19
1 И вшед прохождаше Иерихон.1 И кад је ушао у Јерихон, пролазио је кроз град.
2 И се, муж нарицаемый Закхей, и сей бе старей мытарем, и той бе богат:2 И гле, ту беше човек звани Закеј, који је био врховни цариник и то богат.
3 и искаше видети Иисуса, кто есть, и не можаше от народа, яко возрастом мал бе:
3 И трудио се да види Исуса - ко је, али није могао од народа, јер је био малог раста.
4 и предитек, возлезе на ягодичину, да видит, яко хотяше мимо ея проити.4 Тако потрча напред и попе се на дивљу смокву да га види, јер је требало да он прође тим путем.
5 И яко прииде на место, воззрев Иисус виде его и рече к нему: Закхее, потщався слези: днесь бо в дому твоем подобает Ми быти.
5 И кад је Исус дошао на то место, погледа горе и рече му: Закеју сиђи брзо, јер данас треба да останем у твојој кући.
6 И потщався слезе и прият Его радуяся.6 И сиђе брзо па га прими радујући се.
7 И видевше вси роптаху, глаголюще, яко ко грешну мужу вниде витати.7 А сви који су видели, почеше гунђати што је грешном човеку дошао у кућу да се одмори.
8 Став же Закхей рече ко Господу: се, пол имения моего, Господи, дам нищым: и аще кого чим обидех, возвращу четверицею.
8 Закеј пак стаде и рече Господу: види, Господе, дајем половину свога имања сиромасима, и ако сам од кога што изнудио, враћам четвероструко.
9 Рече же к нему Иисус, яко днесь спасение дому сему бысть, зане и сей сын Авраамль есть:9 А Исус му рече; данас је дошло спасење овој кући, јер је и он Авраамов син;
10 прииде бо Сын Человечь взыскати и спасти погибшаго.
10 јер је Син човечији дошао да потражи и спасе оно што је пропало.
11 Слышащым же им сия, приложь рече притчу, зане близ Ему быти Иерусалима, и мняху, яко абие Царство Божие хощет явитися.
11 И кад су они ово слушали, настави им причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се царство Божије појавити одмах.
12 Рече убо: человек некий добра рода иде на страну далече прияти себе царство и возвратитися:
12 Рече тако: један човек угледна рода оде у далеку земљу да прими за себе краљевство и да се врати.
13 призвав же десять раб своих, даде им десять мнас и рече к ним: куплю дейте, дондеже прииду.
13 Пошто је позвао својих десет слугу, даде им десет мина и рече им: послујте док се не вратим.
14 И граждане его ненавидяху его и послаша послы вслед его, глаголюще: не хощем сему, да царствует над нами.14 Али његови грађани су га мрзели и послаше за њим посланике да кажу: нећемо да овај завлада над нама.
15 И бысть егда возвратися приим царство, рече пригласити рабы тыя, имже даде сребро, да увесть, какову куплю суть сотворили.
15 А кад се он вратио - примивши краљевство - рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који привредио.
16 Прииде же первый, глаголя: господи, мнас твоя придела десять мнас.16 Тако први дође и рече: господару, твоја мина је донела десет мина.
17 И рече ему: благо, рабе добрый: яко о мале верен был еси, буди область имея над десятию градов.
17 И рече му: добро, добри слуго, што си био веран у нечем сасвим малом, ево ти власт над десет градова.
18 И прииде вторый, глаголя: господи, мнас твоя сотвори пять мнас.
18 Дође и други говорећи: твоја мина, господару, донела је пет мина.
19 Рече же и тому: и ты буди над пятию градов.
19 Рече и овоме: и ти буди над пет градова.
20 И другий прииде, глаголя: господи, се, мнас твоя, юже имех положену во убрусе:
20 И трећи дође говорећи: господару, ево твоја мина коју сам чувао у убрусу;
21 бояхся бо тебе, яко человек яр еси, вземлеши, егоже не положил еси, и жнеши, егоже не сеял еси.
21 бојао сам се тебе зато што си строг човек, узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси посејао.
22 Глагола же ему: от уст твоих сужду ти, лукавый рабе: ведел еси, яко аз человек яр есмь, вземлю, егоже не положих, и жну, егоже не сеях:22 Њему рече: зли слуго, судићу ти по твојим речима. Знао си да сам строг човек, да узимам што нисам оставио и да жањем што нисам посејао;
23 и почто не вдал еси моего сребра купцем, и аз пришед с лихвою истязал бых е?23 што онда ниси дао мој новац у банку? И ја бих га по доласку примио с каматом.
24 И предстоящым рече: возмите от него мнас и дадите имущему десять мнас.
