7
1 Егда же сконча вся глаголголы Своя в слухи людем, вниде в Капернаум.
1 Пошто је свршио све своје речи пред народом, уђе у Кафарнаум.
2 Сотнику же некоему раб боля зле, хотяше умрети, иже бе ему честен.2 А слуга једнога капетана - кога је он ценио - беше болестан на умору.
3 Слышав же о Иисусе, посла к Нему старцы Иудейския, моля Его, яко да пришед спасет раба его.3 Чувши за Исуса посла к њему јудејске старешине молећи га да дође и излечи његовог слугу.
4 Они же пришедше ко Иисусови, моляху Его тощно, глаголюще, яко достоин есть, емуже даси сие:
4 А кад они дођоше Исусу, мољаху га усрдно говорећи: заслужује да му то учиниш;
5 любит бо язык наш, и сонмище той созда нам.5 јер воли наш народ и подигао нам је синагогу.
6 Иисус же идяше с ними. И уже Ему не далече сущу от храмины, посла к Нему сотник други, глаголя Ему: Господи, не движися: несмь бо достоин, да под кров мой внидеши:6 Исус пође с њима. А кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље поручујући му: Господе, не труди се; јер нисам достојан да уђеш под мој кров.
7 темже ни себе достойна сотворих приити к Тебе: но рцы слово, и изцелеет отрок мой:
7 Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него реци само једну реч па ће бити излечен мој слуга.
8 ибо и аз человек есмь под владыкою учинен, имея под собою воины: и глаголю сему: иди, и идет: и другому: прииди, и приидет: и рабу моему: сотвори сие, и сотворит.
8 И ја сам, наиме, човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: иди, и иде, а другоме: дођи, и долази, и своме слузи: учини то, и чини.
9 Слышав же сия Иисус, чудися ему, и обращься идущему по Нем народу рече: глаголю вам, ни во Израили толики веры обретох.9 Чувши то Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим, те рече: кажем вам, толику веру нисам нашао ни у Израиљу.
10 И возвращшеся посланнии обретоша болящаго раба изцелевша.10 И кад су се изасланици вратили кући, нађоше слугу здрава.
11 И бысть посем, идяше во град, нарицаемый Наин: и с Ним идяху ученицы Его мнози и народ мног.11 Затим Исус оде у град звани Наин, а с њим су ишли његови ученици и много народа.
12 Якоже приближися ко вратом града, и се изношаху умерша, сына единородна матери своей, и та бе вдова: и народ от града мног с нею.12 А кад се приближио градским вратима, гле, износили су мртваца, јединца сина његове мајке која је била удовица, и с њом је било много света из града.
13 И видев ю Господь, милосердова о ней, и рече ей: не плачи.13 А када је Господ виде, сажали се на њу и рече јој: не плачи.
14 И приступль коснуся во одр: носящии же сташа: и рече: юноше, тебе глаголю, востани.14 Тада приђе, дотаче мртвачки сандук - носиоци пак стадоше - и рече: младићу, теби говорим, устани.
15 И седе мертвый, и начат глаголати: и даде его матери его.15 И мртвац седе, те поче да говори, и даде га његовој мајци.
16 Прият же страх всех, и славляху Бога, глаголюще: яко пророк велий воста в нас, и яко посети Бог людий Своих.16 А страх је обузео све, па су славили Бога говорећи: велики пророк се појавио међу нама, и: Бог је посетио свој народ.
17 И изыде слово сие по всей Иудеи о Нем, и по всей стране.17 И рашири се овај глас о њему по свој Јудеји и по свој околини.
18 И возвестиша Иоанну ученицы его о всех сих.
18 Јована обавестише о свему овоме његови ученици.
19 И призвав два некая от ученик своих Иоанн, посла ко Иисусу, глаголя: Ты ли еси Грядый, или иного чаем?19 Тада Јован дозва двојицу од својих ученика, посла их Господу питајући: јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?
20 Пришедша же к Нему мужа, реста: Иоанн Креститель посла нас к Тебе, глаголя: Ты ли еси Грядый, или иного чаем,20 Када су пак ови људи дошли к њему, рекоше: Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?
21 в Той же час изцели многи от недуг и ран и дух злых и многим слепым дарова прозрение.
21 У тај час је излечио многе људе од болести, мука и злих духова, и многим слепима даровао вид.
22 И отвещав Иисус рече има: шедша возвестита Иоанну, яже видеста и слышаста: яко слепии прозирают, хромии ходят, прокаженнии очищаются, глусии слышат, мертвии востают, нищии благовествуют:22 Њима пак одговори: идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи поново гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, Мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље;
23 и блажен есть, иже аще не соблазнится о Мне.
23 и блажен је који се не саблазни о мене.
24 Отшедшема же ученикома Иоанновома, начат глаголати к народом о Иоанне: чесо изыдосте в пустыню видети, трость ли ветром колеблему?24 А кад су Јованови посланици отишли, поче Исус да говори народу о Јовану: шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља?
