12
1 О нихже собравшымся тмам народа, яко попирати друг друга, начат глаголати учеником Своим первее: внемлите себе от кваса фарисейска, еже есть лицемерие.
1 Пошто се у међувремену окупише хиљаде народа, тако да су газили један другога, поче да говори прво својим ученицима: чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје.
2 Ничтоже бо покровено есть, еже не открыется, и тайно, еже не уразумеется:2 Али ништа није скривено, што се неће открити, ни тајно, што се неће дознати.
3 зане, елика во тме ресте, во свете услышатся: и еже ко уху глаголасте во храмех, проповестся на кровех.
3 Стога ће се чути на светлости оно што сте рекли у тами, и проповедаће се са кровова оно што сте казали на ухо у собама.
4 Глаголю же вам другом Своим: не убойтеся от убивающих тело и потом не могущих лишше что сотворити:
4 Али вама, својим пријатељима кажем: не бојте се оних што убијају тело и после тога не могу ништа више да учине.
5 сказую же вам, кого убойтеся: убойтеся имущаго власть по убиении воврещи в дебрь огненную: ей, глаголю вам, того убойтеся.
5 Него ћу вам указати кога да се бојите: бојте се онога који после убијства има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, тога се бојте.
6 Не пять ли птиц ценится пенязема двема? И ни едина от них несть забвена пред Богом.6 Зар се пет врабаца не продају за два аса? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7 Но и власи главы вашея вси изочтени суть. Не убойтеся убо: мнозех птиц унши есте вы.
7 А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се; вредите више него многи врапци.
8 Глаголю же вам: всяк, иже аще исповесть Мя пред человеки, и Сын Человеческий исповесть его пред Ангелы Божиими:
8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима, тога ће и Син човечији признати пред Божијим анђелима;
9 а отвергийся Мене пред человеки отвержен будет пред Ангелы Божиими.
9 а ко се одрекне мене пред људима, њега ће се одрећи пред Божјим анђелима.
10 И всяк иже речет слово на Сына Человеческаго, оставится ему: а на Святаго Духа хулившему не оставится.
10 Опростиће се и сваком који каже реч против Сина човечијег, али се неће опростити оном који похули на Духа Светога.
11 Егда же приведут вы на соборища и власти и владычества, не пецытеся, како или что отвещаете, или что речете:
11 А кад вас доведу у синагоге и пред поглаварства и власти, не брините се како ћете или чиме ћете се одбранити или шта ћете рећи;
12 Святый бо Дух научит вы в той час, яже подобает рещи.12 јер ће вас Дух Свети научити у тај час шта треба да кажете.
13 Рече же Ему некий от народа: Учителю, рцы брату моему разделити со мною достояние.
13 Тада му рече неки из народа: учитељу, кажи мом брату да подели са мном наследство.
14 Он же рече ему: человече, кто Мя постави судию или делителя над вами?14 На то му он рече: човече, ко је мене поставио за судију или делитеља над вама?
15 Рече же к ним: блюдите и хранитеся от лихоимства: яко не от избытка кому живот его есть от имения его.15 Њима пак рече: пазите и чувајте се сваког лакомства, јер у изобиљу ничији живот не почива на његовом имању.
16 Рече же притчу к ним, глаголя: человеку некоему богату угобзися нива:16 Каза им и причу: њива једног богатог човека је добро понела.
17 и мысляше в себе, глаголя: что сотворю, яко не имам где собрати плодов моих?17 И размишљао је у себи овако: шта да урадим, јер немам где да саберем своју летину?
18 И рече: се сотворю: разорю житницы моя, и болшыя созижду, и соберу ту вся жита моя и благая моя:
18 Тада рече: ово ћу учинити: порушићу своје житнице па ћу саградити веће, и онде ћу сабрати све своје жито и сва своја добра.
19 и реку души моей: душе, имаши многа блага, лежаща на лета многа: почивай, яждь, пий, веселися.19 И рећи ћу својој души: душо, имаш многа имања смештена за много година; почивај, једи, пиј, уживај.
