7
1 И собрашася к Нему фарисее и нецыи от книжник, пришедшии от Иерусалима:
1 И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који дођоше из Јерусалима.
2 и видевше некиих от ученик Его нечистыми руками, сиречь неумовеными, ядущих хлебы, ругахуся.
2 И видеше неке од његових ученика како једу хлеб нечистим, то јест неопраним рукама.
3 Фарисее бо и вси Иудее, аще не трыюще умыют рук, не ядят, держаще предания старец:
3 Јер фарисеји и сви Јудеји не једу док не оперу шаком руке, држећи предање старих,
4 и от торжища, аще не покуплются, не ядят. И ина многа суть, яже прияша держати: погружения сткляницам и чваном и котлом и одром.
4 и кад дођу с трга, не једу док се не оперу, и има још много чега што су примили да држе, прања чаша, крчага и бакарног посуђа,
5 Потом же вопрошаху Его фарисее и книжницы: почто ученицы Твои не ходят по преданию старец, но неумовеными руками ядят хлеб?
5 и запиташе га фарисеји и књижевници: зашто твоји ученици не живе по предању старих, него једу хлеб неопраним рукама?
6 Он же отвещав рече им, яко добре пророчествова Исаиа о вас лицемерех, якоже есть писано: сии людие устнами Мя чтут, сердце же их далече отстоит от Мене,
6 А он им рече: добро пророкова Исаија за вас лицемере, као што је написано: »Овај народ ме поштује уснама, а срце њихово је далеко од мене.
7 всуе же чтут Мя, учаще учением, заповедем человеческим:
7 Узалуд ме поштују, учећи науке које су људске заповести«.
8 оставльше бо заповедь Божию, держите предания человеческая, крещения чваном и сткляницам, и ина подобна такова многа творите.
8 Оставивши Божију заповест држите људско предање [прања крчага и чаша и друго много што шта такво чините].
9 И глаголаше им: добре отметаете заповедь Божию, да предание ваше соблюдете:
9 И говораше им: лепо укидате Божију заповест, да сачувате своје предање.
10 Моисей бо рече: чти отца твоего и матерь твою: и иже злословит отца или матерь, смертию да умрет:
10 Јер Мојсије рече: »Поштуј оца свога и мајку своју«, и »Ко ружи оца или мајку смрћу да умре«.
11 вы же глаголете: аще речет человек отцу или матери: корван, еже есть дар, иже аще пользовался еси от мене:11 А ви кажете: ако човек каже оцу или мајци: корван је, што значи жртвени дар, оно чиме бих ти помогао,
12 и не ктому оставляете его что сотворити отцу своему или матери своей,12 и не допуштате му више да ишта учини оцу или мајци,
13 преступающе слово Божие преданием вашим, еже предасте: и подобна такова многа творите.
13 укидајући Божију реч својим предањем што сте га предали; и много што шта тако чините.
14 И призвав весь народ, глаголаше им: послушайте Мене вси и разумейте:14 И дозвавши опет народ говораше им: чујте ме сви и разумејте.
15 ничтоже есть внеуду человека входимо в онь, еже может осквернити его: но исходящая от него, та суть сквернящая человека:
15 Ништа не улази споља у човека што га може опоганити; него што излази из човека - то чини човека нечистим.
16 аще кто имать ушы слышати, да слышит.
16 Ако ко има уши да слуша, нека слуша.
17 И егда вниде в дом от народа, вопрошаху Его ученицы Его о притчи.
17 И када дође кући од народа, питаху га његови ученици за причу.
18 И глагола им: тако ли и вы неразумливи есте? Не разумеете ли, яко все, еже извне входимое в человека, не может осквернити его?
18 И рече им: тако ни ви не разумете? Зар не опажате да све што споља улази у човека не може да га опогани,
19 Яко не входит ему в сердце, но во чрево: и афедроном исходит, истребляя вся брашна.19 јер не улази у његово срце него у стомак, те излази у заход, - чистећи сва јела?
20 Глаголаше же, яко исходящее от человека, то сквернит человека:
20 И рече: што излази из човека, оно чини човека нечистим.
21 извнутрь бо от сердца человеческа помышления злая исходят, прелюбодеяния, любодеяния, убийства,
21 Јер изнутра из људског срца излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства,
22 татьбы, лихоимства, (обиды,) лукавствия, лесть, студодеяния, око лукаво, хула, гордыня, безумство:
22 прељубе, лакомства, злоће, преваре, распојасаност, завист, хула, охолост, безумље.
23 вся сия злая извнутрь исходят и сквернят человека.23 Сва ова зла излазе изнутра и чине човека нечистим.
24 И оттуду востав, иде в пределы Тирски и Сидонски: и вшед в дом, ни когоже хотяше, дабы его чул: и не може утаитися.
24 И уставши оде оданде у крајеве Тира и Сидона. И ушавши у једну кућу хтео је да нико не дозна, али није могао да буде скривен.
25 Слышавши бо жена о Нем, еяже дщи имяше духа нечиста, пришедши припаде к ногама Его:25 Него одмах чу за њега једна жена, чија ћерчица имађаше нечистога духа, она дође и паде пред ноге његове.
26 жена же бе еллинска, сирофиникисса родом: и моляше Его, да беса изженет из дщере ея.
26 А та жена беше многобошкиња, родом Сирофеничанка; и мољаше га да истера демона из њене ћерке.
27 Иисус же рече ей: остави, да первее насытятся чада: несть бо добро отяти хлеб чадом и поврещи псом.27 А он јој рече: пусти да се најпре нахране деца; јер није добро узети дечији хлеб и бацити псима.
28 Она же отвещавши глагола Ему: ей, Господи: ибо и пси под трапезою ядят от крупиц детей.
28 Она пак одговори и рече му: да, Господе, али и пси под столом једу од дечијих мрвица.
29 И рече ей: за сие слово, иди: изыде бес из дщере твоея.29 И рече јој: због ове речи иди, изишао је демон из твоје кћери.
30 И шедши в дом свой, обрете беса изшедша и дщерь лежащу на одре.30 И отишавши кући нађе дете како лежи на постељи, а демон је изишао.
31 И паки изшед Иисус от предел Тирских и Сидонских, прииде на море Галилейско, между пределы Декапольски.
31 И опет изишавши из крајева Тира дође преко Сидона на Галилејско море усред крајева Декапоља.
32 И приведоша к Нему глуха и гугнива, и моляху Его, да возложит нань руку.
32 И доведоше му једног глувог и мутавог, те га замолише да стави руку на њега.
33 И поемь его от народа единаго, вложи персты Своя во ушы его и плюнув коснуся языка его:33 И узевши га из народа насамо стави своје прсте у његове уши, па пљуну и дотаче његов језик,
34 и воззрев на небо, воздохну и глагола ему: еффафа, еже есть разверзися. 34 погледа на небо и уздахну, те му рече: ефата, што значи: отвори се.
35 И абие разверзостася слуха его, и разрешися уза языка его, и глаголаше право.35 И одмах му се отворише уши, разреши се веза његова језика, те говораше правилно.
36 И запрети им, да ни комуже поведят: елико же им Той запрещаше, паче излиха проповедаху.
36 И запрети им да никоме не говоре. Но колико им је он наређивао, они све више објављиваху.
37 И преизлиха дивляхуся, глаголюще: добре все творит: и глухия творит слышати, и немыя глаголати.
37 И дивљаху се преко сваке мере говорећи: све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.