25 Но чесо изыдосте видети? Человека ли в мягки ризы одеяна? Се, иже во одежди славней и пищи сущии, во царствии суть.
25 Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе сјајне хаљине и живе у раскоши - на краљевским дворовима су.
26 Но чесо изыдосте видети? Пророка ли? Ей, глаголю вам, и лишше пророка.26 Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка.
27 Сей (бо) есть, о немже писано есть: се, Аз послю Ангела Моего пред лицем Твоим, иже устроит путь Твой пред Тобою.27 То је онај за кога је написано: »Гле шаљем свога весника пред лице твоје, који ће припремити твој пут пред тобом«.
28 Глаголю бо вам: болий в рожденных женами пророка Иоанна Крестителя никтоже есть: мний же во Царствии Божии болий его есть.28 Кажем вам, међу рођенима од жена нико није већи од Јована; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
29 И вси людие слышавше и мытарие оправдиша Бога, крещшеся крещением Иоанновым:29 И сав народ који је чуо, па и цариници признаше праведност Божију, те се крстише Јовановим крштењем.
30 фарисее же и законницы совет Божий отвергоша о себе, не крещшеся от него.30 А фарисеји и законици одбацише оно што је Бог хтео да учини с њима, и не примише његово крштење.
31 Рече же Господь: кому убо уподоблю человеки рода сего, и кому суть подобни?
31 С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе?
32 Подобни суть отрочищем седящым на торжищих, и приглашающым друг друга, и глаголющым: пискахом вам, и не плясасте: рыдахом вам, и не плакасте.32 Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали.
33 Прииде бо Иоанн Креститель ни хлеба ядый, ни вина пия, и глаголете: беса имать. 33 Дошао је наиме Јован Крститељ, није јео хлеба нити је пио вина, и кажете: демон је у њему.
34 Прииде Сын Человеческий ядый и пия, и глаголете: сей человек ядца и винопийца, друг мытарем и грешником.
34 Дошао је Син човечији који једе и пије, па кажете: гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.
35 И оправдися премудрость от чад своих всех.35 И оправдаше мудрост сва деца њезина.
36 Моляше же Его некий от фарисей, дабы ял с ним: и вшед в дом фарисеов, возлеже.36 Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу леже за трпезу.
37 И се, жена во граде, яже бе грешница, и уведевши, яко возлежит во храмине фарисеове, принесши алавастр мира,
37 И гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром,
38 и ставши при ногу Его созади, плачущися, начат умывати нозе Его слезами, и власы главы своея отираше, и облобызаше нозе Его, и мазаше миром.
38 те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге, и својом косом отра, и љубљаше његове ноге, и помазиваше их миром.
39 Видев же фарисей воззвавый Его, рече в себе, глаголя: Сей аще бы был пророк, ведел бы, кто и какова жена прикасается Ему: яко грешница есть.39 Видевши пак фарисеј који га је позвао, рече у себи: да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница.
40 И отвещав Иисус рече к нему: Симоне, имам ти нечто рещи. Он же рече: Учителю, рцы.
40 Исус му пак одговори и рече: Симоне, имам да ти кажем нешто. А он: учитељу, кажи. Рече:
41 Иисус же рече: два должника беста заимодавцу некоему: един бе должен пятиюсот динарий, другий же пятиюдесят:
41 Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет.
42 не имущема же има воздати, обема отда. Который убо ею, рцы, паче возлюбит его?
42 Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити?
43 Отвещав же Симон рече: мню, яко емуже вящше отда. Он же рече ему: право судил еси.43 Симон одговори: мислим онај коме је више поклонио. А он му рече: право си просудио.
44 И обращься к жене, Симонови рече: видиши ли сию жену? Внидох в дом твой, воды на нозе Мои не дал еси: сия же слезами облия Ми нозе и власы главы своея отре.44 И окрену се жени, те рече Симону: видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге; а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла.
45 Лобзания Ми не дал еси: сия же, отнелиже внидох, не преста облобызающи Ми нозе.45 Пољубац ми ниси дао; а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге.
46 Маслом главы Моея не помазал еси: сия же миром помаза Ми нозе.
46 Ниси ми помазао главу уљем; а она је миром помазала моје ноге.
47 Егоже ради, глаголю ти, отпущаются греси ея мнози, яко возлюби много: а емуже мало оставляется, менше любит.47 Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси, јер је имала много љубави; коме се мало прашта, мало љуби.
48 Рече же ей: отпущаются тебе греси.
48 А њој рече: опроштени су ти греси.
49 И начаша возлежащии с Ним глаголати в себе: кто Сей есть, иже и грехи отпущает?49 Они пак, који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: ко је овај што и грехе опрашта?
50 Рече же к жене: вера твоя спасе тя: иди в мире.50 А жени рече: вера твоја спасла те је; иди с миром.
