6
1 И изыде оттуду и прииде во отечествие Свое: и по Нем идоша ученицы Его.
1 И оде оданде, те дође у свој завичај, а ученици његови иђаху за њим.
2 И бывшей субботе, начат на сонмищи учити. И мнози слышащии дивляхуся, глаголюще: откуду Сему сия? И что премудрость данная Ему, и силы таковы рукама Его бывают?2 А када би субота поче учити у синагоги. И многи који слушаху дивљаху се говорећи: откуда то овоме и каква је мудрост што му је дана? И руке његове чине таква чуда?
3 Не Сей ли есть тектон, сын Мариин, брат же Иакову и Иосии и Иуде и Симону? И не сестры ли Его зде (суть) в нас? И блажняхуся о Нем.3 Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде код нас? И саблажњаваху се о њега.
4 Глаголаше же им Иисус, яко несть пророк без чести, токмо во отечествии своем, и в сродстве и в дому своем.
4 И говораше им Исус да пророк није без части - сем у постојбини својој, и у родбини својој и у кући својој.
5 И не можаше ту ни единыя силы сотворити, токмо мало недужных, возложь руце, изцели.
5 И не могаше онде учинити ни једнога чуда, сем што излечи мало болесника ставивши руке на њих.
6 И дивляшеся за неверствие их: и обхождаше веси окрест учя.
6 И чуђаше се због њиховог неверовања. И обилажаше околна села учећи.
7 И призва обанадесяте, и начат их посылати два два, и даяше им власть над духи нечистыми.
7 И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу, и даваше им власт над нечистим духовима.
8 И заповеда им, да ничесоже возмут на путь, токмо жезл един: ни пиры, ни хлеба, ни при поясе меди:
8 И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу,
9 но обувени в сандалия: и не облачитися в две ризе.
9 него обувени у сандале; и не облачите две хаљине.
10 И глаголаше им: идеже аще внидете в дом, ту пребывайте, дондеже изыдете оттуду:10 И говораше им: где уђете у кућу, останите онде, док не изиђете оданде.
11 и елицы аще не приимут вы, ниже послушают вас, исходяще оттуду, оттрясите прах, иже под ногами вашими, во свидетелство им: аминь глаголю вам, отраднее будет Содомом и Гоморром в день судный, неже граду тому.
11 А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу - за сведочанство њима.
12 И изшедше проповедаху, да покаются:
12 И отишавши проповедаху да се људи покају.
13 и бесы многи изгоняху: и мазаху маслом многи недужныя, и изцелеваху.
13 те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и лечише их.
14 И услыша царь Ирод: яве бо бысть имя Его: и глаголаше, яко Иоанн Креститель от мертвых воста, и сего ради силы деются о нем.
14 И чу краљ Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему.
15 Инии глаголаху, яко Илиа есть: инии же глаголаху, яко пророк есть, или яко един от пророк.
15 Други пак говораху да је Илија; а неки говораху да је пророк, као један од пророка.
16 Слышав же Ирод рече, яко, егоже аз усекнух Иоанна, той есть: той воста от мертвых.
16 А Ирод чувши рече: Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.
17 Той бо Ирод послав, ят Иоанна и связа его в темнице, Иродиады ради жены Филиппа брата своего, яко оженися ею.
17 Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамници због Иродијаде жене свога брата Филипа, што се ожени њоме.
18 Глаголаше бо Иоанн Иродови: не достоит тебе имети жену (Филиппа) брата твоего.18 Јер Јован говораше Ироду: не смеш ти имати жене брата свога.
19 Иродиа же гневашеся на него и хотяше его убити: и не можаше.19 А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла.
20 Ирод бо бояшеся Иоанна, ведый его мужа праведна и свята, и соблюдаше его: и послушав его, многа творяше, и в сладость его послушаше.
20 Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И саслушавши га беше у неприлици; ипак га је радо слушао.
21 И приключшуся дню потребну, егда Ирод рождеству своему вечерю творяше князем своим и тысящником и старейшинам Галилейским:
21 И када дође погодан дан, када Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским,
22 и вшедши дщерь тоя Иродиады, и плясавши, и угождши Иродови и возлежащым с ним, рече царь девице: проси у мене егоже аще хощеши, и дам ти.
22 уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А краљ рече девојци: затражи од мене што год хоћеш и даћу ти.
23 И клятся ей: яко егоже аще попросиши у мене, дам ти, и до пол царствия моего.23 И закле јој се: што год заиштеш од мене даћу ти - до половине свога краљевства.
24 Она же изшедши рече матери своей: чесо прошу? Она же рече: главы Иоанна Крестителя.
24 Она пак изишавши рече својој мајци: шта да затражим? А она рече: главу Јована Крститеља.
