19
1 Тогда убо Пилат поят Иисуса и би (Его):1 Тада Пилат преузе Исуса и казни га шибањем.
2 и воини сплетше венец от терния, возложиша Ему на главу, и в ризу багряну облекоша Его,2 Војници пак оплетоше венац од трња, ставише му на главу, огрнуше му пурпурну кабаницу,
3 и глаголаху: радуйся, Царю Иудейский. И бияху Его по ланитома.
3 те му прилажаху и говораху: здраво, царе јудејски; и шамараху га.
4 Изыде убо паки вон Пилат и глагола им: се, извожду Его вам вон, да разумеете, яко в Нем ни единыя вины обретаю.
4 Затим Пилат поново изиђе и рече им: ево, изводим вам га, да знате да на њему не налазим никакве кривице.
5 Изыде же вон Иисус, нося терновен венец и багряну ризу. И глагола им: се, Человек.5 А Исус изиђе напоље носећи трнов венац и пурпурну кабаницу. И рече им Пилат: ево човека.
6 Егда же видеша Его архиерее и слуги, возопиша глаголюще: распни, распни Его. Глагола им Пилат: поимите Его вы и распните, аз бо не обретаю в Нем вины.
6 Но, кад га првосвештеници и њихови службеници видеше, повикаше говорећи: распни, распни. Рече им Пилат: узмите га ви и распните; ја не налазим на њему кривице.
7 Отвещаша ему Иудее: мы закон имамы, и по закону нашему должен есть умрети, яко Себе Сына Божия сотвори.7 Одговорише му Јудеји: ми имамо закон и по том закону он мора да умре, зато што се сам прогласио за Сина Божијег.
8 Егда убо слыша Пилат сие слово, паче убояся,8 А када Пилат чу ову реч, побоја се још више.
9 и вниде в претор паки и глагола Иисусови: откуду еси Ты? Иисус же ответа не даде ему.
9 И уђе опет у преторијум, те рече Исусу: одакле си? Но Исус му не даде одговора.
10 Глагола же Ему Пилат: мне ли не глаголеши? Не веси ли, яко власть имам распяти Тя и власть имам пустити Тя?10 Тада му Пилат рече: са мном не говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и да имам власт да те распнем?
11 Отвеща Иисус: не имаши власти ни единыя на Мне, аще не бы ти дано свыше: сего ради предавый Мя тебе болий грех имать.11 Исус одговори: не би ти имао никакве власти нада мном, да ти није дано одозго; зато је већи грех на ономе који ме је предао теби.
12 От сего искаше Пилат пустити Его. Иудее же вопияху, глаголюще: аще Сего пустиши, неси друг кесарев: всяк, яже царя себе творит, противится кесарю.12 Отада је Пилат настојао да га ослободи; но Јудеји викаху говорећи: ако ослободиш овога, ниси царев пријатељ; ко год се сам издаје за цара - противи се цару.
13 Пилат убо слышав сие слово, изведе вон Иисуса и седе на судищи, на месте глаголемем Лифостротон, еврейски же Гаввафа.
13 А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос, а јеврејски Гавата
14 Бе же пяток Пасце, час же яко шестый. И глагола Иудеом: се, Царь ваш.14 А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејима: ево, вашега цара.
15 Они же вопияху: возми, возми, распни Его. Глагола им Пилат: Царя ли вашего распну? Отвещаша архиерее: не имамы царя токмо кесаря.
15 Но они викаху: узми, узми, распни га. Рече им Пилат: да распнем вашега цара? Првосвештеници одговорише: ми немамо цара сем ћесара.
16 Тогда убо предаде Его им, да распнется. Поемше же Иисуса и ведоша:16 Тада им га предаде - да га распну.
17 и нося крест Свой, изыде на глаголемое Лобное место, еже глаголется еврейски Голгофа,
17 Тада преузеше Исуса; и он носећи свој крст изиђе на место звано Лубања, јеврејски Голгота,
18 идеже пропяша Его и с Ним ина два сюду и сюду, посреде же Иисуса.
18 где га распеше, и са њим другу двојицу, с једне и друге стране, а Исуса у средини.
19 Написа же и титла Пилат и положи на кресте. Бе же написано: Иисус Назорянин, Царь Иудейский.19 А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: »Исус Назарећанин, цар јудејски«.
