21
1 Посем явися паки Иисус учеником (Своим, востав от мертвых,) на мори Тивериадстем. Явися же сице:1 После тога Исус се опет јавио ученицима на Тиверијадском мору; јавио се, наиме, овако:
2 бяху вкупе Симон Петр, и Фома нарицаемыи Близнец, и Нафанаил, иже (бе) от Каны Галилейския, и сына Зеведеова, и ина от ученик Его два.
2 Симон Петар и Тома, звани Близанац, Натанаил из Кане галилејске и Зеведејеви синови, и друга двојица од његових ученика, беху заједно.
3 Глагола им Симон Петр: иду рыбы ловити. Глаголаша ему: идем и мы с тобою. Изыдоша (же) и вседоша абие в корабль, и в ту нощь не яша ничесоже.3 Рече им Симон Петар: идем да ловим рибу. Рекоше му: идемо и ми с тобом. Тако изиђоше и уђоше у чамац, али оне ноћи не ухватише ништа.
4 Утру же бывшу, ста Иисус при брезе: не познаша же ученицы, яко Иисус есть.4 А када је већ било јутро, Исус стаде на обалу; али ученици нису знали да је то Исус.
5 Глагола же им Иисус: дети, еда что снедно имате? Отвещаша Ему: ни.5 Рече им Исус: дечице, имате ли шта за јело? Одговорише му: немамо.
6 Он же рече им: вверзите мрежу о десную страну корабля и обрящете. Ввергоша же и ктому не можаху привлещи ея от множества рыб.
6 А он им рече: баците мрежу с десне стране чамца и наћи ћете. На то они бацише и нису више могли да је вуку од мноштва риба.
7 Глагола же ученик той, егоже любляше Иисус, Петрови: Господь есть. Симон же Петр слышав, яко Господь есть, епендитом препоясася, бе бо наг, и ввержеся в море:
7 Тада рече Петру онај ученик кога је Исус љубио: то је Господ. Симон Петар пак, чувши да је то Господ, опаса се огртачем, јер беше го, и скочи у море.
8 а друзии ученицы кораблецем приидоша, не беша бо далече от земли, но яко две сте лактей, влекуще мрежу рыб.
8 А други ученици дођоше чамцем вукући мрежу с рибом, јер не беху далеко од копна, него око двеста лаката.
9 Егда убо излезоша на землю, видеша огнь лежащь и рыбу на нем лежащу и хлеб.
9 Када пак изиђоше на земљу, видеше постављен жар, и рибу на њему, и хлеб.
10 (И) глагола им Иисус: принесите от рыб, яже ясте ныне.10 Рече им Исус: донесите од риба што сте сад ухватили.
11 Влез (же) Симон Петр, извлече мрежу на землю, полну великих рыб сто (и) пятьдесят (и) три: и толико сущым, не проторжеся мрежа.11 На то Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба - сто педесет и три; иако их је толико било, мрежа се не поцепа.
12 Глагола им Иисус: приидите, обедуйте. Ни един же смеяше от ученик истязати Его: Ты кто еси? Ведяще, яко Господь есть.
12 Рече им Исус: дођите, доручкујте. Али ниједан од ученика се није усудио да га испита: ко си ти? - знајући да је то Господ.
13 Прииде же Иисус, и прият хлеб и даде им, и рыбу такожде.
13 Исус дође и узе хлеб, те даде њима, исто тако и рибу.
14 Се уже третие явися Иисус учеником Своим, востав от мертвых.
14 Ово се већ трећи пут Исус јавио ученицима, пошто је васкрсао из мртвих.
15 Егда же обедоваше, глагола Симону Петру Иисус: Симоне Ионин, любиши ли Мя паче сих? Глагола Ему: ей, Господи, Ты веси, яко люблю Тя. Глагола ему: паси агнцы Моя.
15 А када завршише доручак, рече Исус Симону Петру: Симоне Јованов, љубиш ли ме више од ових? Рече му: да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: напасај моје јагањце.
16 Глагола ему паки второе: Симоне Ионин, любиши ли Мя? Глагола Ему: ей, Господи, Ты веси, яко люблю Тя. Глагола ему: паси овцы Моя.
16 Рече му опет, по други пут: Симоне Јованов, љубиш ли ме? Рече му: да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: чувај моје овце.
17 Глагола ему третие: Симоне Ионин, любиши ли Мя? Оскорбе (же) Петр, яко рече ему третие: любиши ли Мя? И глагола Ему: Господи, Ты вся веси: Ты веси, яко люблю Тя. Глагола ему Иисус: паси овцы Моя:17 Рече му по трећи пут: Симоне Јованов, волиш ли ме? Петар се ражалости што му по трећи пут рече: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти знаш све, ти знаш да те волим. Рече му Исус: напасај моје овце.
18 аминь, аминь глаголю тебе: егда был еси юн, поясался еси сам и ходил еси, аможе хотел еси: егда же состареешися, воздежеши руце твои, и ин тя пояшет и ведет, аможе не хощеши.18 Заиста, заиста, кажем ти, кад си био млађи, опасивао си се сам и ишао си куда си хтео; но кад остариш, раширићеш своје руке, па ћете други опасати и одвести куда нећеш.
19 Сие же рече, назнаменуя, коею смертию прославит Бога. И сия рек, глагола ему: иди по Мне.
19 А ово је рекао, наговештавајући каквом ће смрћу прославити Бога. И кад му то каза, рече му: хајде за мном.
20 Обращься же Петр виде ученика, егоже любляше Иисус, вслед идуща, иже и возлеже на вечери на перси Его и рече: Господи, кто есть предаяй Тя?
20 Петар се обазре и виде како за њима иде ученик кога је Исус љубио, који се на вечери наслонио на Исусове груди и рекао: Господе, ко је твој издајник?
21 Сего видев Петр, глагола Иисусови: Господи, сей же что?21 Видевши овога Петар рече Исусу: Господе, а шта ће овај?
22 Глагола ему Иисус: аще хощу, да той пребывает, дондеже прииду, что к тебе? Ты по Мне гряди.
22 Рече му Исус: ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти пођи за мном.
23 Изыде же слово се в братию, яко ученик той не умрет. И не рече ему Иисус, яко не умрет, но: аще хощу тому пребывати, дондеже прииду, что к тебе?
23 Тако се рашири ова реч међу браћом, да онај ученик неће умрети; но, Исус му није рекао да неће умрети, него: ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога?
24 Сей есть ученик свидетелствуяй о сих, иже и написа сия: и вем, яко истинно есть свидетелство его.24 Ово је ученик који сведочи за ово и који је написао ово, и знамо да је његово сведочанство истинито.
25 Суть же и ина многа, яже сотвори Иисус, яже аще бы по единому писана быша, ни самому мню (всему) миру вместити пишемых книг. Аминь.25 А има и много чега другог, што Исус учини, које - кад би се записало једно по једно - мислим да написане књиге не би стале ни у сами свет.
