24
1 Во едину же от суббот зело рано приидоша на гроб, носящя яже уготоваша ароматы: и другия с ними:
1 А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле.
2 обретоша же камень отвален от гроба,2 Али нађоше камен одваљан од гроба, 3 и кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса.
3 и вшедшя не обретоша телесе Господа Иисуса.3 и кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса.
4 И бысть не домышляющымся им о сем, и се, мужа два стаста пред ними в ризах блещащихся.
4 И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајном оделу стадоше пред њих.
5 Пристрашным же бывшым им и поклоньшым лица на землю, рекоста к ним: что ищете живаго с мертвыми?
5 Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: што тражите живога међу мртвима?
6 Несть зде, но воста: помяните, якоже глагола вам, еще сый в Галилеи,
6 Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји,
7 глаголя, яко подобает Сыну Человеческому предану быти в руце человек грешник, и пропяту быти, и в третий день воскреснути.
7 наиме, да Син човечији треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан.
8 И помянуша глаголголы Его,8 Тада се сетише његових речи,
9 и возвращшяся от гроба, возвестиша вся сия единомунадесяте и всем прочым.9 па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима.
10 Бяше же Магдалина Мариа и Иоанна и Мариа Иаковля, и прочыя с ними, яже глаголаху ко Апостолом сия.
10 То су биле Марија Магдалина и Јована и Марија Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима.
11 И явишася пред ними яко лжа глаголы их, и не вероваху им.
11 А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали.
12 Петр же востав тече ко гробу и приник виде ризы едины лежащя: и отиде, в себе дивяся бывшему.
12 Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи ономе што се догодило.
13 И се, два от них беста идуща в тойже день в весь отстоящу стадий шестьдесят от Иерусалима, ейже имя Еммаус:13 И гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, сто шездесет стадија удаљено од Јерусалима,
14 и та беседоваста к себе о всех сих приключшихся.14 и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима.
15 И бысть беседующема има и совопрошающемася, и Сам Иисус приближився идяше с нима:
15 Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима.
16 очи же ею держастеся, да Его не познаета.16 Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17 Рече же к нима: что суть словеса сия, о нихже стязаетася к себе идуща, и еста дряхла?
17 И рече им: какви су то разговори што их успут водите међу собом? И застадоше гледајући тужно.
18 Отвещав же един, емуже имя Клеопа, рече к Нему: Ты ли един пришлец еси во Иерусалим, и не уведел еси бывших в нем во дни сия?
18 Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана?
19 И рече има: киих? Она же реста Ему: яже о Иисусе Назарянине, Иже бысть муж пророк, силен делом и словом пред Богом и всеми людьми:
19 И рече им: шта? А они му рекоше: оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом,
20 како предаша Его архиерее и князи наши на осуждение смерти и распяша Его:20 како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га.
21 мы же надеяхомся, яко Сей есть хотя избавити Израиля: но и над всеми сими, третий сей день есть днесь, отнелиже сия быша:21 А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том данас је трећи дан како се то догодило.
22 но и жены некия от нас ужасиша ны, бывшыя рано у гроба:22 Уз то запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу
23 и не обретшя телесе Его, приидоша, глаголющя, яко и явление Ангел видеша, иже глаголют Его жива:
23 и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив.
24 и идоша нецыи от нас ко гробу и обретоша тако, якоже и жены реша: Самаго же не видеша.
24 Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.
25 И Той рече к нима: о несмысленная и косная сердцем, еже веровати о всех, яже глаголаша пророцы:
25 И рече им он: о, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали.
26 не сия ли подобаше пострадати Христу и внити в славу Свою?
26 Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?
27 И начен от Моисеа и от всех пророк, сказаше има от всех Писаний яже о Нем.27 Тада им разјасни шта је о њему писано у свем Писму - почевши од Мојсија и свих пророка.
28 И приближишася в весь, в нюже идяста: и Той творяшеся далечайше ити:
28 И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље.
29 и нуждаста Его, глаголюща: облязи с нама, яко к вечеру есть, и приклонился есть день. И вниде с нима облещи.29 И салетеше га говорећи: остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао. Тако уђе да остане с њима.
30 И бысть яко возлеже с нима, (и) приим хлеб благослови, и преломив даяше има:
30 И кад је лежао с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше, им.
31 онема же отверзостеся очи, и познаста Его: и Той невидимь бысть има.31 Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима.
32 И рекоста к себе: не сердце ли наю горя бе в наю, егда глаголаше нама на пути и егда сказоваше нама Писания?32 И рекоше један другоме: није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?
33 И воставша в той час, возвратистася во Иерусалим и обретоста совокупленых единонадесяте и иже бяху с ними,33 И уставши тога часа вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове,
34 глаголющих, яко воистинну воста Господь и явися Симону.34 који су говорили: Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.
35 И та поведаста, яже быша на пути, и яко познася има в преломлении хлеба.35 А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали приликом ломљења хлеба.
36 Сия же им глаголющым, (и) Сам Иисус ста посреде их и глагола им: мир вам.
36 Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: мир вам.
37 Убоявшеся же и пристрашни бывше, мняху дух видети:
37 А они шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа.
38 и рече им: что смущени есте? И почто помышления входят в сердца ваша?38 И рече им: што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима?
39 Видите руце Мои и нозе Мои, яко сам Аз есмь: осяжите Мя и видите: яко дух плоти и кости не имать, якоже Мене видите имуща.39 Погледајте моје руке и моје ноге - ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију - као што видите да ја имам.
40 И сие рек, показа им руце и нозе.40 Рекавши то показа им руке и ноге.
41 Еще же неверующым им от радости и чудящымся, рече им: имате ли что снедно зде?41 А како они још нису веровали од радости, него су се чудили рече им: имате ли овде шта за јело?
42 Они же даша Ему рыбы печены часть и от пчел сот.42 А они му дадоше комад печене рибе;
43 И взем пред ними яде,43 он узе и поједе пред њима.
44 рече же им: сия суть словеса, яже глаголах к вам еще сый с вами, яко подобает скончатися всем написанным в законе Моисеове и пророцех и псалмех о Мне.
44 И рече им: то су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написано у Мојсијевом закону, пророцима и псалмима.
45 Тогда отверзе им ум разумети Писания
45 Тада им отвори ум да разумеју Писма.
46 и рече им, яко тако писано есть, и тако подобаше пострадати Христу и воскреснути от мертвых в третий день,46 Рече им још: тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећи дан,
47 и проповедатися во имя Его покаянию и отпущению грехов во всех языцех, наченше от Иерусалима:47 те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима - почевши од Јерусалима.
48 вы же есте свидетелие сим:48 Ви сте сведоци овоме,
49 и се, Аз послю обетование Отца Моего на вы: вы же седите во граде Иерусалимсте, дондеже облечетеся силою свыше.49 а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.
50 Извед же их вон до Вифании и воздвиг руце Свои, (и) благослови их.50 Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их.
51 И бысть егда благословляше их, отступи от них и возношашеся на небо.51 И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо.
52 И тии поклонишася Ему, и возвратишася во Иерусалим с радостию великою:
52 А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу,
53 и бяху выну в церкви, хваляще и благословяще Бога. Аминь.
53 и беху једнако у храму [хвалећи и] благосиљајући Бога.
