23
1 И воставше все множество их, ведоша Его к Пилату,1 И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату.
2 начаша же Нань вадити, глаголюще: Сего обретохом развращающа язык наш и возбраняюща кесареви дань даяти, глаголюща Себе Христа Царя быти.2 Тада почеше да га оптужују говорећи: нашли смо овога како отпађује наш народ и забрањује да се даје порез цару, а за себе говори да је Христос, цар.
3 Пилат же вопроси Его, глаголя: Ты ли еси Царь Иудеом? Он же отвещав рече ему: ты глаголеши.3 На то га Пилат упита: јеси ли ти цар јудејски? А он му у одговору рече: ти кажеш.
4 Пилат же рече ко архиереом и народу: ни коеяже обретаю вины в человеце сем.4 Пилат пак рече првосвештеницима и светини: не налазим никакве кривице на овом човеку.
5 Они же крепляхуся глаголюще, яко развращает люди, учя по всей Иудеи, начен от Галилеи до зде.5 Али они наваљиваху говорећи: он буни народ учећи по свој Јудеји - почевши од Галилеје па довде.
6 Пилат же слышав Галилею, вопроси, аще человек Галилеанин есть?6 Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац,
7 И разумев, яко от области Иродовы есть, посла Его ко Ироду, сущу и тому во Иерусалиме в тыя дни.
7 и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду који је тих дана такође био у Јерусалиму.
8 Ирод же видев Иисуса рад бысть зело: бе бо желая от многа времене видети Его, зане слышаше многа о Нем: и надеяшеся знамение некое видети от Него бываемо:
8 А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло; јер је одавно желео да га види, зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега.
9 вопрошаше же Его словесы многими: Он же ничесоже отвещаваше ему.9 И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа.
10 Стояху же архиерее и книжницы, прилежно вадяще Нань.
10 Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно.
11 Укорив же Его Ирод с вои своими и поругався, оболк его в ризу светлу, возврати Его к Пилату.11 Тада га Ирод са својим војницима презре и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату.
12 Быста же друга Ирод же и Пилат в той день с собою: прежде бо беста вражду имуща между собою.12 А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у непријатељству.
13 Пилат же созвав архиереи и князи и люди,
13 Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ
14 рече к ним: приведосте ми человека сего, яко развращающа люди: и се, аз пред вами истязав, ни единыя же обретаю в человеце сем вины, яже Нань вадите:
14 па им рече: довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за које га оптужујете.
15 но ни Ирод: послах бо Его к нему, и се, ничтоже достойно смерти сотворено есть о Нем:15 А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт.
16 наказав убо Его отпущу.
16 Зато хоћу да га ослободим - пошто га казним.
17 Нужду же имяше на вся праздники отпущати им единаго.
17 А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња.
18 Возопиша же вси народи, глаголюще: возми Сего, отпусти же нам Варавву.18 Али они сви скупа повикаше говорећи: узми овога, а Вараву нам ослободи
19 Иже бе за некую крамолу бывшую во граде и убийство ввержен в темницу.19 Овај је био бачен у тамницу због некакве буне у граду и због убијства.
20 Паки же Пилат возгласи, хотя отпустити Иисуса.20 А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса.
21 Они же возглашаху, глаголюще: распни, распни Его.21 Али они викаху говорећи: распни га, распни.
22 Он же третицею рече к ним: что бо зло сотвори Сей? Ничесоже достойна смерти обретох в Нем: наказав убо Его отпущу.
22 Тада им по трећи пут рече: па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога хоћу да га ослободим - пошто га казним.
23 Они же прилежаху гласы великими, просяще Его на распятие: и устояху гласи их и архиерейстии.23 Они су међутим наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача,
24 Пилат же посуди быти прошению их:
24 те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи.
25 отпусти же бывшаго за крамолу и убийство всаждена в темницу, егоже прошаху: Иисуса же предаде воли их.
25 Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због буне и убијства; Исуса пак предаде њима на вољу.
26 И яко поведоша Его, емше Симона некоего Киринеа, грядуща с села, возложиша нань крест нести по Иисусе.
26 И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом.
27 Идяше же вслед Его народ мног людий, и жены, яже и плакахуся и рыдаху Его.27 А за њим је ишло велико мноштво народа и жена које су га сажаљевале и оплакивале.
28 Обращься же к ним Иисус рече: дщери Иерусалимски, не плачитеся о Мне, обаче себе плачите и чад ваших:28 Исус се обазре на њих и рече: кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом.
