6
1 Бысть же в субботу второпервую ити Ему сквозе сеяния: и восторгаху ученицы Его класы, и ядяху, стирающе руками.1 Догодило се да је једне суботе пролазио кроз усеве, а његови ученици су кидали класје, трли га рукама јели.
2 Нецыи же от фарисей реша им: что творите, егоже не достоит творити в субботы?2 А неки од фарисеја рекоше: зашто радите оно што се не сме чинити суботом?
3 И отвещав Иисус рече к ним: ни ли сего чли есте, еже сотвори Давид, егда взалкася сам и иже с ним бяху?
3 Исус пак одговори и рече им: зар нисте читали ни то што је учинио Давид, када је огладнео он и његово друштво?
4 Како вниде в дом Божий, и хлебы предложения взем, и яде, и даде и сущым с ним, ихже не достояше ясти, токмо единем иереем?
4 Како је ушао у дом Божји, узео постављене хлебове - које су смели да једу само свештеници - јео и дао својим друговима?
5 И глаголаше им, яко господь есть Сын Человеческий и субботе.
5 И рече им: Син човечији је господар и суботе.
6 Бысть же и в другую субботу внити Ему в сонмище и учити: и бе тамо человек, и рука ему десная бе суха.
6 А једне друге суботе је ушао у синагогу и учио; био је онде и један човек чија је десна рука била сува.
7 Назираху же книжницы и фарисее, аще в субботу изцелит, да обрящут речь Нань.7 А књижевници и фарисеји су мотрили на њега - хоће ли лечити у суботу - да би нашли оптужбу против њега.
8 Он же ведяше помышления их и рече человеку имущему суху руку: востани и стани посреде. Он же востав ста.
8 Он је пак знао њихове мисли, те рече човеку са сувом руком: устани и стани на средину; и уставши стаде.
9 Рече же Иисус к ним: вопрошу вы: что достоит в субботы, добро творити, или зло творити? Душу спасти, или погубити? Они же умолчаша.9 А Исус им рече: питам вас, сме ли се суботом добро чинити или зло, спасти живот или упропастити?
10 И воззрев на всех их, рече ему: простри руку твою. Он же сотвори тако: и утвердися рука его здрава яко другая.
10 И погледа их све наоколо па му рече: пружи своју руку. А он учини тако, те његова рука поста опет здрава.
11 Они же исполнишася безумия и глаголаху друг ко другу, что быша сотворили Иисусови.
11 Они се пак избезумише и договараху се међу собом шта би могли да учине Исусу.
12 Бысть же во дни тыя, изыде в гору помолитися: и бе об нощь в молитве Божии.12 Тих дана изиђе на гору да се помоли, и проведе ноћ молећи се Богу.
13 И егда бысть день, призва ученики Своя: и избра от них дванадесяте, ихже и Апостолы нарече:
13 А када се разданило, позва своје ученике и од њих изабра Дванаесторицу, које и апостолима назва:
14 Симона, егоже именова Петра, и Андреа брата его, Иакова и Иоанна, Филиппа и Варфоломеа,14 Симона кога назва и Петром, и његовог брата Андреју, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,
15 Матфеа и Фому, Иакова Алфеева и Симона нарицаемаго Зилота,
15 Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона који се зове Зилот,
16 Иуду Иаковля, и Иуду Искариотскаго, иже и бысть предатель.
16 Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског који поста издајник.
17 Изшед с ними, ста на месте равне: и народ ученик Его, и множество много людий от всея Иудеи и Иерусалима, и помория Тирска и Сидонска,17 И сишавши с њима стаде на једном равном месту, и мноштво његових ученика, и врло много народа из све Јудеје, и из Јерусалима, и приморја тирског и сидонског,
18 иже приидоша послушати Его и изцелитися от недуг своих, и страждущии от дух нечистых: и изцеляхуся.18 који су дошли да га чују и да се излече од својих болести, и исцељиваху се и они које су мучили нечисти духови.
19 И весь народ искаше прикасатися Ему: яко сила от Него исхождаше и изцеляше вся.19 А сав народ је тражио да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.
20 И Той возвед очи Свои на ученики Своя, глаголаше: блажени нищии духом: яко ваше есть Царствие Божие.20 Тада подиже своје очи на своје ученике и рече: Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше царство Божије.
21 Блажени, алчущии ныне: яко насытитеся. Блажени, плачущии ныне: яко возсмеетеся.
21 Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати.
22 Блажени будете, егда возненавидят вас человецы, и егда разлучат вы и поносят, и пронесут имя ваше яко зло, Сына Человеческаго ради.22 Блажени сте када вас људи омрзну, и кад вас издвоје и вређају и одбаце ваше име као зло - због Сина човечијег.
23 Возрадуйтеся в той день и взыграйте: се бо, мзда ваша многа на небеси. По сим бо творяху пророком отцы их.23 Радујте се у тај дан и ликујте, јер гле, велика је ваша награда на небу; њихови очеви су исто тако чинили пророцима.
24 Обаче горе вам богатым: яко отстоите утешения вашего.
24 Само тешко вама богаташима, јер сте примили своју утеху.
25 Горе вам, насыщеннии ныне: яко взалчете. Горе вам смеющымся ныне: яко возрыдаете и восплачете.25 Тешко вама који сте сад сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сад смејете, јер ћете туговати и плакати.