24 А онима што су били присутни рече: узмите од њега ту мину и дајте ономе што има десет.
25 И реша ему: господи, имать десять мнас.
25 Тада му рекоше: господару, он има десет мина.
26 Глаголю бо вам, яко всякому имущему дастся: а от неимущаго, и еже имать, отимется от него:26 Кажем вам да ће се дати сваком ко има, а од онога који нема, узеће се и оно што има.
27 обаче враги моя оны, иже не восхотеша мене, да царь бых был над ними, приведите семо и изсецыте предо мною.
27 Него те моје непријатеље, који нису хтели да будем краљ над њима, доведите овамо и посеците их преда мном.
28 И сия рек, идяше преди, восходя во Иерусалим.28 А пошто је ово рекао, пође на пут даље идући горе у Јерусалим.
29 И бысть яко приближися в Вифсфагию и Вифанию, к горе нарицаемей Елеон, посла два ученик Своих,29 И кад се приближио Витфаги и Витанији код горе која се зове Маслинска, посла двојицу од ученика говорећи:
30 глаголя: идита в прямную весь: (и) в нюже входяща обрящета жребя привязано, на неже никтоже николиже от человек вседе: отрешша е приведита:
30 идите у село које је према вама, и кад уђете у њега наћи ћете привезано магаре на које нико од људи никад није сео, па га одвежите и доведите.
31 и аще кто вы вопрошает: почто отрешаета? Сице рцыта ему, яко Господь его требует.
31 И ако вас ко пита зашто одвезујете, овако реците: Господу је потребно.
32 Шедша же посланная обретоста, якоже рече има.32 А послани одоше и нађоше као што им је рекао.
33 Отрешающема же има жребя, рекоша господие его к нима: что отрешаета жребя?33 И кад су одвезивали магаре, рекоше им његови господари: што одвезујете магаре?
34 Она же рекоста, яко Господь его требует.34 Они пак рекоше: Господу је потребно.
35 И приведоста е ко Иисусови: и возвергше ризы своя на жребя, всадиша Иисуса.
35 И доведоше га Исусу па ставише своје хаљине на магаре и посадише Исуса.
36 Идущу же Ему, постилаху ризы своя по пути.
36 А кад је ишао, простираху своје хаљине по путу.
37 Приближающужеся Ему уже (абие) к низхождению горе Елеонстей, начаша все множество ученик радующеся хвалити Бога гласом велиим о всех силах, яже видеша,37 И кад се већ приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче у радости да хвали Бога из гласа за сва чудеса која су видели,
38 глаголюще: благословен грядый Царь во имя Господне: мир на небеси и слава в вышних.38 говорећи: нека је благословен цар који долази у име Господње. Мир на небу и слава на висини.
39 И нецыи фарисее от народа реша к Нему: Учителю, запрети учеником Твоим.39 А неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу, забрани својим ученицима.
40 И отвещав рече им: глаголю вам, яко, аще сии умолчат, камение возопиет.
40 И одговори им: кажем вам, ако ови ућуте, камење ће викати.
41 И яко приближися, видев град, плакася о нем,41 А кад се приближи, угледа град и заплака над њим говорећи:
42 глаголя: яко аще бы разумел и ты, в день сей твой, еже к смирению твоему: ныне же скрыся от очию твоею:
42 кад би и ти бар у овај дан сазнао шта је за твој мир; али је сад скривено од твојих очију.
43 яко приидут дние на тя, и обложат врази твои острог о тебе, и обыдут тя, и оымут тя отвсюду,43 Јер ће доћи дани на тебе и твоји непријатељи окружиће те опкопом, па ће те опколити и навалиће на тебе са свих страна,
44 и разбиют тя и чада твоя в тебе, и не оставят камень на камени в тебе: понеже не разумел еси времене посещения твоего.44 и сравниће са земљом тебе и твоју децу, те неће оставити у теби камен на камену, зато што ниси упознао време када си похођен.
45 И вшед в церковь, начат изгонити продающыя в ней и купующыя,45 И ушавши у храм поче да изгони продавце
46 глаголя им: писано есть: дом Мой дом молитвы есть: вы же сотвористе его пещеру разбойником.
46 говорећи им: написано је: »Мој дом нека буде дом молитве« а ви сте начинили од њега разбојничку пећину.
47 И бе учя по вся дни в церкви. Архиерее же и книжницы искаху Его погубити, и старейшины людем:47 И учио је сваки дан у храму; а првосвештеници, књижевници и народне старешине гледаху да га погубе,
48 и не обретаху, что бы сотворили Ему: людие бо вси держахуся Его, послушающе Его.48 али нису нашли шта би учинили, јер га је сав; народ одано слушао.