29 яко се, дние грядут, в няже рекут: блажены неплоды, и утробы, яже не родиша, и сосцы, иже не доиша:29 Јер, ето, иду дани када ће говорити: блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.
30 тогда начнут глаголати горам: падите на ны: и холмом: покрыйте ны:30 Тада ће почети да говоре горама: падните на нас, и бреговима: покрите нас;
31 зане, аще в сурове древе сия творят, в сусе что будет?31 јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?
32 Ведяху же и ина два злодея с Ним убити.
32 А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим.
33 И егда приидоша на место, нарицаемое Лобное, ту распяша Его и злодея, оваго убо о десную, а другаго о шуюю.
33 Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне а другог с леве стране.
34 Иисус же глаголаше: Отче, отпусти им: не ведят бо что творят. Разделяюще же ризы Его, метаху жребия.34 А Исус је говорио: Оче, опрости им, јер не знају шта чине. Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине.
35 И стояху людие зряще. Ругахуся же и князи с ними, глаголюще: иныя спасе, да спасет и Себе, аще Той есть Христос Божий избранный.
35 Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: друге је спасао, нека спасе самога себе, ако је он Христос, изабраник Божији.
36 Ругахуся же Ему и воини, приступающе и оцет придеюще Ему,36 Подсмехнуше му се и војници, који су прилазили приносећи му оцат
37 и глаголаху: аще Ты еси Царь Иудейск, спасися Сам.
37 и говорећи: спаси самога себе - ако си ти цар јудејски.
38 Бе же и написание написано над Ним писмены еллинскими и римскими и еврейскими: Сей есть Царь Иудейск.
38 А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: ово је цар јудејски.
39 Един же от обешеною злодею хуляше Его, глаголя: аще Ты еси Христос, спаси Себе и наю.39 А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.
40 Отвещав же другий прещаше ему, глаголя: ни ли ты боишися Бога, яко в томже осужден еси?
40 А други му одговори прекоревајући га: зар се ни мало не бојиш Бога - будући да си исто тако осуђен?
41 И мы убо в правду: достойная бо по делом наю восприемлева: Сей же ни единаго зла сотвори.41 И, ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; овај међутим није учинио ништа неумесно.
42 И глаголаше Иисусови: помяни мя, Господи, егда приидеши во Царствии си.
42 И рече: Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.
43 И рече ему Иисус: аминь глаголю тебе, днесь со Мною будеши в раи.
43 А он му рече: заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.
44 Бе же час яко шестый, и тма бысть по всей земли до часа девятаго:
44 А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог,
45 и померче солнце, и завеса церковная раздрася посреде.
45 при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола.
46 И возглашь гласом велиим Иисус, рече: Отче, в руце Твои предаю дух Мой. И сия рек издше.
46 Тада Исус повика веома гласно и рече: Оче, предајем свој дух у твоје руке. И кад ово рече, издахну.
47 Видев же сотник бывшее, прослави Бога, глаголя: воистинну человек сей праведен бе.
47 А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: овај човек је заиста био праведан.
48 И вси пришедшии народи на позор сей, видяще бывающая, биюще перси своя возвращахуся.48 И сва светина, која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса.
49 Стояху же вси знаемии Его издалеча, и жены споследствовавшыя Ему от Галилеи, зрящя сия.49 А сви његови знанци стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје - и гледаху ово.
50 И се, муж именем Иосиф, советник сый, муж благ и праведен50 И гле, човек по имену Јосиф, саветник, честит и праведан човек,
51 сей не бе пристал совету и делу их, от Аримафеа града Иудейска, иже чаяше и сам Царствия Божия:
51 - он није пристао на њихову одлуку и њихово дело, - из Ариматеје, јудејског града, који је очекивао царство Божије,
52 сей приступль к Пилату, проси телесе Иисусова:52 приступи Пилату и заиска Исусово тело.
53 и снем е обвит плащаницею, и положи е во гробе изсечене, в немже не бе никтоже никогдаже положен.
53 И кад га скиде, обави га платном, те га стави у гроб усечен у камену - у коме још нико никада није лежао.
54 И день бе пяток, и суббота светаше.
54 А био је петак, и субота освиташе.
55 Вслед же шедшыя жены, яже бяху пришли с Ним от Галилеи, видеша гроб, и яко положено бысть тело Его:55 За њим су пошле и жене које су дошле са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело
56 возвращшяся же уготоваша ароматы и миро: и в субботу убо умолчаша по заповеди.
56 Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру - по закону.