26 Горе, егда добре рекут вам вси человецы. По сим бо творяху лжепророком отцы их.26 Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре; њихови очеви су тако чинили лажним пророцима.
27 Но вам глаголю слышащым: любите враги вашя, добро творите ненавидящым вас,
27 Него вама - који слушате - велим: љубите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе,
28 благословите кленущыя вы, и молитеся за творящих вам обиду.
28 благосиљајте оне који вас куну, молите се за оне који вас вређају.
29 Биющему тя в ланиту, подаждь и другую: и от взимающаго ти ризу, и срачицу не возбрани.
29 Пружи и други образ ономе ко те удари по једном, не ускрати ни кошуље ономе који ти узима огртач.
30 Всякому же просящему у тебе дай: и от взимающаго твоя не истязуй.30 Подај свакоме који иште од тебе, не тражи натраг своје од онога који узима од тебе.
31 И якоже хощете да творят вам человецы, и вы творите им такожде.
31 И како хоћете да људи чине вама, онако чините и ви њима.
32 И аще любите любящыя вы, кая вам благодать есть? Ибо и грешницы любящыя их любят.32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који љубе њих.
33 И аще благотворите благотворящым вам, кая вам благодать есть? Ибо и грешницы тожде творят.33 И ако чините добро својим добротворима, каква вам је хвала? То исто чине и грешници.
34 И аще взаим даете, от нихже чаете восприяти, кая вам благодать есть, ибо и грешницы грешником взаим давают, да восприимут равная.
34 И ако зајмите онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? И грешници зајме грешницима - да исто толико приме.
35 Обаче любите враги вашя, и благотворите, и взаим дайте, ничесоже чающе: и будет мзда ваша многа, и будете сынове Вышняго: яко Той благ есть на безблагодатныя и злыя.
35 Него љубите своје непријатеље, и чините добро, и дајте на зајам не очекујући ништа; и биће ваша награда велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ према незахвалнима и злима,
36 Будите убо милосерди, якоже и Отец ваш милосерд есть.
36 Будите милосрдни као што је и Отац ваш милосрдан.
37 И не судите, и не судят вам: (и) не осуждайте, да не осуждени будете: отпущайте, и отпустят вам:37 И не судите, па вам се неће судити; и не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено;
38 дайте, и дастся вам: меру добру, наткану и потрясну и преливающуся дадят на лоно ваше: тою бо мерою, еюже мерите, возмерится вам.
38 дајите и даће вам се; добру меру, набијену, стресену, препуну, даће у ваше наручје; јер каквом мером мерите, онаквом ће вам се одмерити.
39 Рече же притчу им: еда может слепец слепца водити? Не оба ли в яму впадетася?
39 А каза им и причу: може ли слепац да води слепца? Зар неће обојица пасти у јаму?
40 Несть ученик над учителя своего: совершен же всяк будет, якоже и учитель его.
40 Ученик није над учитељем; него и као изучен биће као његов учитељ.
41 Что же видиши сучец, иже есть во очеси брата твоего, бервна же, еже есть во очеси твоем, не чуеши?
41 А што гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш греде у свом сопственом оку?
42 Или како можеши рещи брату твоему: брате, остави, да изму сучец, иже есть во очеси твоем, сам сущаго во очеси твоем бервна не видя? Лицемере, изми первее бервно из очесе твоего, и тогда прозриши изяти сучец из очесе брата твоего.42 Како можеш да кажеш свом брату: брате, дај да извадим трун који је у твом оку, а сам не видиш греде у свом оку? Лицемере, извади прво греду из свога ока, па ћеш онда гледати како да извадиш трун који је у оку твога брата.
43 Несть бо древо добро, творя плода зла: ниже древо зло, творя плода добра.43 Јер нема добра дрвета које рађа нездрав род, ни нездрава дрвета које рађа добар род.
44 Всяко бо древо от плода своего познается: не от терния бо чешут смоквы, ни от купины емлют гроздия.44 Јер се свако дрво познаје по свом плоду. С трња се не беру смокве, нити се грожђе бере с купине.
45 Благий человек от благаго сокровища сердца своего износит благое: и злый человек от злаго сокровища сердца своего износит злое: от избытка бо сердца глаголют уста его.45 Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло; јер његова уста говоре оно чега је срце пуно.
46 Что же Мя зовете: Господи, Господи, и не творите, яже глаголю?
46 А што ме зовете: Господе, Господе, а не чините што говорим?
47 Всяк грядый ко Мне и слышай словеса Моя и творя я, скажу вам, кому есть подобен:47 Показаћу вам на кога личи свако ко долази к мени, те слуша моје речи и извршује их.
48 подобен есть человеку зиждущу храмину, иже ископа и углуби, и положи основание на камени: наводнению же бывшу, припаде река ко храмине той, и не може поколебати ея: основана бо бе на камени.
48 Сличан је човеку који гради кућу, ископа дубоко и постави темељ на стени. А кад дође бујица, навали река на ту кућу, али не може да је покрене, зато што је добро саграђена.
49 Слышавый же и не сотворивый подобен есть человеку создавшему храмину на земли без основания: к нейже припаде река, и абие падеся, и бысть разрушение храмины тоя велие.
49 А ко је чуо, па није извршио, сличан је човеку који је саградио кућу на земљи без темеља, на коју навали река, и одмах се сруши. И би велико рушење те куће.
