23
1 Тогда Иисус глагола к народом и учеником Своим,
1 Тада Исус рече народу и својим ученицима говорећи:
2 глаголя: на Моисеове седалищи седоша книжницы и фарисее:
2 На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
3 вся убо, елика аще рекут вам блюсти, соблюдайте и творите: по делом же их не творите: глаголют бо, и не творят:
3 Све дакле што вам кажу чините и држите, али по делима њиховим не чините; јер говоре, а не чине.
4 связуют бо бремена тяжка и бедне носима, и возлагают на плеща человеческа, перстом же своим не хотят двигнути их.
4 Него везују тешка и несношљива бремена и мећу на људска плећа, а сами својим прстом неће да их помакну.
5 Вся же дела своя творят, да видими будут человеки: разширяют же хранилища своя и величают воскрилия риз своих:
5 А сва своја дела чине да их људи виде: јер шире своје молитвене записе и праве велике ресе на хаљинама,
6 любят же преждевозлегания на вечерях, и преждеседания на сонмищих,
6 воле прочеље на гозбама и прва места у синагогама,
7 и целования на торжищих, и зватися от человек: учителю, учителю.
7 поздраве на трговима и да их људи зову »рави«.
8 Вы же не нарицайтеся учителие: един бо есть ваш Учитель, Христос: вси же вы братия есте:
8 Ви се не зовите »рави«, јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа.
9 и отца не зовите себе на земли: един бо есть Отец ваш, Иже на небесех:
9 И никога на земљи не називајте својим оцем; јер је један Отац ваш небески.
10 ниже нарицайтеся наставницы: един бо есть Наставник ваш, Христос. 10 Нити се називајте наставници, јер је један наставник ваш, Христос.
11 Болий же в вас да будет вам слуга:
11 А највећи међу вама нека вам буде слуга.
12 иже бо вознесется, смирится: и смиряяйся вознесется.
12 Ко уздиже самога себе - биће понижен, а ко унизи самога себе - биће уздигнут.
13 Горе вам, книжницы и фарисее, лицемери, яко затворяете Царствие Небесное пред человеки: вы бо не входите, ни входящих оставляете внити.
13 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате унутра оне који хоће да уђу.
14 Горе вам, книжницы и фарисее, лицемери, яко снедаете домы вдовиц, и виною далече молитвы творяще: сего ради лишшее приимете осуждение.
[14 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што једете удовичке куће и тобоже се молите дуго. Зато ћете строже бити осуђени.]
15 Горе вам, книжницы и фарисее, лицемери, яко преходите море и сушу, сотворити единаго пришелца: и егда будет, творите его сына геенны сугубейша вас.
15 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што преходите море и копно да створите једног проселита, и кад постане, чините га сином пакленим, двапут горим од себе.
16 Горе вам, вожди слепии, глаголющии: иже аще кленется церковию, ничесоже есть: а иже кленется златом церковным, должен есть.
16 Тешко вама, слепе вође, који говорите: ако се ко закуне храмом, није ништа; ако се пак закуне храмовним златом, обавезан је.
17 Буи и слепии, что бо более есть, злато ли, или церковь, святящая злато?
17 Будале и слепци, шта је веће, злато или храм који је осветио злато?
18 И: иже аще кленется олтарем, ничесоже есть: а иже кленется даром, иже верху его, должен есть.
18 И: ако се ко закуне жртвеником, није ништа; а ако се закуне даром који је на њему, обавезан је.
19 Буи и слепии, что бо более, дар ли, или олтарь, святяй дар?
19 Слепци, шта је веће, дар или жртвеник који освећује дар?
20 Иже убо кленется олтарем, кленется им и сущим верху его:
20 Ко се дакле заклео жртвеником, куне се њиме и свим што је на њему.
21 и иже кленется церковию, кленется ею и Живущим в ней:
21 И ко се заклео храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему;
22 и кленыйся небесем кленется Престолом Божиим и Седящим на нем.
22 и који се заклео небом, куне се престолом Божијим и оним који седи на њему.
23 Горе вам, книжницы и фарисее, лицемери, яко одесятствуете мятву и копр и кимин, и остависте вящшая закона, суд и милость и веру: сия (же) подобаше творити, и онех не оставляти.
23 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од нане, копра и кима, а остависте што је претежније у закону, правду, милосрђе и веру; ово је требало чинити, а оно не остављати.
24 Вожди слепии, оцеждающии комары, велблуды же пожирающе.
24 Слепе вође, који оцеђујете комарца, а камилу гутате.
25 Горе вам, книжницы и фарисее лицемери, яко очищаете внешнее сткляницы и блюда, внутрьуду же суть полни хищения и неправды:
25 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неумерености.
26 фарисее слепый, очисти прежде внутреннее сткляницы и блюда, да будет и внешнее има чисто.
26 Фарисеју слепи, очисти прво што је у чаши, да буде и њена спољашност чиста.
27 Горе вам, книжницы и фарисее, лицемери, яко подобитеся гробом повапленым, иже внеуду убо являются красны, внутрьуду же полни суть костей мертвых и всякия нечистоты:
27 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће.
28 тако и вы, внеуду убо являетеся человеком праведни, внутрьуду же есте полни лицемерия и беззакония.
28 Тако се и ви споља показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерства и безакоња.
29 Горе вам, книжницы и фарисее, лицемери, яко зиждете гробы пророческия, и красите раки праведных,
29 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што градите гробове пророка и украшавате споменике праведника,
30 и глаголете: аще быхом были во дни отец наших, не быхом убо общницы им были в крови пророк:
30 и говорите: да смо живели у време својих отаца, не бисмо били њихови саучесници у крви пророка.
31 темже сами свидетелствуете себе, яко сынове есте избивших пророки:
31 Тако сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.
32 и вы исполните меру отец ваших.
32 И ви испуните меру својих отаца.
33 Змия, порождения ехиднова, како убежите от суда (огня) геенскаго?
33 Змије, змијски породе, како да побегнете од осуде паклене?
34 Сего ради, се, Аз послю к вам пророки и премудры и книжники: и от них убиете и распнете, и от них биете на сонмищих ваших, и изженете от града во град:
34 Зато, ево вам шаљем пророке, и мудре и књижевнике. Од њих ћете једне убити и распети, а друге шибати у вашим синагогама и гонити од града до града,
35 яко да приидет на вы всяка кровь праведна, проливаемая на земли, от крове Авеля праведнаго до крове Захарии сына Варахиина, егоже убисте между церковию и олтарем.
35 да дође на вас сва праведна крв, проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, кога убисте између храма и жртвеника.
36 Аминь глаголю вам: (яко) приидут вся сия на род сей.
36 Заиста вам кажем, све ће то доћи на овај нараштај.
37 Иерусалиме, Иерусалиме, избивый пророки и камением побиваяй посланныя к тебе, колькраты восхотех собрати чада твоя, якоже собирает кокош птенцы своя под криле, и не восхотесте?
37 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби, колико пута хтедох да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, и не хтедосте.
38 Се, оставляется вам дом ваш пуст.
38 Ето, оставља вам се дом ваш пуст.
39 Глаголю бо вам: (яко) не имате Мене видети отселе, дондеже речете: благословен Грядый во имя Господне.
39 Него вам кажем, од сада ме нећете видети док не речете: нека је благословен који долази у име Господње.
