17
1 И по днех шестих поят Иисус Петра и Иакова и Иоанна брата его, и возведе их на гору высоку едины,
1 И после шест дана узе Исус са собом Петра, и Јакова и Јована брата његова, и изведе их на високу гору насамо.
2 и преобразися пред ними: и просветися лице Его яко солнце, ризы же Его быша белы яко свет.
2 И преобрази се пред њима, те засија његово лице као сунце, а хаљине његове посташе беле као светлост.
3 И се, явистася им Моисей и Илиа, с Ним глаголюща.
3 И гле, појавише им се Мојсије и Илија и говораху с њим.
4 Отвещав же Петр рече (ко) Иисусови: Господи, добро есть нам зде быти: аще хощеши, сотворим зде три сени, Тебе едину, и Моисеови едину, и едину Илии.
4 А Петар одговори и рече Исусу: Господе, добро је да смо овде; ако хоћеш, начинићу овде три сенице, једну теби, и једну Мојсију и једну Илији.
5 Еще (же) ему глаголющу, се, облак светел осени их: и се, глас из облака глаголя: Сей есть Сын Мой Возлюбленный, о Немже благоволих: Того послушайте.
5 Док је он још говорио, гле, сјајни облак их заклони, и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте.
6 И слышавше ученицы падоша ницы и убояшася зело.
6 И чувши ученици падоше ничице и јако се побојаше.
7 И приступль Иисус прикоснуся их и рече: востаните и не бойтеся.
7 А Исус приђе, дотаче их и рече: устаните и не бојте се.
8 Возведше же очи свои, ни когоже видеша, токмо Иисуса единаго.
8 А када подигоше своје очи, не видеше никога до Исуса сама.
9 И сходящым им с горы, заповеда им Иисус, глаголя: ни комуже поведите видения, дондеже Сын Человеческий из мертвых воскреснет.
9 И када су силазили с горе, заповеди им Исус говорећи: никоме не кажите шта сте видели, док Син човечији не устане из мртвих.
10 И вопросиша Его ученицы Его, глаголюще: что убо книжницы глаголют, яко Илии подобает приити прежде?
10 И запиташе га његови ученици говорећи: што, дакле, књижевници кажу да Илија треба прво да дође?
11 Иисус же отвещав рече им: Илиа убо приидет прежде и устроит вся:
11 А он одговори и рече: Илија ће доћи и све ће успоставити.
12 глаголю же вам, яко Илиа уже прииде, и не познаша его, но сотвориша о нем, елика восхотеша: тако и Сын Человеческий имать пострадати от них.
12 Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га, него учинише с њим што хтедоше. Тако ће и Син човечији страдати од њих.
13 Тогда разумеша ученицы, яко о Иоанне Крестители рече им.
13 Тада ученици разумеше да им каза за Јована Крститеља.
14 И пришедшым им к народу, приступи к Нему человек, кланяяся Ему
14 А када дођоше народу, приступи му један човек молећи га на коленима
15 и глаголя: Господи, помилуй сына моего, яко на новы месяцы беснуется и зле страждет: множицею бо падает во огнь и множицею в воду:
15 и говорећи: Господе, смилуј се на мога сина, јер је месечар и тешко му је; наиме, често пада у ватру и често у воду.
16 и приведох его ко учеником Твоим, и не возмогоша его изцелити.
16 И доведох га твојим ученицима, и не могоше да га излече.
17 Отвещав же Иисус рече: о, роде неверный и развращенный, доколе буду с вами? Доколе терплю вам? Приведите Ми его семо.
17 А Исус одговори и рече: о неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите ми га овамо.
18 И запрети ему Иисус, и изыде из него бес: и изцеле отрок от часа того.
18 И запрети му Исус, и изиђе из њега демон, те би излечен дечак од онога часа.
19 Тогда приступльше ученицы ко Иисусу на едине, реша: почто мы не возмогохом изгнати его?
19 Тада приступише Исусу ученици насамо и рекоше: зашто ми нисмо могли да га истерамо?
20 Иисус же рече им: за неверствие ваше: аминь бо глаголю вам: аще имате веру яко зерно горушно, речете горе сей: прейди отсюду тамо, и прейдет: и ничтоже невозможно будет вам:
20 А он им рече: због вашег маловерја; јер заиста вам кажем, ако имате веру као горушичино зрно, рећи ћете овој гори: пређи одавде онамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогућно.
21 сей же род не исходит, токмо молитвою и постом.
21 [А овај род излази само помоћу молитве и поста.]
22 Живущым же им в Галилеи, рече им Иисус: предан имать быти Сын Человеческий в руце человеком,
22 А док су ишли по Галилеји, рече им Исус: Сина човечијег ће предати у људске руке,
23 и убиют Его, и в третий день востанет. И скорбни быша зело.
23 и убиће га, и трећи дан ће устати. И јако се ожалостише.
24 Пришедшым же им в Капернаум, приступиша приемлющии дидрахмы к Петрови и реша: Учитель ваш не даст ли дидрахмы?
24 А када дођоше у Кафарнаум, приступише Петру они што убирају дидрахме и рекоше: зар ваш учитељ не даје дидрахме?
25 Глаголя: ей. И егда вниде в дом, предвари его Иисус, глаголя: что ти мнится, Симоне? Царие земстии от киих приемлют дани или кинсон? От своих ли сынов, или от чужих?
25 Рече: да. И када уђе у кућу, претече га Исус говорећи: шта мислиш, Симоне? од кога узимају земаљски краљеви царину или порез, од својих синова или од туђих?
26 Глагола Ему Петр: от чужих. Рече ему Иисус: убо свободни суть сынове:
26 А када рече: од туђих, рече му Исус: синови су дакле слободни.
27 но да не соблазним их, шед на море, верзи удицу, и, юже прежде имеши рыбу, возми: и отверз уста ей, обрящеши статир: той взем даждь им за Мя и за ся.
27 Али да их не саблазнимо, иди на море, баци удицу, и прву рибу коју ухватиш узми, па када јој отвориш уста, наћи ћеш статир. Узми га и подај им за мене и себе.
