11
1 Бе же некто боля Лазарь от Вифании, от веси Мариины и Марфы сестры ея.
1 Беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.
2 Бе же Мариа помазавшая Господа миром и отершая нозе Его власы своими, еяже брат Лазарь боляше.2 А Марија, чији брат беше болестан, била је та која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом.
3 Посласте убо сестре к Нему, глаголюще: Господи, се, егоже любиши, болит.3 И сестре му поручише: Господе, види, болестан је онај кога ти волиш.
4 Слышав же Иисус рече: сия болезнь несть к смерти, но о славе Божии, да прославится Сын Божий ея ради.
4 А кад Исус чу, рече: ова болест није на смрт него на славу Божију, да се њом прослави Син Божији.
5 Любляше же Иисус Марфу и сестру ея и Лазаря.
5 А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара.
6 Егда же услыша, яко болит, тогда пребысть на немже бе месте два дни.
6 Па када чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био.
7 Потом же глагола учеником: идем во Иудею паки.
7 После тога рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.
8 Глаголаша Ему ученицы: Равви, ныне искаху Тебе камением побити Иудее, и паки ли идеши тамо?8 Рекоше му ученици: рави, сад су Јудеји тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо?
9 Отвеща Иисус: не два ли надесяте часа еста во дни? Аще кто ходит во дни, не поткнется, яко свет мира сего видит:
9 Одговори Исус: зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се, јер гледа светлост овога света;
10 аще же кто ходит в нощи, поткнется, яко несть света в нем.10 а ако ко иде по ноћи, спотиче се, зато што у њему нема светлости.
11 Сия рече и посем глагола им: Лазарь друг наш успе: но иду, да возбужу его.
11 Ово рече и после тога им продужи: наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим.
12 Реша убо ученицы Его: Господи, аще успе, спасен будет.12 Тада му рекоше ученици: Господе, ако је заспао, оздравиће.
13 Рече же Иисус о смерти его: они же мнеша, яко о успении сна глаголет.13 Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна.
14 Тогда рече им Иисус не обинуяся: Лазарь умре:
14 Тада им Исус рече отворено: Лазар је умро,
15 и радуюся вас ради, да веруете, яко не бех тамо: но идем к нему.
15 и радујем се због вас, што нисам био онде, - да поверујете; него, хајдемо до њега.
16 Рече же Фома, глаголемый Близнец, учеником: идем и мы, да умрем с ним.
16 На то Тома, звани близанац, рече осталим ученицима: хајдемо и ми, да помремо с њим.
17 Пришед же Иисус, обрете его четыри дни уже имуща во гробе.17 Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу.
18 Бе же Вифаниа близ Иерусалима, яко стадий пятьнадесять,
18 А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко.
19 и мнози от Иудей бяху пришли к Марфе и Марии, да утешат их о брате ею.19 И многи Јудеји беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом.
20 Марфа убо егда услыша, яко Иисус грядет, срете Его: Мариа же дома седяше.20 Чим је Марта чула да Исус долази, изиђе му у сусрет; а Марија је седела код куће.
21 Рече же Марфа ко Иисусу: Господи, аще бы еси зде был, не бы брат мой умерл:21 Тада Марта рече Исусу: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.
22 но и ныне вем, яко елика аще просиши от Бога, даст Тебе Бог.22 И сад знам да ће ти Бог дати, ако ма шта замолиш од Бога.
23 Глагола ей Иисус: воскреснет брат твой.
23 Рече јој Исус: васкрснуће твој брат.
24 Глагола Ему Марфа: вем, яко воскреснет в воскрешение, в последний день.24 Марта му рече: знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.
25 Рече (же) ей Иисус: Аз есмь воскрешение и живот: веруяй в Мя, аще и умрет, оживет:25 Рече јој Исус: ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене - живеће - ако и умре.
26 и всяк живый и веруяй в Мя не умрет во веки. Емлеши ли веру сему?
26 И сваки, који живи и верује у мене, неће умрети довека; верујеш ли то?
27 Глагола Ему: ей, Господи: аз веровах, яко Ты еси Христос Сын Божий, иже в мир грядый.
27 Рече му: да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.
28 И сия рекши, иде и пригласи Марию сестру свою тай, рекши: Учитель пришел есть и глашает тя.
28 Рекавши то она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: Учитељ је ту и зове те.
29 Она (же) яко услыша, воста скоро и иде к Нему.29 А кад она то чу, уста брзо и оде к њему;
30 Не уже бо бе пришел Иисус в весь, но бе на месте, идеже срете Его Марфа.30 Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта.
31 Иудее (же) убо сущии с нею в дому и утешающе ю, видевше Марию, яко скоро воста и изыде, по ней идоша, глаголюще, яко идет на гроб, да плачет тамо.
