25
1 Тогда уподобися Царствие Небесное десятим девам, яже прияша светилники своя и изыдоша в сретение жениху:
1 Тада ће царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изиђоше у сусрет младожењи.
2 пять же бе от них мудры и пять юродивы.
2 Пет од њих беху неразумне а пет мудре.
3 Юродивыя же, приемшя светилники своя, не взяша с собою елеа:
3 Јер неразумне узевши своје светиљке не узеше са собом уља;
4 мудрыя же прияша елей в сосудех со светилники своими:
4 а мудре узеше уље у посудама са својим светиљкама.
5 коснящу же жениху, воздремашася вся и спаху.
5 Пошто је младожења одоцнео, задремаше све и заспаше.
6 Полунощи же вопль бысть: се, жених грядет, исходите в сретение его.
6 А о поноћи наста вика: ево младожење, изиђите му у сусрет.
7 Тогда восташа вся девы тыя и украсиша светилники своя.
7 Тада усташе све оне девојке и уредише своје светиљке.
8 Юродивыя же мудрым реша: дадите нам от елеа вашего, яко светилницы наши угасают.
8 А неразумне рекоше мудрима: дајте нам од свога уља, јер се наше светиљке гасе.
9 Отвещаша же мудрыя, глаголющя: еда како не достанет нам и вам: идите же паче к продающым и купите себе.
9 Али мудре одговорише: да не буде мало нама и вама, идите боље трговцима и купите себи.
10 Идущым же им купити, прииде жених: и готовыя внидоша с ним на браки, и затворены быша двери.
10 Када су оне отишле да купе, дође младожења и оне спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11 Последи же приидоша и прочыя девы, глаголющя: Господи, Господи, отверзи нам.
11 А касније дођоше и остале девојке говорећи: господару, господару, отвори нам.
12 Он же отвещав рече им: аминь глаголю вам, не вем вас.
12 Али он одговори и рече: заиста вам кажем, не познајем вас.
13 Бдите убо, яко не весте дне ни часа, в оньже Сын Человеческий приидет.
13 Бдите дакле, јер не знате дана ни часа.
14 Якоже бо человек некий отходя призва своя рабы и предаде им имение свое:
14 Јер као што човек полазећи на пут позва своје слуге и предаде им своје имање,
15 и овому убо даде пять талант, овому же два, овому же един, комуждо противу силы его: и отиде абие.
15 те једном даде пет таланата, другоме два, а трећем један, свакоме према његовој моћи, и отпутова.
16 Шед же приемый пять талант, дела в них и сотвори другия пять талант:
16 Онај што прими пет таланата одмах оде, послова с њима и стече других пет.
17 такожде и иже два, приобрете и той другая два:
17 Исто тако и онај са два стече друга два.
18 приемый же един, шед вкопа (его) в землю и скры сребро господина своего.
18 А онај који прими један, оде, ископа јаму у земљи и сакри новац свога господара.
19 По мнозе же времени прииде господин раб тех и стязася с ними о словеси.
19 После дугог времена дође господар оних слугу и стаде се обрачунавати с њима.
20 И приступль пять талант приемый, принесе другия пять талант, глаголя: господи, пять талант ми еси предал: се, другия пять талант приобретох ими.
20 И приступивши онај што прими пет таланата донесе других пет таланата говорећи: господару, пет таланата ми предаде, види, зарадих других пет таланата.
21 Рече же ему господь его: добре, рабе благий и верный: о мале был еси верен, над многими тя поставлю: вниди в радость господа твоего.
21 Рече му господар његов: добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара.
22 Приступль же и иже два таланта приемый, рече: господи, два таланта ми еси предал: се, другая два таланта приобретох има.
22 А пришавши онај што прими два таланта рече: господару, два таланта ми предаде; види, зарадих друга два таланта.
23 Рече (же) ему господь его: добре, рабе благий и верный: о мале (ми) был еси верен, над многими тя поставлю: вниди в радость господа твоего.
23 Рече му господар његов: добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара.
24 Приступль же и приемый един талант, рече: господи, ведях тя, яко жесток еси человек, жнеши, идеже не сеял еси, и собираеши идеже не расточил еси:
24 А пришавши онај што је примио један талант рече: господару, знао сам да си тврд човек, жањеш где ниси посејао, и скупљаш где ниси вејао;
25 и убоявся, шед скрых талант твой в земли: (и) се, имаши твое.
25 побојах се, одох и сакрих твој талант у земљу; види, имаш своје.
