14
1 В то время услыша Ирод четвертовластник слух Иисусов
1 У оно време Ирод четверовласник чу глас о Исусу,
2 и рече отроком своим: сей есть Иоанн Креститель: той воскресе от мертвых, и сего ради силы деются о нем.2 и рече својим слугама: то је Јован Крститељ; он је устао из мртвих, и зато чудотворне силе делују у њему.
3 Ирод бо емь Иоанна, связа его и всади в темницу, Иродиады ради жены Филиппа брата своего:
3 Ирод је, наиме, ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа;
4 глаголаше бо ему Иоанн: не достоит ти имети ея.
4 јер му је Јован говорио: не смеш је имати.
5 И хотящь его убити, убояся народа, зане яко пророка его имеяху.
5 И хтеде га убити, али се побоја народа, јер су га сматрали пророком.
6 Дню же бывшу рождества Иродова, пляса дщи Иродиадина посреде и угоди Иродови:
6 А на Иродов рођендан заигра Иродијадина ћерка пред гостима и угоди Ироду,
7 темже и с клятвою изрече ей дати, егоже аще воспросит.
7 због чега јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што заиште.
8 Она же наваждена материю своею, даждь ми, рече, зде на блюде главу Иоанна Крестителя.
8 Она пак подстакнута од своје мајке рече: дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.
9 И печален бысть царь: клятвы же ради и за возлежащих с ним, повеле дати (ей)
9 И ражалости се краљ, али због заклетве и гостију нареди да се да,
10 и послав усекну Иоанна в темнице.
10 и пославши одсече главу Јовану у тамници.
11 И принесоша главу его на блюде и даша девице: и отнесе матери своей.
11 И донеше главу његову на тањиру, те дадоше девојци, а она је однесе својој мајци.
12 И приступльше ученицы его взяша тело (его) и погребоша е: и пришедше возвестиша Иисусови.
12 И дођоше његови ученици, узеше тело и укопаше га, па дођоше и јавише Исусу.
13 И слышав Иисус отиде оттуду в корабли в пусто место един: и слышавше народи по Нем идоша пеши от градов.
13 А када Исус чу, уклони се оданде чамцем у пуст крај сам. Али народ чу и пође за њим пешице из градова.
14 И изшед Иисус виде мног народ, и милосердова о них, и изцели недужныя их.
14 И изишавши виде многи народ, сажали се на њега и излечи њихове болеснике.
15 Позде же бывшу, приступиша к Нему ученицы Его, глаголюще: пусто есть место, и час уже мину: отпусти народы, да шедше в веси купят брашна себе.
15 А када наста вече, приступише му ученици говорећи: пуст је крај и време је већ поодмакло; отпусти народ нека иде у села и купи себи хране.
16 Иисус же рече им: не требуют отити: дадите им вы ясти.
16 Исус им рече: не треба да иду; дајте им ви да једу.
17 Они же глаголаша Ему: не имамы зде токмо пять хлеб и две рыбе.
17 А они му рекоше: немамо овде ништа сем пет хлебова и две рибе.
18 Он же рече: принесите Ми их семо.
18 Он пак рече: донесите ми их овамо.
19 И повелев народом возлещи на траве, и приемь пять хлеб и обе рыбе, воззрев на небо, благослови и преломив даде учеником хлебы, ученицы же народом.
19 И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу.
20 И ядоша вси и насытишася: и взяша избытки укрух, дванадесять кошя исполнь:
20 И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комађа што претече.
21 ядущих же бе мужей яко пять тысящ, разве жен и детей.
21 А оних што су јели беше око пет хиљада људи осим жена и деце.
22 И абие понуди Иисус ученики Своя влезти в корабль и варити Его на оном полу, дондеже отпустит народы.
22 И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну, док он отпусти народ.
23 И отпустив народы, взыде на гору един помолитися: позде же бывшу, един бе ту.
23 И када отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Када пак наста вече, беше сам онде.
24 Корабль же бе посреде моря влаяся волнами: бе бо противен ветр.
24 А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар.
25 В четвертую же стражу нощи иде к ним Иисус, ходя по морю.
25 А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору.
26 И видевше Его ученицы по морю ходяща, смутишася, глаголюще, яко призрак есть: и от страха возопиша.
26 Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се говорећи да је то утвара, и од страха повикаше.
27 Абие же рече им Иисус, глаголя: дерзайте: Аз есмь, не бойтеся.
27 Али их Исус одмах ослови и рече: не бојте се, ја сам; не страхујте.
28 Отвещав же Петр рече: Господи, аще Ты еси, повели ми приити к Тебе по водам. Он же рече: прииди.
28 А Петар му одговори и рече: Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води.
29 И излез из корабля Петр, хождаше по водам, приити ко Иисусови:
29 Он пак рече: дођи. И изишавши из чамца Петар пође по води и дође Исусу.
30 видя же ветр крепок, убояся, и начен утопати, возопи, глаголя: Господи, спаси мя.
30 Али гледајући јаки ветар побоја се, поче да тоне и повика говорећи: Господе, спаси ме.
31 И абие Иисус простер руку, ят его и глагола ему: маловере, почто усумнелся еси?
31 А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: маловерни, зашто си посумњао?
32 И влезшема има в корабль, преста ветр.
32 И када уђоше у чамац, преста ветар.
33 Сущии же в корабли пришедше поклонишася Ему, глаголюще: воистинну Божий Сын еси.
33 А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: заиста си Божији син.
34 И прешедше приидоша в землю Геннисарефскую.
34 И прешавши пристадоше код Генисарета.
35 И познавше Его мужие места того, послаша во всю страну ту, и принесоша к Нему вся болящыя:
35 А када су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике,
36 и моляху Его, да токмо прикоснутся вскрилию ризы Его: и елицы прикоснушася, спасени быша.
36 и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине; и сви који дотакоше беху спасени.