20 Рече же ему Бог: безумне, в сию нощь душу твою истяжут от тебе: а яже уготовал еси, кому будут?20 Али Бог му рече: безумниче, ове ноћи тражиће твоју душу од тебе; чије ће бити оно што си припремио?
21 Тако собираяй себе, а не в Бога богатея.
21 Тако пролази ко себи стиче благо, а није богат пред Богом.
22 Рече же ко учеником Своим: сего ради глаголю вам: не пецытеся душею вашею, что ясте: ни телом, во что облечетеся:22 Својим ученицима пак рече: зато вам кажем: не брините се за живот - шта ћете јести, нити за тело - у шта ћете се обући;
23 душа болши есть пищи, и тело одежды.
23 јер је живот претежнији од јела и тело од одела.
24 Смотрите вран, яко не сеют, ни жнут: имже несть сокровища, ни житницы, и Бог питает их: кольми паче вы есте лучши птиц?24 Погледајте гавране како не сеју нити жању, немају оставе ни житнице, и Бог их храни. Колико више ви вредите од птица?
25 Кто же от вас пекийся может приложити возрасту своему лакоть един?
25 А ко од вас бринући се може да дода један лакат свом животу?
26 Аще убо ни мала чесо можете, что о прочих печетеся?26 Па кад не можете да учините ни нешто најмање, зашто се бринете за остало?
27 Смотрите крины, како растут: не труждаются, ни прядут: глаголю же вам, яко ни Соломон во всей славе своей облечеся, яко един от сих.27 Погледајте љиљане како расту, нити се труде нити преду; а ја вам кажем да се ни Соломон у свој својој слави није обукао као један од ових.
28 Аще же траву, на селе днесь сущу и утре в пещь вмещему, Бог тако одевает: кольми паче вас, маловери?
28 Ако пак Бог тако одева траву у пољу, која данас постоји а сутра се баца у пећ, колико ће пре вас, маловерни.
29 И вы не ищите, что ясте, или что пиете: и не возноситеся:29 И ви - не тражите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама;
30 всех бо сих языцы мира сего ищут: ваш же Отец весть, яко требуете сих:
30 јер све то траже многобошци овога света; а ваш Отац зна да вам је ово потребно.
31 обаче ищите Царствия Божия, и сия вся приложатся вам.
31 Него тражите његово царство, и ово ће вам се додати.
32 Не бойся, малое стадо: яко благоизволи Отец ваш дати вам Царство.32 Не бој се, мало стадо; јер се свидело вашем Оцу да вам да царство.
33 Продадите имения ваша и дадите милостыню. Сотворите себе влагалища неветшающа, сокровище неоскудеемо на небесех, идеже тать не приближается, ни моль растлевает.
33 Продајте своје имање и дајте га као милостињу. Начините себи торбе које неће овештати, неисцрпно благо на небу, где се лупеж не приближава нити мољац уништава.
34 Идеже бо сокровище ваше, ту и сердце ваше будет.34 Јер где је ваше благо, онде ће бити и ваше срце.
35 Да будут чресла ваша препоясана, и светилницы горящии:35 Нека ваша бедра буду опасана и светиљке ваше нека горе;
36 и вы подобни человеком чающым господа своего, когда возвратится от брака, да пришедшу и толкнувшу, абие отверзут ему.
36 а ви будите као људи који чекају свога господара, када се врати са свадбе, да му отворе одмах кад дође и закуца.
37 Блажени раби тии, ихже пришед господь обрящет бдящих: аминь глаголю вам, яко препояшется и посадит их, и минув послужит им.37 Блажене су оне слуге које господар - кад дође - нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати и посадиће их за трпезу, па ће приступити и служиће им.
38 И аще приидет во вторую стражу, и в третию стражу приидет, и обрящет (их) тако, блажени суть раби тии.
38 И ако дође у другу или трећу стражу, и нађе их тако, благо њима.
39 Се же ведите, яко аще бы ведал господин храмины, в кий час тать приидет, бдел убо бы, и не бы дал подкопати дому своего:
39 Али ово знајте: кад би домаћин знао у који час ће лупеж доћи, не би оставио да му поткопа кућу.