26 Отвещав же господь его рече ему: лукавый рабе и ленивый, ведел еси, яко жну идеже не сеях, и собираю идеже не расточих:
26 А господар његов одговори и рече му: зли и лењи слуго, знао си да жањем где нисам посејао и скупљам где нисам вејао.
27 подобаше убо тебе вдати сребро мое торжником, и пришед аз взял бых свое с лихвою:
27 Требало је дакле да даш мој новац мењачима, и ја бих по доласку узео своје с каматом.
28 возмите убо от него талант и дадите имущему десять талант:
28 Стога узмите од њега талант и дајте ономе што има десет таланата.
29 имущему бо везде дано будет и преизбудет: от неимущаго же, и еже мнится имея, взято будет от него:29 Јер свакоме који има даће се и претећи ће; а од онога који нема - узеће се и оно што има.
30 и неключимаго раба вверзите во тму кромешнюю: ту будет плачь и скрежет зубом. Сия глаголя возгласи: имеяй ушы слышати да слышит.
30 А некориснога слугу избаците у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.
31 Егда же приидет Сын Человеческий в славе Своей и вси святии Ангели с Ним, тогда сядет на престоле славы Своея,31 А када дође Син човечији у својој слави и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје;
32 и соберутся пред Ним вси языцы: и разлучит их друг от друга, якоже пастырь разлучает овцы от козлищ:
32 и биће окупљени пред њим сви народи, и он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца,
33 и поставит овцы одесную Себе, а козлища ошуюю.
33 и поставиће овце себи с десне стране а јарце с леве.
34 Тогда речет Царь сущым одесную Его: приидите, благословеннии Отца Моего, наследуйте уготованное вам Царствие от сложения мира:
34 Тада ће рећи цар онима с десне стране: ходите, благословени Оца мога, наследите царство које вам је припремљено од постанка света.
35 взалкахся бо, и дасте Ми ясти: возжадахся, и напоисте Мя: странен бех, и введосте Мене:
35 Јер огладнех и дадосте ми да једем, ожеднех и напојисте ме, странац бејах и угостисте ме,
36 наг, и одеясте Мя: болен, и посетисте Мене: в темнице бех, и приидосте ко Мне.
36 го бејах и обукосте ме, разболех се и посетисте ме, у тамници бејах и дођосте к мени.
37 Тогда отвещают Ему праведницы, глаголюще: Господи, когда Тя видехом алчуща, и напитахом? Или жаждуща, и напоихом?
37 Тада ће му одговорити праведници и рећи: Господе, када те видесмо гладна и нахранисмо, или жедна и напојисмо?
38 Когда же Тя видехом странна, и введохом? Или нага, и одеяхом?
38 Када те видесмо као странца и угостисмо, или гола и оденусмо?
39 Когда же Тя видехом боляща, или в темнице, и приидохом к Тебе?
39 Када те видесмо болесна или у тамници и дођосмо теби?
40 И отвещав Царь речет им: аминь глаголю вам, понеже сотвористе единому сих братий Моих менших, Мне сотвористе.
40 А цар ће им одговорити и рећи: заиста вам кажем, у колико учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41 Тогда речет и сущым ошуюю (Его): идите от Мене, проклятии, во огнь вечный, уготованный диаволу и аггелом его:
41 Тада ће рећи и онима с леве стране: идите од мене, проклети, у вечни огањ припремљен ђаволу и његовим анђелима.
42 взалкахся бо, и не дасте Ми ясти: возжадахся, и не напоисте Мене:
42 Јер огладнех и не дадосте ми да једем, ожеднех и не напојисте ме,
43 странен бех, и не введосте Мене: наг, и не одеясте Мене: болен и в темнице, и не посетисте Мене.
43 странац бејах и не угостисте ме, го бејах и не оденусте ме, болестан и у тамници бејах и не посетисте ме.
44 Тогда отвещают Ему и тии, глаголюще: Господи, когда Тя видехом алчуща, или жаждуща, или странна, или нага, или больна, или в темнице, и не послужихом Тебе?
44 Тада ће они одговорити и рећи: Господе, када те видесмо гладна или жедна или као странца или гола или болесна или у тамници и не послужисмо ти?
45 Тогда отвещает им, глаголя: аминь глаголю вам, понеже не сотвористе единому сих менших, ни Мне сотвористе.
45 Тада ће им одговорити и рећи: Заиста вам кажем, у колико не учинисте једном од ових најмањих, ни мени не учинисте.
46 И идут сии в муку вечную, праведницы же в живот вечный.
46 И отићи ће ови у вечну казну, а праведници у живот вечни.
