њима пак рече: где је ваша вера? А они се уплашени задивише говорећи један другом: та ко је овај што заповеда и ветровима и води - и покоравају му се?
26 И преидоша во страну Гадаринску, яже есть об он пол Галилеи.26 И допловише до гергесинског краја, који се налази према Галилеји.
27 Изшедшу же Ему на землю, срете Его муж некий от града, иже имяше бесы от лет многих, и в ризу не облачашеся, и во храме не живяше, но во гробех.27 А кад је изишао на земљу, срете га неки човек из града, у ком су били демони, те дуго времена није облачио одело и није становао у кући него у гробовима.
28 Узрев же Иисуса и возопив, припаде к Нему, и гласом велиим рече: что мне и Тебе, Иисусе Сыне Бога Вышняго? Молюся Ти, не мучи мене.
28 Видевши пак Исуса повика, паде пред њега и рече веома гласно: шта ја имам с тобом, Исусе Сине Бога свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш.
29 Повеле бо духови нечистому изыти от человека: от многих бо лет восхищаше его: и вязаху его узы (железны) и путы, стрегуще его: и растерзая узы, гонимь бываше бесом сквозе пустыни.29 Био је, наиме, заповедио нечистом духу да изиђе из тог човека. Јер га је одавно ухватио, па су га везивали ланцима и оковима, и чували, а он је кидао окове и демон га је гонио у пуста места.
30 Вопроси же его Иисус, глаголя: что ти есть имя? Он же рече: легеон: яко беси мнози внидоша в онь.
30 Исус га запита: како ти је име? Он пак рече: Легион, јер су многи демони ушли у њега.
31 И моляху Его, да не повелит им в бездну ити.
31 И молили су га да им не заповеди да иду у бездан.
32 Бе же ту стадо свиний много пасомо в горе: и моляху Его, да повелит им в ты внити. И повеле им.
32 А онде на гори пасло је велико крдо свиња; и замолише га демони да им дозволи да уђу у свиње. И допусти им.
33 Изшедше же беси от человека, внидоша во свиния: и устремися стадо по брегу в езеро, и истопе.33 А демони изиђоше из човека, те уђоше у свиње, па навали крдо низ стрмен у језеро и удави се.
34 Видевше же пасущии бывшее, бежаша, и возвестиша во граде и в селех.
34 А кад су пастири видели шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима.
35 Изыдоша же видети бывшее: и приидоша ко Иисусови и обретоша человека седяща, из негоже беси изыдоша, оболчена и смысляща, при ногу Иисусову: и убояшася.35 Људи пак изиђоше да виде шта се догодило, па дођоше Исусу и нађоше човека из кога су изишли демони, како седи код Исусових ногу, обучен и паметан, и уплашише се.
36 Возвестиша же им видевшии, како спасеся бесновавыйся.
36 А очевици су им испричали како је бесомучни спасен.
37 И моли Его весь народ страны Гадаринския отити от них, яко страхом велиим одержими беху. Он же влез в корабль, возвратися.37 И замоли га сав народ гергесинске околине да оде од њих, јер их је обузео велики страх; он пак уђе у чамац и врати се.
38 Моляшеся же Ему муж, из негоже изыдоша беси, дабы с Ним был. Отпусти же его Иисус, глаголя:38 А човек, из кога су изишли демони, молио га је да остане с њим; али га он отпусти и рече:
39 возвратися в дом твой и поведай, елика ти сотвори Бог. И иде, по всему граду проповедая, елика сотвори ему Иисус.39 врати се својој кући и казуј шта ти је Бог учинио. И отиде проповедајући по свем граду шта му је Исус учинио.
40 Бысть же егда возвратися Иисус, прият Его народ: беху бо вси чающе Его.40 А кад се Исус враћао, народ га је примио, јер су га сви очекивали.
41 И се, прииде муж, емуже имя Иаир, и той князь сонмищу бе: и пад при ногу Иисусову, моляше Его внити в дом свой:
41 И гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина синагоге. Он паде пред Исусове ноге и мољаше га да уђе у његову кућу,
42 яко дщи единородна бе ему, яко лет двоюнадесяте, и та умираше. Егда же идяше, народи угнетаху Его.42 јер је он имао ћерку јединицу од неких дванаест година и она је била на умору. И кад је Исус ишао, народ се тискао око њега.
43 И жена сущи в точении крове от двоюнадесяте лету, яже врачем издавши все имение, (и) не возможе ни от единаго изцелети:
43 А једна жена која је дванаест година патила од течења крви и која је све своје имање потрошила на лекаре, а ниједан није могао да је излечи,
44 (и) приступльши созади, коснуся края риз Его: и абие ста ток крове ея.
44 приступи састраг те дотаче скут његове хаљине, и одмах преста њено крварење.
45 И рече Иисус: кто есть коснувыйся Мне? Отметающымся же всем, рече Петр и иже с Ним: Наставниче, народи одержат Тя и гнетут, и глаголеши: кто есть коснувыйся Мне?45 А Исус рече: ко ме је дотакао? Пошто су сви одрицали, Петар рече: учитељу, народ је око тебе и тиска те.
46 Иисус же рече: прикоснуся Мне некто: Аз бо чух силу изшедшую из Мене.46 Исус пак рече: неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изишла из мене.
47 Видевши же жена, яко не утаися, трепещущи прииде, и падши пред Ним, еяже ради вины прикоснуся Ему, поведа Ему пред всеми людьми, и яко изцеле абие.47 А кад жена виде да није остала незапажена, приђе дрхћући, те паде пред њега и каза пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.
48 Он же рече ей: дерзай дщи, вера твоя спасе тя: иди в мире.
48 Он јој пак рече: кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром.
49 Еще Ему глаголющу, прииде некий от архисинагога, глаголя ему, яко умре дщи твоя: не движи Учителя.49 Док је он још говорио, дође неко из старешинине куће и рече: умрла ти је кћи, немој више да мучиш учитеља.
50 Иисус же слышав отвеща ему, глаголя: не бойся, токмо веруй, и спасена будет.
50 Исус пак чу и рече му: не бој се само веруј - и биће спасена.
51 Пришед же в дом, не остави ни единаго внити, токмо Петра и Иоанна и Иакова, и отца отроковицы, и матере.51 А кад је дошао у кућу, није дозволио ником да уђе с њим, осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчином оцу и мајци.
52 Плакахуся же вси и рыдаху ея. Он же рече: не плачитеся: не умре (бо), но спит.
52 Сви су плакали и јаукали за њом. Он пак рече: не плачите; јер није умрла, него спава.
53 И ругахуся Ему, ведяще, яко умре.53 И исмеваху га знајући да је умрла.
54 Он же изгнав вон всех, и емь за руку ея, возгласи, глаголя: отроковице, востани.
54 А он ухвати њену руку и повика: девојко устани.
55 И возвратися дух ея, и воскресе абие: и повеле дати ей ясти.55 И поврати се њен дух, те одмах уста, и он заповеди да јој даду да једе.
56 И дивистася родителя ея. Он же повеле има ни комуже поведати бывшаго.56 Њени родитељи се запрепастише, а он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.