40 и вы убо будите готови: яко, в оньже час не мните, Сын Человеческий приидет.
40 И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час у који не мислите.
41 Рече же Ему Петр: Господи, к нам ли притчу сию глаголеши, или ко всем?41 На то Петар рече: Господе, говориш ли ову причу нама или свима?
42 Рече же Господь: кто убо есть верный строитель и мудрый, егоже поставит господь над челядию своею, даяти во время житомерие?42 А Господ рече: ко је, дакле, тај верни и разборити домоуправитељ кога ће господар поставити над својом чељади да им даје оброк на време?
43 Блажен раб той, егоже пришед господь его обрящет творяща тако:
43 Блажен је онај слуга кога господар - кад дође - нађе да чини тако.
44 воистинну глаголю вам, яко над всем имением своим поставит его.
44 Заиста, кажем вам да ће га поставити над свим својим имањем.
45 Аще же речет раб той в сердцы своем: коснит господин мой приити: и начнет бити рабы и рабыни, ясти же и пити и упиватися:
45 Ако пак онај слуга каже у свом срцу: мој господар неће доћи задуго, па стане тући слуге и слушкиње, те јести и пити и опијати се,
46 приидет господин раба того в день, в оньже не чает, и в час, в оньже не весть: и растешет его, и часть его с неверными положит.46 доћи ће господар онога слуге у дан када не очекује и у час који не зна, па ће га расећи и одредиће му место међу невернима.
47 Той же раб ведевый волю господина своего, и не уготовав, ни сотворив по воли его, биен будет много:47 А онај слуга који је знао вољу свога господара, па није спремио или није учинио по његовој вољи, биће много бијен.
48 неведевый же, сотворив же достойная ранам, биен будет мало. Всякому же, емуже дано будет много, много взыщется от него: и емуже предаша множайше, множайше просят от него.
48 А који није знао, а учинио оно што заслужује батине, биће мало бијен. Од сваког - коме је много дано - тражиће се много, и коме је много поверено - од њега ће се више захтевати.
49 Огня приидох воврещи на землю, и что хощу, аще уже возгореся?
49 Дошао сам да бацим ватру на земљу, и како бих хтео да је већ запаљена.
50 Крещением же имам креститися, и како удержуся, дондеже скончаются?
50 Али треба да се крстим крштењем, и како ми је тешко док се не сврши.
51 Мните ли, яко мир приидох дати на землю? Ни, глаголю вам, но разделение:51 Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52 будут бо отселе пять во единем дому разделени, трие на два, и два на три:
52 Јер ће од сад пет њих у једној кући бити раздељени; поделиће се троје против двоје и двоје против троје,
53 разделится отец на сына, и сын на отца: мати на дщерь, и дщи на матерь: свекры на невесту свою, и невеста на свекровь свою.53 отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против своје снахе и снаха против свекрве.
54 Глаголаше же и народом: егда узрите облак восходящь от запада, абие глаголете: туча грядет: и бывает тако:
54 А говорио је и народу: кад видите како се облак диже на западу, одмах кажете: киша долази, и бива тако.
55 и егда юг веющь, глаголете: зной будет: и бывает.
55 И кад видите да дува југ, кажете да ће бити врућина и бива.
56 Лицемери, лице небу и земли весте искушати: времене же сего како не искушаете?56 Лицемери, знате да процените изглед земље и неба, а како не препознајете ово време?
57 Что же и о себе не судите праведное?
57 А зашто и сами од себе не судите шта је праведно?
58 Егда бо грядеши с соперником твоим ко князю, на пути даждь делание избыти от него: да не како привлечет тебе к судии, и судия тя предаст слузе, и слуга всадит тя в темницу:58 Када пак идеш са својим супарником поглавару, потруди се да га се ослободиш још на путу, да те не одвуче пред судију, а судија те преда судском службенику, и службеник те баци у тамницу.
59 глаголю тебе: не изыдеши оттуду, дондеже и последнюю медницу воздаси.59 Кажем ти, нећеш изићи оданде док не платиш и последњу пару.