31 Јудеји пак, који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изишла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче.
32 Мариа же яко прииде, идеже бе Иисус, видевши Его, паде Ему на ногу, глаголющи Ему: Господи, аще бы еси был зде, не бы умерл мой брат.32 А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га паде пред његове ноге, говорећи му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.
33 Иисус убо, яко виде ю плачущуся и пришедшыя с нею Иудеи плачущя, запрети духу и возмутися Сам
33 Када је Исус видео како она плаче, и како плачу Јудеји који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се
34 и рече: где положисте его? Глаголаша Ему: Господи, прииди и виждь.34 и рече: где сте га ставили? Рекоше му: Господе, дођи и види.
35 Прослезися Иисус.
35 Исусу ударише сузе.
36 Глаголаху убо Жидове: виждь, како любляше его.
36 Тада рекоше Јудеји: гле, како га је волео.
37 Нецыи же от них реша: не можаше ли Сей, отверзый очи слепому, сотворити, да и сей не умрет?37 А неки од њих рекоше: зар није могао овај, који је отворио очи слепоме, да учини да и овај не умре?
38 Иисус же паки претя в себе, прииде ко гробу. Бе же пещера, и камень лежаше на ней.38 На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб; а то беше пећина и камен је био наваљен на њу.
39 Глагола Иисус: возмите камень. Глагола Ему сестра умершаго Марфа: Господи, уже смердит: четверодневен бо есть.39 Исус рече: подигните камен. Рече му Марта, покојникова сестра: Господе, већ заудара; јер је четврти дан у гробу.
40 Глагола ей Иисус: не рех ли ти, яко аще веруеши, узриши славу Божию?40 Рече јој Исус: зар ти не рекох да ћеш видети славу Божију - ако поверујеш.
41 Взяша убо камень, идеже бе умерый лежя. Иисус же возведе очи горе и рече: Отче, хвалу Тебе воздаю, яко услышал еси Мя:41 Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: Оче, хвала ти што си ме услишио.
42 Аз же ведех, яко всегда Мя послушаеши: но народа ради стоящаго окрест рех, да веру имут, яко Ты Мя послал еси.
42 Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.
43 И сия рек, гласом великим воззва: Лазаре, гряди вон.
43 Рекавши то повика веома гласно: Лазаре, изиђи напоље.
44 И изыде умерый, обязан рукама и ногама укроем, и лице его убрусом обязано. Глагола им Иисус: разрешите его и оставите ити.
44 Изиђе мртвац, обавијен завојима по рукама и ногама, а лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: развите га и пустите га да иде.
45 Мнози убо от Иудей пришедшии к Марии и видевше, яже сотвори Иисус, вероваша в Него:45 Тако многи од Јудеја, који су дошли Марији и видели шта је учинио, повероваше у њега;
46 нецыи же от них идоша к фарисеом и рекоша им, яже сотвори Иисус.46 а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио.
47 Собраша убо архиерее и фарисее сонм и глаголаху: что сотворим? Яко Человек Сей многа знамения творит:
47 Тада првосвештеници и фарисеји сазваше синедрион и говораху: шта ћемо чинити, јер овај човек чини многе чудне знаке?
48 аще оставим Его тако, вси уверуют в Него: и приидут Римляне и возмут место и язык наш.
48 Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ.
49 Един же некто от них Каиафа, архиерей сый лету тому, рече им: вы не весте ничесоже,
49 А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: ви не знате ништа,
50 ни помышляете, яко уне есть нам, да един человек умрет за люди, а не весь язык погибнет.
50 и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, и да сав народ не пропадне.
51 Сего же о себе не рече, но архиерей сый лету тому, прорече, яко хотяше Иисус умрети за люди,51 А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ,
52 и не токмо за люди, но да и чада Божия расточеная соберет во едино.52 и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божију.
53 От того убо дне совещаша, да убиют Его.53 Тако се после онога дана договорише да га убију.
54 Иисус же ктому не яве хождаше во Иудеех, но иде оттуду во страну близ пустыни, во Ефрем нарицаемый град, и ту хождаше со ученики Своими.54 Стога Исус није више јавно ишао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима.
55 Бе же близ Пасха Иудейска, и взыдоша мнози во Иерусалим от стран прежде Пасхи, да очистятся.55 А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе, да се очисте.
56 Искаху убо Иисуса и глаголаху к себе, в церкви стояще: что мнится вам, яко не имать ли приити в праздник?
56 Тражили су Исуса и стојећи у храму говораху међу собом: шта ви мислите? Зар неће доћи на празник?
57 Даша же архиерее и фарисее заповедь, да аще кто ощутит (Его), где будет, повесть, яко да имут Его.57 А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да јави - ако ко сазна где је, да га ухвате.
