20. јун 2009.

Еванђеље по Луки - Глава 15






15

1 Бяху же приближающеся к Нему вси мытарие и грешницы, послушати Его.
1 А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају.

2 И роптаху фарисее и книжницы, глаголюще, яко Сей грешники приемлет и с ними яст.
2 Фарисеји пак и књижевници гунђали су говорећи: овај прима грешнике и једе с њима.

3 Рече же к ним притчу сию, глаголя:3 Тада им каза ову причу:

4 кий человек от вас имый сто овец, и погубль едину от них, не оставит ли девятидесяти и девяти в пустыни и идет вслед погибшия, дондеже обрящет ю?4 ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи - и не иде за изгубљеном док је не нађе?

5 И обрет возлагает на раме свои радуяся:
5 И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се,

6 и пришед в дом, созывает други и соседы, глаголя им: радуйтеся со мною, яко обретох овцу мою погибшую.6 па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: радујте се са мном, јер сам нашао своју изгубљену овцу.

7 Глаголю вам, яко тако радость будет на небеси о единем грешнице кающемся, нежели о девятидесятих и девяти праведник, иже не требуют покаяния.
7 Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје, него ли због деведесет и девет праведника којима покајање није потребно.

8 Или кая жена имущи десять драхм, аще погубит драхму едину, не вжигает ли светилника, и пометет храмину, и ищет прилежно, дондеже обрящет?
8 Или, која жена, кад има десет драхми па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи марљиво док је не нађе?

9 И обретши созывает другини и соседы, глаголющи: радуйтеся со мною, яко обретох драхму погибшую.9 И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила.

10 Тако, глаголю вам, радость бывает пред Ангелы Божиими о единем грешнице кающемся.
10 Тако се, кажем вам, радују Божији анђели због једног грешника који се каје.

11 Рече же: человек некий име два сына:
11 И рече: један човек је имао два сина.

12 и рече юнейший ею отцу: отче, даждь ми достойную часть имения. И раздели има имение.12 И млађи од њих рече оцу: оче, дај ми део имања који ми припада. И он им подели имање.

13 И не по мнозех днех собрав все мний сын, отиде на страну далече, и ту расточи имение свое, живый блудно.13 А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно.

14 Изжившу же ему все, бысть глад крепок на стране той, и той начат лишатися:
14 А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева.

15 и шед прилепися единому от житель тоя страны: и посла его на села своя пасти свиния:15 Тако оде и приби се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње.

16 и желаше насытити чрево свое от рожец, яже ядяху свиния: и никтоже даяше ему.
16 И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.

17 В себе же пришед, рече: колико наемником отца моего избывают хлебы, аз же гладом гиблю?
17 А када је дошао к себи рече: колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади.

18 Востав иду ко отцу моему, и реку ему: отче, согреших на небо и пред тобою,
18 Устаћу и отићи ћу свом оцу и рећи ћу му: оче, згрешио сам небу и теби,

19 и уже несмь достоин нарещися сын твой: сотвори мя яко единаго от наемник твоих.19 нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника.

20 И востав иде ко отцу своему. Еще же ему далече сущу, узре его отец его, и мил ему бысть, и тек нападе на выю его, и облобыза его.20 И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га.

21 Рече же ему сын: отче, согреших на небо и пред тобою, и уже несмь достоин нарещися сын твой.21 А син му рече: оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син.

22 Рече же отец к рабом своим: изнесите одежду первую и облецыте его, и дадите перстень на руку его и сапоги на нозе:22 Отац пак рече својим слугама: изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге,

23 и приведше телец упитанный заколите, и ядше веселимся:23 доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо,

24 яко сын мой сей мертв бе, и оживе: и изгибл бе, и обретеся. И начаша веселитися.
24 јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен. И почеше да се веселе.

25 Бе же сын его старей на селе: и яко грядый приближися к дому, слыша пение и лики:
25 А његов старији син је био у пољу. Када је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње,

26 и призвав единаго от отрок, вопрошаше: что (убо) сия суть?
26 те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то.

27 Он же рече ему, яко брат твой прииде: и закла отец твой телца упитанна, яко здрава его прият.
27 А он му рече: дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено теле, зато што га је здрава дочекао.

28 Разгневася же, и не хотяше внити. Отец же его изшед моляше его.28 На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изиђе и мољаше га.

29 Он же отвещав рече отцу: се, толико лет работаю тебе и николиже заповеди твоя преступих, и мне николиже дал еси козляте, да со други своими возвеселился бых:
29 Али он одговори оцу: види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима.

30 егда же сын твой сей, изядый твое имение с любодейцами, прииде, заклал еси ему телца питомаго.
30 А кад је дошао овај твој син који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле.

31 Он же рече ему: чадо, ты всегда со мною еси, и вся моя твоя суть:31 Он му пак рече: дете, ти си увек са мном и све што је моје - твоје је;

32 возвеселитижеся и возрадовати подобаше, яко брат твой сей мертв бе, и оживе: и изгибл бе, и обретеся.
32 али је требало да се веселимо и радујемо, зато што је овај твој брат био мртав и оживео је, и изгубљен је био и нађен је.