20 Сего же титла мнози чтоша от Иудей, яко близ бе место града, идеже пропяша Иисуса: и бе написано еврейски, гречески, римски.
20 Овај натпис прочиташе многи Јудеји јер је близу града било место где је Исус распет; а било је написано јеврејски, латински и грчки.
21 Глаголаху убо Пилату архиерее Иудейстии: не пиши: Царь Иудейский: но яко Сам рече: Царь есмь Иудейский.21 Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: немој писати: цар јудејски, него да је он рекао: ја сам цар јудејски.
22 Отвеща Пилат: еже писах, писах.
22 Пилат одговори: што сам написао - написао сам.
23 Воини же, егда пропяша Иисуса, прияша ризы Его и сотвориша четыри части, коемуждо воину часть, и хитон: бе же хитон нешвен, свыше исткан весь.
23 А војници, кад распеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле.
24 Реша же к себе: не предерем его, но метнем жребия о нем, кому будет: да сбудется Писание, глаголющее: разделиша ризы Моя себе и о иматисме Моей меташа жребия. Воини убо сия сотвориша.
24 Тада рекоше међу собом: да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, коме ће припасти; да се испуни Писмо [које каже]: »Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело«. Војници то и учинише.
25 Стояху же при кресте Иисусове Мати Его и сестра Матере Его Мариа Клеопова и Мариа Магдалина.
25 А код Исусова крста стајаху његова мајка, и сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалина.
26 Иисус же видев Матерь и ученика стояща, егоже любляше, глагола Матери Своей: Жено, се, сын Твой.
26 А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: жено, ето ти сина.
27 Потом глагола ученику: се, Мати твоя. И от того часа поят Ю ученик во своя си.27 Затим рече ученику: ето ти мајке. И од онога часа узе је ученик к себи.
28 Посем ведый Иисус, яко вся уже совершишася, да сбудется Писание, глагола: жажду.28 После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: жедан сам.
29 Сосуд же стояше полн оцта. Они же исполнивше губу оцта и на трость вонзше, придеша ко устом Его.
29 Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.
30 Егда же прият оцет Иисус, рече: совершишася. И преклонь главу, предаде дух.
30 Но Исус, када прими оцат, рече: свршено је, и приклони главу, те предаде дух.
31 Иудее же, понеже пяток бе, да не останут на кресте телеса в субботу, бе бо велик день тоя субботы, молиша Пилата, да пребиют голени их и возмут.
31 Јудеји пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту - јер је она субота била велики дан - замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину.
32 Приидоша же воини, и первому убо пребиша голени, и другому распятому с Ним:
32 Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим;
33 на Иисуса же пришедше, яко видеша Его уже умерша, не пребиша Ему голений,
33 а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени,
34 но един от воин копием ребра Ему прободе, и абие изыде кровь и вода.34 него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потече крв и вода.
35 И видевый свидетелствова, и истинно есть свидетелство его, и той весть, яко истину глаголет, да вы веру имете:
35 И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори - да и ви верујете.
36 быша бо сия, да сбудется Писание: кость не сокрушится от Него.
36 Све се ово, наиме, догодило, да се испуни Писмо: »Његова кост се неће преломити«.
37 И паки другое Писание глаголет: воззрят Нань, Егоже прободоша.
37 И још, друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи«.
38 По сих же моли Пилата Иосиф, иже от Аримафеа, сый ученик Иисусов, потаен же страха ради Иудейска, да возмет тело Иисусово: и повеле Пилат. Прииде же и взят тело Иисусово.
38 После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни - због страха од Јудеја - замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело.
39 Прииде же и Никодим, пришедый ко Иисусови нощию прежде, нося смешение смирнено и алойно, яко литр сто.
39 А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоја.
40 Прияста же тело Иисусово и обвиста е ризами со ароматы, якоже обычай есть Иудеом погребати.
40 Тада узеше Исусово тело и обавише га платненим завојима с мирисима - како Јудеји обично сахрањују.
41 Бе же на месте, идеже распятся, верт, и в верте гроб нов, в немже николиже никтоже положен бе:41 А код места, где је био распет, био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен.
42 ту убо пятка ради Иудейска, яко близ бяше гроб, положиста Иисуса.42 Пошто је овај гроб био близу - због јудејског петка - сахранише ту Исуса.