25 И вшедши абие со тщанием к царю, просяше, глаголющи: хощу, да ми даси от него на блюде главу Иоанна Крестителя.25 И одмах ушавши брзо краљу заиска говорећи: хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.
26 И прискорбен быв царь, клятвы (же) ради и за возлежащих с ним не восхоте отрещи ей.
26 И сневесели се краљ врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије.
27 И абие послав царь спекулатора, повеле принести главу его.27 И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници,
28 Он же шед усекну его в темнице, и принесе главу его на блюде, и даде ю девице: и девица даде ю матери своей.
28 и донесе његову главу на тањиру и даде је девојци, а девојка је даде својој мајци.
29 И слышавше ученицы его, приидоша и взяша труп его, и положиша его во гробе.
29 А ученици његови чувши дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.
30 И собрашася Апостоли ко Иисусу и возвестиша Ему вся, и елика сотвориша, и елика научиша.
30 И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише.
31 И рече им: приидите вы сами в пусто место едини и почийте мало. Бяху бо приходящии и отходящии мнози, и ни ясти им бе когда.
31 И рече им: хајдете ви самосами у пуст крај па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.
32 И идоша в пусто место кораблем едини.
32 И одоше чамцем на пусто место насамо.
33 И видеша их идущих народи, и познаша их мнози: и пеши от всех градов стицахуся тамо, и предвариша их, и снидошася к Нему.
33 И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.
34 И изшед виде Иисус народ мног и милосердова о них, зане бяху яко овцы не имущыя пастыря: и начат их учити много.34 И изишавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много.
35 И уже часу многу бывшу, приступльше к Нему ученицы Его, глаголаша, яко пусто есть место, и уже час мног:
35 И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: место је пусто, а већ је касно.
36 отпусти их, да шедше во окрестных селех и весех купят себе хлебы: не имут бо чесо ясти.
36 Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.
37 Он же отвещав рече им: дадите им вы ясти. И глаголаша Ему: да шедше купим двема стома пенязь хлебы и дамы им ясти?
37 А он им одговори и рече: дајте им ви да једу. Рекоше му: да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?
38 Он же рече им: колико хлебы имате? Идите и видите. И уведевше глаголаша: пять (хлеб), и две рыбе.38 А он им рече: колико хлебова имате? Идите, видите. И дознавши рекоше: пет, и две рибе.
39 И повеле им посадити вся на споды на споды на траве зелене.39 И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави.
40 И возлегоша на лехи на лехи по сту и по пятидесят.
40 И посадише се у групама по стотину и по педесет.
41 И приемь пять хлеб и две рыбе, воззрев на небо, благослови и преломи хлебы, и даяше учеником Своим, да предлагают пред ними: и обе рыбе раздели всем.41 И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима.
42 И ядоша вси и насытишася:
42 И једоше сви и наситише се.
43 и взяша укрухи, дванадесяте кошя исполнь, и от рыбу.
43 И подигоше пуних дванаест котарица комађа хлеба и риба.
44 Бяше же ядших хлебы яко пять тысящ мужей.
44 А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.
45 И абие понуди ученики Своя внити в корабль и варити Его на он пол к Вифсаиде, дондеже Сам отпустит народы.45 И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди, док он отпусти народ.
46 И отрекся им, иде в гору помолитися.
46 И опростивши се од њих оде на брдо да се помоли.
47 И вечеру бывшу, бе корабль посреде моря, и Сам един на земли.
47 А када наста вече, чамац беше насред мора а он сам на земљи.
48 И виде их страждущих в плавании: бе бо ветр противен им: и о четвертей стражи нощней прииде к ним, по морю ходяй, и хотяше минути их.48 И видевши их како се муче веслајући, јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимође.
49 Они же видевше Его ходяща по морю, мняху призрак быти и возопиша.
49 А они видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше;
50 Вси бо Его видеша и смутишася. И абие глагола с ними и рече им: дерзайте: Аз есмь, не бойтеся.
50 јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: будите храбри, ја сам, не бојте се.
51 И вниде к ним в корабль: и улеже ветр. И зело излиха в себе ужасахуся и дивляхуся.
51 И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома;
52 Не разумеша бо о хлебех: бе бо сердце их окаменено.52 јер не разумеше чуда са хлебовима, него им срце беше окорело.
53 И прешедше приидоша в землю Геннисаретску и присташа.
53 И прешавши на земљу дођоше у Генисарет и присташе.
54 И изшедшым им из корабля, абие познаша Его,
54 И кад изађоше из чамца, одмах га познаше.
55 обтекше всю страну ту, начаша на одрех приносити болящыя, идеже слышаху, яко ту есть.
55 оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он.
56 И аможе аще вхождаше в веси, или во грады, или села, на распутиих полагаху недужныя и моляху Его, да поне воскрилию ризы Его прикоснутся: и елицы аще прикасахуся Ему, спасахуся.
56 И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.
