14
1 И бысть егда внити Ему в дом некоего князя фарисейска в субботу хлеб ясти, и тии бяху назирающе Его:
1 Кад је једном у суботу дошао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега.
2 и се, человек некий, имый водный труд, бе пред Ним.2 И гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести.
3 И отвещав Иисус рече к законником и фарисеом, глаголя: аще достоит в субботу целити?3 И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: сме ли се суботом лечити или не?
4 Они же умолчаша. И приемь изцели его, и отпусти.
4 А они су ћутали. И дохвати га, излечи га и отпусти.
5 И отвещав к ним рече: котораго от вас осел или вол в студенец впадет, и не абие ли исторгнет его в день субботный?5 А њима рече: који од вас неће свога сина или вола - кад му падне у бунар - одмах извадити у суботњи дан?
6 И не возмогоша отвещати Ему к сим.
6 И нису могли да му одговоре на то.
7 Глаголаше же к званным притчу, обдержя, како председания избираху, глаголя к ним:7 А гостима каза причу, кад опази како су изабрали прочеља, и рече им:
8 егда зван будеши ким на брак, не сяди на преднем месте: еда кто честнее тебе будет званных,8 кад те неко позове на свадбу, немој да се посадиш у прочеље, да случајно не позове неког ко је угледнији од тебе,
9 и пришед иже тебе звавый и онаго, речет ти: даждь сему место: и тогда начнеши со студом последнее место держати.
9 па да ти не каже - кад дође - онај који је позвао тебе и њега: дај место овоме. И онда ћеш постиђен заузети последње место.
10 Но егда зван будеши, шед сяди на последнем месте, да егда приидет звавый тя, речет ти: друже, посяди выше: тогда будет ти слава пред званными с тобою:10 Него кад те позову, иди и посади се на последње место, да ти каже - кад дође онај који те је позвао: пријатељу, помакни се више. Тада ће ти бити част пред свима који су с тобом за трпезом.
11 яко всяк возносяйся смирится, и смиряяйся вознесется.11 Јер ће бити понижен сваки који уздиже самога себе, а ко самога себе унижава - биће узвишен.
12 Глаголаше же и ко звавшему Его: егда сотвориши обед или вечерю, не зови другов твоих, ни братии твоея, ни сродник твоих, ни сосед богатых: еда когда и тии тя такожде воззовут, и будет ти воздаяние.
12 А и ономе што га је позвао рече: кад приређујеш ручак или вечеру, немој да зовеш своје пријатеље, нити своју браћу, нити своје сроднике, нити богате суседе, да не би и они тебе позвали и узвратили ти.
13 Но егда твориши пир, зови нищыя, маломощныя, хромыя, слепыя:
13 Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14 и блажен будеши, яко не имут ти что воздати: воздаст же ти ся в воскрешение праведных.
14 и бићеш блажен што не могу да ти узврате; узвратиће ти се о ускрсу праведних.
15 Слышав же некий от возлежащих с Ним сия, рече Ему: блажен, иже снесть обед в Царствии Божии.15 Када је то чуо један од гостију, рече му: блажен је онај који ће јести хлеб у царству Божијем.
16 Он же рече ему: человек некий сотвори вечерю велию и зва многи:
16 На то он рече: један човек је приредио велику вечеру и позвао многе,
17 и посла раба своего в год вечери рещи званным: грядите, яко уже готова суть вся.
17 а кад је било време за вечеру, посла свога слугу да каже званицама: дођите, јер је већ све готово.
18 И начаша вкупе отрицатися вси. Первый рече ему: село купих и имам нужду изыти и видети е: молютися, имей мя отречена.18 Тада почеше сви одреда да се изговарају. Први му рече: купио сам њиву и морам изићи да је видим. Молим те сматрај да сам се извинио.
19 И другий рече: супруг волов купих пять и гряду искусити их: молю тя, имей мя отречена.19 И други рече: купио сам пет јармова волова, па идем да их огледам. Молим те, сматрај да сам се извинио.
20 И другий рече: жену поях и сего ради не могу приити.
20 И трећи рече: оженио сам се и зато не могу да дођем.
21 И пришед раб той поведа господину своему сия. Тогда разгневався дому владыка, рече рабу своему: изыди скоро на распутия и стогны града, и нищыя и бедныя и слепыя и хромыя введи семо.
21 А слуга дође и јави то своме господару. Тада се домаћин расрди и рече своме слузи: изиђи брзо на градске улице и сокаке, па доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме.
22 И рече раб: господи, бысть якоже повелел еси, и еще место есть.22 И рече му слуга: господару, учињено је што си наредио, а места још има.
23 И рече господин к рабу: изыди на пути и халуги, и убеди внити, да наполнится дом мой:
23 Тада господар рече слузи: изиђи на друмове и до забрана, па их приволи да дођу - да ми се напуни кућа.
24 глаголю бо вам, яко ни един мужей тех званных вкусит моея вечери: мнози бо суть звани, мало же избранных.
24 Кажем вам да неће окусити моје вечере ниједан од оних људи који су били позвани.
25 Идяху же с Ним народи мнози: и обращься рече к ним:
25 А кад је многи народ ишао с њим, обрати им се и рече:
26 аще кто грядет ко Мне, и не возненавидит отца своего и матерь, и жену и чад, и братию и сестр, еще же и душу свою, не может Мой быти ученик:
26 ако ко дође к мени, а није му мрзак његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа, и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик.
27 и иже не носит креста своего и вслед Мене грядет, не может Мой быти ученик.27 Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.
28 Кто бо от вас, хотяй столп создати, не прежде ли сед разчтет имение, аще имать, еже есть на совершение?28 Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво сести и прорачунати трошак - да ли има да доврши?
29 Да не, когда положит основание и не возможет совершити, вси видящии начнут ругатися ему,29 Да не би, кад постави темељ а не може да доврши, сви који гледају почели да му се ругају
30 глаголюще, яко сей человек начат здати и не може совершити?
30 говорећи: овај човек је почео да зида, али није могао да доврши.
31 Или кий царь идый ко иному царю снитися с ним на брань, не сед ли прежде совещавает, аще силен есть срести с десятию тысящ грядущаго со двемадесятма тысящама нань?31 Или који краљ, кад крене да зарати на другог краља, неће ли прво сести и посаветовати се - да ли може са десет хиљада да изиђе у сусрет ономе што иде на њега са двадесет хиљада?
32 Аще ли же ни, еще далече ему сущу, моление послав молится о смирении.32 Ако не може, послаће посланике док је онај још далеко, и молиће примирје.
33 Тако убо всяк от вас, иже не отречется всего своего имения, не может быти Мой ученик.33 Тако, дакле, сваки од вас - који се не одрекне свег свог имања - не може да буде мој ученик.
34 Добро есть соль: аще же соль обуяет, чим осолится?
34 Со је добра; али ако и со обљутави, чиме ће се поправити?
35 Ни в землю, ни в гной потребна есть: вон изсыплют ю. Имеяй ушы слышати, да слышит.
35 Нити је за земљу нити за ђубре; бацају је напоље. Ко има уши да слуша - нека слуша.
