10. јул 2009.

Еванђеље по Марку - Глава 9





9

1 И глаголаше им: аминь глаголю вам, яко суть нецыи от зде стоящих, иже не имут вкусити смерти, дондеже видят Царствие Божие пришедшее в силе.1 И рече им: заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божије да је дошло у сили.

2 И по шести днех поят Иисус Петра и Иакова и Иоанна, и возведе их на гору высоку особь едины: и преобразися пред ними.
2 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима,

3 И ризы Его быша блещащяся, белы зело яко снег, яцехже не может белилник убелити на земли.
3 па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити.

4 И явися им Илиа с Моисеем: и беста со Иисусом глаголюща.
4 И појави им се Илија са Мојсијем, те разговараху са Исусом.

5 И отвещав Петр глагола Иисусови: Равви, добро есть нам зде быти: и сотворим кровы три, Тебе един, и Моисееви един, и Илии един.5 А Петар прозбори и рече Исусу: рави, добро је да смо овде, да начинимо три сенице, једну теби, једну Мојсију и једну Илији.

6 Не ведяше бо, что рещи: бяху бо пристрашни.
6 Није, наиме, знао шта да каже; јер беху врло уплашени.

7 И бысть облак осеняя их: и прииде глас из облака, глаголя: Сей есть Сын Мой возлюбленный, Того послушайте.7 И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: ово је Син мој љубљени, њега слушајте.

8 И внезапу воззревше, ктому ни когоже видеша, токмо Иисуса единаго с собою.
8 И одједном обазревши се никога више не видеше него Исуса сама уз себе.

9 Сходящым же им с горы, запрети им, да ни комуже поведят, яже видеша, токмо егда Сын Человеческий из мертвых воскреснет.9 А када су силазили са горе, заповеди им да никоме не проповедају шта су видели, док Син човечији не устане из мртвих.

10 И слово удержаша в себе, стязающеся, что есть, еже из мертвых воскреснути.
10 И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи: устати из мртвих.

11 И вопрошаху Его глаголюще: како глаголют книжницы, яко Илии подобает приити прежде?
11 И питаху га говорећи: зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође?

12 Он же отвещав рече им: Илиа убо пришед прежде, устроит вся: и како есть писано о Сыне Человечестем, да много постраждет и уничижен будет:12 Но он им рече: Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечијег, да треба много да пострада и да буде презрен?

13 но глаголю вам, яко и Илиа прииде, и сотвориша ему, елика хотеша, якоже есть писано о нем.13 Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше - као што је написано за њега.

14 И пришед ко учеником, виде народ мног о них и книжники стязающяся с ними.
14 И дошавши ученицима видеше многи народ око њих и књижевнике како се препиру с њима.

15 И абие весь народ видев Его ужасеся, и пририщуще целоваху Его.15 И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га.

16 И вопроси книжники: что стязаетеся к себе?
16 И упита их: што се препирете с њима?

17 И отвещав един от народа рече: Учителю, приведох сына моего к Тебе, имуща духа нема:17 А један из народа му одговори: учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух;

18 и идеже колиждо имет его, разбивает его, и пены тещит, и скрежещет зубы своими, и оцепеневает: и рех учеником Твоим, да изженут его, и не возмогоша.
18 и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.

19 Он же отвещав ему глагола: о, роде неверен, доколе в вас буду? Доколе терплю вы? Приведите его ко Мне.19 А он им одговори и рече: о неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.

20 И приведоша его к Нему. И видев Его, абие дух стрясе его: и пад на земли, валяшеся, пены тещя.
20 И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах растрза дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену.

21 И вопроси отца его: колико лет есть, отнележе сие бысть ему? Он же рече: издетска:21 Тада запита његовог оца: колико има времена како му се то догодило? А он рече: од детињства,

22 и многажды во огнь вверже его и в воды, да погубит его: но аще что можеши, помози нам, милосердовав о нас.
22 и често га баци у ватру и у воду - да га упропасти. Него ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.

23 Иисус же рече ему: еже аще что можеши веровати, вся возможна верующему.23 Исус му пак рече: »Ако можеш« - све је могућно ономе који верује.

24 И абие возопив отец отрочате, со слезами глаголаше: верую, Господи: помози моему неверию.24 Одмах повика дечаков отац и рече: верујем, помози моме неверју.

25 Видев же Иисус, яко срищется народ, запрети духу нечистому, глаголя ему: душе немый и глухий, Аз ти повелеваю: изыди из него и ктому не вниди в него.
25 А Исус видевши да се народ стиче, запрети нечистом духу говорећи му: неми и глуви душе, ја ти наређујем, изиђи из њега и више не улази у њега.

