19
1 И бысть егда сконча Иисус словеса сия, прейде от Галилеи и прииде в пределы Иудейския об он пол Иордана.1 А када сврши Исус ове говоре, оде из Галилеје и дође у јудејске крајеве преко Јордана.
2 И по Нем идоша народи мнози, и изцели их ту.
2 И пође за њим многи народ, и излечи их онде.
3 И приступиша к Нему фарисее искушающе Его и глаголаша Ему: аще достоит человеку пустити жену свою по всяцей вине?3 И приступише му фарисеји кушајући га и говорећи: да ли сме човек да отпусти своју жену за сваку кривицу?
4 Он же отвещав рече им: несте ли чли, яко Сотворивый искони, мужеский пол и женский сотворил я есть?
4 А он одговори и рече: зар нисте читали да их је творац од почетка створио као мушко и женско,
5 И рече: сего ради оставит человек отца (своего) и матерь и прилепится к жене своей, и будета оба в плоть едину,
5 и рече: » Зато ће човек оставити оца и мајку и прионуће уз жену своју, и биће двоје једно тело«?
6 якоже ктому неста два, но плоть едина: еже убо Бог сочета, человек да не разлучает.
6 Тако нису више два него једно тело. Што је дакле Бог саставио, човек нека не раставља.
7 Глаголаша Ему: что убо Моисей заповеда дати книгу распустную и отпустити ю?
7 Рекоше му: што онда заповеди Мојсије да се да отпусна књига и да се жена отпусти?
8 Глагола им: яко Моисей по жестосердию вашему повеле вам пустити жены вашя: изначала же не бысть тако:8 Рече им: с обзиром на тврдоћу вашега срца Мојсије вам је допустио да отпустите своје жене; али од почетка није било тако.
9 глаголю же вам, яко иже аще пустит жену свою, разве словесе прелюбодейна, и оженится иною, прелюбы творит: и женяйся пущеницею прелюбы деет.
9 Него вам кажем да ко отпусти своју жену, сем због прељубе, и ожени се другом, чини прељубу, и ко се ожени отпуштеном, чини прељубу.
10 Глаголаша Ему ученицы Его: аще тако есть вина человеку с женою, лучше есть не женитися.
10 Рекоше му ученици: ако је тако са човеком и женом, није добро женити се.
11 Он же рече им: не вси вмещают словесе сего, но имже дано есть:
11 А он им рече: не схватају сви ове речи, него они којима је дано.
12 суть бо скопцы, иже из чрева матерня родишася тако: и суть скопцы, иже скопишася от человек: и суть скопцы, иже исказиша сами себе Царствия ради Небеснаго: могий вместити да вместит.
12 Јер има ушкопљеника који су се из утробе материне тако родили, и има ушкопљеника које су људи ушкопили, и има ушкопљеника који су сами себе ушкопили ради царства небескога. Ко може да схвати нека схвати.
13 Тогда приведоша к Нему дети, да руце возложит на них и помолится: ученицы же запретиша им.
13 Тада му принеше децу да стави руке на њих и да се помоли; а ученици их укорише.
14 Иисус же рече (им): оставите детей и не возбраняйте им приити ко Мне: таковых бо есть Царство Небесное.
14 Али Исус рече: пустите децу и не браните им да дођу к мени, јер таквима припада небеско царство.
15 И возложь на них руце, отиде оттуду.
15 И стави руке на њих, па оде оданде.
16 И се, един (некий) приступль рече Ему: Учителю благий, что благо сотворю, да имам живот вечный?
16 И гле, један му приступи и рече: учитељу, какво добро да учиним да имам живот вечни?
17 Он же рече ему: что Мя глаголеши блага? Никтоже благ, токмо един Бог: аще ли хощеши внити в живот, соблюди заповеди.
17 А он му рече: што ме питаш за добро? Један је добар; ако пак хоћеш да уђеш у живот, држи заповести.
18 Глагола Ему: кия? Иисус же рече: еже, не убиеши: не прелюбы сотвориши: не украдеши: не лжесвидетелствуеши:18 Рече му: које? А Исус рече: »Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно,
19 чти отца и матерь: и: возлюбиши искренняго твоего яко сам себе.
19 поштуј оца и мајку, и љуби ближњега свога као самога себе«.
20 Глагола Ему юноша: вся сия сохраних от юности моея: что есмь еще не докончал?
20 Рече му младић: све сам то држао; шта ми још недостаје?
21 Рече ему Иисус: аще хощеши совершен быти, иди, продаждь имение твое и даждь нищым: и имети имаши сокровище на небеси: и гряди вслед Мене.
21 Рече му Исус: ако желиш да будеш савршен, иди, продај своје имање и дај сиромашнима, и имаћеш благо на небу, и хајде за мном.
22 Слышав же юноша слово, отиде скорбя: бе бо имея стяжания многа.
22 А младић чувши ову реч оде ожалошћен; јер је имао многа имања.
23 Иисус же рече учеником Своим: аминь глаголю вам, яко неудобь богатый внидет в Царствие Небесное:
23 А Исус рече својим ученицима: заиста вам кажем да ће богаташ тешко ући у царство небеско.
24 паки же глаголю вам: удобее есть велбуду сквозе иглине ушы проити, неже богату в Царствие Божие внити.
24 И опет вам кажем, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него да богаташ уђе у царство Божије.
25 Слышавше же ученицы Его, дивляхуся зело, глаголюще: кто убо может спасен быти?
25 А ученици чувши уплашише се јако и рекоше: ко онда може да се спасе?
26 Воззрев же Иисус рече им: у человек сие невозможно есть, у Бога же вся возможна.
26 Исус их погледа и рече им: људима је ово немогућно, али је Богу све могућно.
27 Тогда отвещав Петр рече Ему: се, мы оставихом вся и вслед Тебе идохом: что убо будет нам?
27 Тада одговори Петар и рече му: ето, ми смо оставили све и пошли за тобом; шта ћемо добити?
28 Иисус же рече им: аминь глаголю вам, яко вы шедшии по Мне, в пакибытие, егда сядет Сын Человеческий на престоле славы Своея, сядете и вы на двоюнадесяте престолу, судяще обеманадесяте коленома Израилевома:
28 А Исус им рече: заиста вам кажем да ћете ви, који пођосте за мном, у новоме свету, када Син човечији седне на престо славе своје, и сами сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 и всяк, иже оставит дом, или братию, или сестры, или отца, или матерь, или жену, или чада, или села, имене Моего ради, сторицею приимет и живот вечный наследит:
29 И сваки који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или њиве ради мога имена, примиће стоструко и наследиће живот вечни.
30 мнози же будут перви последнии, и последни первии.
30 Али ће многи први бити последњи и последњи први.
