20
1 Во едину же от суббот Мариа Магдалина прииде заутра, еще сущей тме, на гроб, и виде камень взят от гроба:1 А у први дан недеље рано, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен подигнут са гроба.
2 тече убо и прииде к Симону Петру и к другому ученику, егоже любляше Иисус, и глагола има: взяша Господа от гроба, и не вем, где положиша Его.2 Тада отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога је Исус љубио, те им рече: узеше Господа из гроба и не знамо где су га метнули.
3 Изыде же Петр и другий ученик и идяста ко гробу:3 А Петар и тај други ученик изиђоше и пођоше према гробу.
4 течаста же оба вкупе: и другий ученик тече скорее Петра и прииде прежде ко гробу,4 Обојица су, наиме, трчали заједно; али је други ученик трчао брже од Петра и први дошао до гроба.
5 и приник виде ризы лежащя: обаче не вниде.5 И надневши се виде завоје где леже, али не уђе.
6 Прииде же Симон Петр вслед его, и вниде во гроб, и виде ризы (едины) лежащя
6 Затим стиже и Симон Петар, који је ишао за њим, па уђе у гроб; и виде платнене завоје где леже,
7 и сударь, иже бе на главе Его, не с ризами лежащь, но особь свит на единем месте.
7 а убрус, који је био на Исусовој глави, није лежао са завојима, него је био посебно савијен на једном месту.
8 Тогда убо вниде и другий ученик, пришедый прежде ко гробу, и виде и верова:
8 Тада уђе и други ученик, који је први стигао на гроб, па виде и поверова.
9 не у бо ведяху Писания, яко подобает Ему из мертвых воскреснути.9 Они, наиме, још нису разумели Писмо, да он треба да васкрсне из мртвих.
10 Идоста же паки к себе ученика.
10 Тако ученици опет одоше кући.
11 Мариа же стояше у гроба вне плачущи: якоже плакашеся, приниче во гроб,11 Марија је пак стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб
12 и виде два Ангела в белых (ризах) седяща, единаго у главы и единаго у ногу, идеже бе лежало тело Иисусово.
12 и виде два анђела како седе у белим хаљинама тамо где је лежало Исусово тело, и то један чело главе а други крај ногу.
13 И глаголаста ей она: жено, что плачешися? Глагола има: яко взяша Господа моего, и не вем, где положиша Его.13 И ови јој рекоше: жено, што плачеш? Она им рече: уклонише мога Господа и не знам где су га ставили.
14 И сия рекши обратися вспять и виде Иисуса стояща, и не ведяше, яко Иисус есть.
14 Рекавши то обазре се натраг и виде Исуса како стоји, али није знала да је то Исус.
15 Глагола ей Иисус: жено, что плачеши? Кого ищеши? Она (же) мнящи, яко вертоградарь есть, глагола Ему: господи, аще ты еси взял Его, повеждь ми, где еси положил Его, и аз возму Его.15 Исус јој рече: жено, што плачеш? Кога тражиш? Мислећи да је то вртар, она му рече: господине. ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.
16 Глагола ей Иисус: Марие. Она (же) обращшися глагола Ему: Раввуни, еже глаголется, Учителю.16 Рече јој Исус: Марија. Она се осврну и рече му јеврејски: равуни, што значи: учитељу.
17 Глагола ей Иисус: не прикасайся Мне, не у бо взыдох ко Отцу Моему: иди же ко братии Моей и рцы им: восхожду ко Отцу Моему и Отцу вашему, и Богу Моему и Богу вашему.
17 Исус јој рече: не дотичи ме, јер још нисам отишао горе Оцу. Него иди до моје браће и реци им: ја идем горе своме Оцу - и Оцу вашем, своме Богу - и Богу вашем.
18 Прииде (же) Мариа Магдалина поведающи учеником, яко виде Господа, и сия рече ей.
18 Марија Магдалина дође и јави ученицима да је видела Господа и да јој је ово рекао.
19 Сущу же позде в день той во едину от суббот, и дверем затворенным, идеже бяху ученицы (Его) собрани, страха ради Иудейска, прииде Иисус и ста посреде и глагола им: мир вам.
19 Онога, дакле, првога дана недеље увече, када су била затворена врата где су били ученици, због страха од Јудеја, дође Исус, те стаде на средину и рече им: мир вам.
20 И сие рек, показа им руце (и нозе) и ребра Своя. Возрадовашася убо ученицы, видевше Господа.20 Ово рече и показа им руке и ребра. Нато се ученици обрадоваше што су видели Господа.
21 Рече же им Иисус паки: мир вам: якоже посла Мя Отец, и Аз посылаю вы.21 Тада им Исус опет рече: мир вам. Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас.
22 И сие рек, дуну и глагола им: приимите Дух Свят:
22 Рекавши то надахну их и рече им: примите Духа Светога.
23 имже отпустите грехи, отпустятся им: и имже держите, держатся.23 Којима опростите грехе - опраштају им се; којима задржите - задржани су.
24 Фома же, един от обоюнадесяте, глаголемыи Близнец, не бе (ту) с ними, егда прииде Иисус.24 А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше с њима када је Исус дошао.
25 Глаголаху же ему друзии ученицы: видехом Господа. Он же рече им: аще не вижу на руку Его язвы гвоздинныя, и вложу перста моего в язвы гвоздинныя, и вложу руку мою в ребра Его, не иму веры.
25 Стога му други ученици рекоше: видели смо Господа. Но он им рече: ако не видим ожиљак од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у рану од клинова, и не ставим своју руку у његова ребра, - нећу поверовати.
26 И по днех осмих паки бяху внутрь ученицы Его, и Фома с ними. Прииде Иисус дверем затворенным, и ста посреде (их) и рече: мир вам.
26 И после осам дана опет су његови ученици били унутра, а Тома са њима. Врата су била затворена, Исус дође, стаде на средину и рече: мир вам.
27 Потом глагола Фоме: принеси перст твой семо и виждь руце Мои: и принеси руку твою и вложи в ребра Моя: и не буди неверен, но верен.
27 Затим рече Томи: пружи свој прст овде и види моје руке, и пружи своју руку, па је стави у моја ребра, и не буди неверан - него веран.
28 И отвеща Фома и рече Ему: Господь мой и Бог мой.28 Тома одговори и рече му: Господ мој и Бог мој.
29 Глагола ему Иисус: яко видев Мя, веровал еси: блажени не видевшии и веровавше.29 Рече му Исус: поверовао си зато што си ме видео. Блажени су који не видеше - а повероваше.
30 Многа же и ина знамения сотвори Иисус пред ученики Своими, яже не суть писана в книгах сих:30 И многа друга чуда учини Исус пред ученицима, која нису записана у овој књизи;
31 сия же писана быша, да веруете, яко Иисус есть Христос Сын Божий, и да верующе живот имате во имя Его.31 а ова су записани да ви верујете да је Исус Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у његово име.