26 И возопив и много пружався, изыде: и бысть яко мертв, якоже мнозем глаголати, яко умре.26 И повика, растрза га силно и изиђе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро.

27 Иисус же емь его за руку, воздвиже его: и воста.
27 А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста.

28 И вшедшу Ему в дом, ученицы Его вопрошаху Его единаго: яко мы не возмогохом изгнати его?
28 А када дође кући, питаху га његови ученици насамо; зашто ми не могосмо да га истерамо?

29 И рече им: сей род ничимже может изыти, токмо молитвою и постом.29 Он им пак рече: овај род може се истерати само молитвом [и постом].

30 И оттуду изшедше, идяху сквозе Галилею: и не хотяше, да кто увесть.
30 И отишавши оданде пролажаху кроз Галилеју, и није хтео да ко дозна;

31 Учаше бо ученики Своя и глаголаше им, яко Сын Человеческий предан будет в руце человечесте, и убиют Его: и убиен быв, в третий день воскреснет.31 поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: Сина човечијег предају у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути.

32 Они же не разумеваху глаголгола и бояхуся Его вопросити.
32 Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.

33 И прииде в Капернаум: и в дому быв, вопрошаше их: что на пути в себе помышлясте?33 И дођоше у Кафарнаум, и кад би у кући, запита их: о чему сте путем расправљали?

34 Они же молчаху: друг ко другу бо стязашася на пути, кто (есть) болий.
34 А они ћутаху; јер су се на путу међу собом препирали ко је највећи.

35 И сед пригласи обанадесяте и глагола им: аще кто хощет старей быти, да будет всех менший и всем слуга.35 Он пак седе, позва Дванаесторицу и рече им: ако ко хоће да буде први, нека буде последњи од свих и свима слуга.

36 И приимь отроча, постави е посреде их: и объемь е, рече им:
36 И узевши једно дете постави га међу њих, загрли га и рече им:

37 иже аще едино таковых отрочат приимет во имя Мое, Мене приемлет: и иже Мене приемлет, не Мене приемлет, но Пославшаго Мя.
37 ко прими једно такво дете у моје име, мене прима; а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао.

38 Отвеща Ему Иоанн, глаголя: Учителю, видехом некоего именем Твоим изгоняща бесы, иже не ходит по нас: и возбранихом ему, яко не последует нам.
38 Рече му Јован: учитељу, видесмо једнога како у твоје име истерује демоне, а не иде с нама, и бранили смо му, јер није ишао с нама.

39 Иисус же рече: не браните ему: никтоже бо есть, иже сотворит силу о имени Моем, и возможет вскоре злословити Мя.39 А Исус рече: не браните му; јер нема тога који ће чинити чудо у моје име и моћи одмах зло да говори о мени;

40 Иже бо несть на вы, по вас есть.
40 ко, наиме, није против нас, за нас је.

41 Иже бо аще напоит вы чашею воды во имя Мое, яко Христовы есте, аминь глаголю вам, не погубит мзды своея.
41 И ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам, неће изгубити своје плате.

42 И иже аще соблазнит единаго от малых сих верующих в Мя, добрее есть ему паче, аще облежит камень жерновный о выи его, и ввержен будет в море.42 И ко саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да буде бачен у море.

43 И аще соблажняет тя рука твоя, отсецы ю: добрее ти есть беднику в живот внити, неже обе руце имущу внити в геенну, во огнь неугасающий,43 И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот, него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви.

44 идеже червь их не умирает, и огнь не угасает.
44 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.

45 И аще нога твоя соблажняет тя, отсецы ю: добрее ти есть внити в живот хрому, неже две нозе имущу ввержену быти в геенну, во огнь неугасающий,
45 И ако те нога твоја саблажњава. одсеци је; боље ти је да уђеш у живот хром, него да те са две ноге баце у пакао.

46 идеже червь их не умирает, и огнь не угасает.
46 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.

47 И аще око твое соблажняет тя, исткни е: добрее ти есть со единем оком внити в Царствие Божие, неже две оце имущу ввержену быти в геенну огненную,
47 И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је да уђеш у царство Божије с једним оком, него да те са два ока баце у пакао,

48 идеже червь их не умирает, и огнь не угасает.48 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.

49 Всяк бо огнем осолится, и всяка жертва солию осолится.
49 Јер ће сваки огњем бити посољен.

50 Добро соль: аще же соль не слана будет, чим осолится? Имейте соль в себе, и мир имейте между собою.
50 Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом.