12
1 Иисус же прежде шести дний Пасхи прииде в Вифанию, идеже бе Лазарь умерый, егоже воскреси от мертвых.
1 Шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус васкрсао из мртвих.
2 Сотвориша же Ему вечерю ту, и Марфа служаше: Лазарь же един бе от возлежащих с Ним.
2 Онде му приредише вечеру, и Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су с њим лежали за трпезом.
3 Мариа же приемши литру мира нарда пистика многоценна, помаза нозе Иисусове, и отре власы своими нозе Его: храмина же исполнися от вони масти (благовонныя).3 Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза Исусове ноге, те му отр ноге својом косом; и кућа се напуни мирисом од мира.
4 Глагола же един от ученик Его, Иуда Симонов Искариотский, иже хотяше Его предати:
4 А Јуда Искариотски, један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рече:
5 чесо ради миро сие не продано бысть на триех стех пенязь и дано нищым?
5 зашто се ово миро није продало за три стотине динара и то дало сиромасима?
6 Сие же рече, не яко о нищих печашеся, но яко тать бе, и ковчежец имеяше, и вметаемая ношаше.6 Али ово рече не зато што се бринуо за сиромахе, него што је био лопов, код њега је била благајна, те је узимао што се у њу стављало.
7 Рече же Иисус: не дейте ея, да в день погребения Моего соблюдет е:
7 Но Исус рече: пусти је, нека сачува то за дан мога погреба.
8 нищыя бо всегда имате с собою, Мене же не всегда имате.
8 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
9 Разуме же народ мног от Иудей, яко ту есть: и приидоша не Иисуса ради токмо, но да и Лазаря видят, егоже воскреси от мертвых.
9 Тако дознаше многи Јудеји да је онде, па дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога је васкрсао из мртвих.
10 Совещаша же архиерее, да и Лазаря убиют,
10 Првосвештеници пак одлучише да убију и Лазара,
11 яко мнози его ради идяху от Иудей и вероваху во Иисуса.
11 јер су многи Јудеји одлазили због њега и веровали у Исуса.
12 Во утрий (же) день народ мног пришедый в праздник, слышавше, яко Иисус грядет во Иерусалим,12 Сутрадан многи народ, који је дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
13 прияша ваиа от финик и изыдоша в сретение Ему, и зваху (глаголюще): осанна, благословен грядый во имя Господне, Царь Израилев.13 узе гране од палми, па му изиђе у сусрет и викаше: »Осана, нека је благословен који долази у име Господње, и то - цар Израиљев«.
14 Обрет же Иисус осля, вседе на не, якоже есть писано:
14 А Исус нађе магаре, те седе на њега, као што је написано:
15 не бойся, дщи Сионя: се, Царь твой грядет, седя на жребяти осли.15 »Не бој се, кћери Сиона; ево иде твој цар седећи на магарету«.
16 Сих же не разумеша ученицы Его прежде: но егда прославися Иисус, тогда помянуша, яко сия быша о Нем писана, и сия сотвориша Ему.
16 Ово његови ученици прво нису разумели, али кад се Исус прославио, тада се сетише да је то било написано за њега и да су му то учинили.
17 Свидетелствоваше убо народ, иже бе (прежде) с Ним, егда Лазаря возгласи от гроба и воскреси его от мертвых:
17 А народ - који је био уз њега - сведочио је да је он позвао Лазара из гроба и васкрсао из мртвих.
18 сего ради и срете Его народ, яко слышаша Его сие сотворша знамение.
18 Због тога му је народ и изишао у сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо.
19 Фарисее убо реша к себе: видите, яко ни каяже польза есть? Се, мир по Нем идет.
19 Фарисеји пак рекоше међу собом: видите да ништа не можете; ето, свет оде за њим.
20 Бяху же нецыи Еллини от пришедших, да поклонятся в праздник:
20 А међу онима што су ишли горе да се помоле Богу о празнику беху и неки Грци.
21 сии убо приступиша к Филиппу, иже бе от Вифсаиды Галилейския, и моляху его, глаголюще: господи, хощем Иисуса видети.
21 Ови приђоше Филипу који је био из Витсаиде галилејске, те га мољаху говорећи: господине, желимо да видимо Исуса.
22 Прииде Филипп и глагола Андреови: и паки Андрей и Филипп глаголаста Иисусови.22 Филип оде и рече Андреји; затим Андреја и Филип одоше и рекоше Исусу.
23 Иисус же отвеща има, глаголя: прииде час, да прославится Сын Человеческий:
23 А Исус им одговори: дошао је час да се прослави Син човечији.
24 аминь, аминь глаголю вам: аще зерно пшенично пад на земли не умрет, то едино пребывает: аще же умрет, мног плод сотворит:24 Заиста, заиста, кажем вам, ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, доноси много рода.
25 любяй душу свою погубит ю, и ненавидяй души своея в мире сем в живот вечный сохранит ю:
25 Ко воли свој живот - упропашћује га, а ко мрзи свој живот на овом свету - сачуваће га за вечни живот.
26 аще кто Мне служит, Мне да последствует, и идеже есмь Аз, ту и слуга Мой будет: и аще кто Мне служит, почтит его Отец (Мой):
26 Ако ко мени служи - нека иде за мном, и где сам ја, онде ће бити и мој служитељ; ако ко мени служи, њега ће поштовати Отац.
27 ныне душа Моя возмутися: и что реку? Отче, спаси Мя от часа сего: но сего ради приидох на час сей:
27 Моја душа је сад узнемирена, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа; не, због овога сам дошао до овога часа.
28 Отче, прослави имя Твое. Прииде же глас с небесе: и прославих, и паки прославлю.28 Оче, прослави своје име. Тада дође глас са неба: прославио сам и опет ћу прославити.
29 Народ же стояй и слышав, глаголаху: гром бысть. Инии глаголаху: Ангел глагола Ему.29 А народ, који је стајао и чуо, рече: гром је загрмео; други рекоше: анђео му је говорио.
30 Отвеща Иисус и рече: не Мене ради глас сей бысть, но народа ради:
30 Исус одговори и рече: овај глас се није чуо ради мене, него ради вас.
31 ныне суд есть миру сему: ныне князь мира сего изгнан будет вон:31 Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље;
32 и аще Аз вознесен буду от земли, вся привлеку к Себе.
32 а ја ћу - кад будем подигнут са земље - привући све к себи.
33 Сие же глаголаше, назнаменуя, коею смертию хотяше умрети.33 Ово је пак рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.
34 Отвеща Ему народ: мы слышахом от закона, яко Христос пребывает во веки: како Ты глаголеши: вознестися подобает Сыну Человеческому? Кто есть Сей Сын Человеческий?
34 Тада му народ одговори: ми смо чули из закона да Христос остаје довека, како ти кажеш да треба подићи Сина човечијег? Ко је тај Син човечији?
35 Рече же им Иисус: еще мало время свет в вас есть: ходите, дондеже свет имате, да тма вас не имет: и ходяй во тме не весть, камо идет:35 На то им Исус рече: још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас мрак не обузме; ко иде по мраку, не зна куд иде.
36 дондеже свет имате, веруйте во свет, да сынове света будете. Сия глагола Иисус, и отшед скрыся от них.36 Док имате светлости, верујте у светлост, да будете синови светлости. Исус то рече, па оде и сакри се од њих.
37 Толика знамения сотворшу Ему пред ними, не вероваху в Него,37 Иако је толика чуда учинио пред њима, нису веровали у њега,
38 да сбудется слово Исаии пророка, еже рече: Господи, кто верова слуху нашему, и мышца Господня кому открыся?
38 да се испуни реч пророка Исаије, коју је изрекао: »Господе, ко је поверовао нашој проповеди? И коме се откри рука Господња?«
39 Сего ради не можаху веровати, яко паки рече Исаиа:39 Зато нису могли да верују што је још Исаија рекао:
40 ослепи очи их и окаменил есть сердца их, да не видят очима, ни разумеют сердцем, и обратятся, и исцелю их.
40 »Заслепио им је очи, и окаменио је њихова срца, да не виде очима, и не разумеју срцем, и не обрате се - и не излечим их«.
41 Сия рече Исаиа, егда виде славу Его и глагола о Нем.41 Ово рече Исаија, зато што је видео његову славу и говорио о њему.
42 Обаче убо и от князь мнози вероваша в Него, но фарисей ради не исповедоваху, да не из сонмищ изгнани будут:42 Ипак су многи од старешина поверовали у њега, али због фарисеја нису јавно исповедали, да их не би искључили из синагоге;
43 возлюбиша бо паче славу человеческую, неже славу Божию.
43 јер су више волели људску славу, него ли славу Божију.
44 Иисус же воззва и рече: веруяй в Мя не верует в Мя, но в Пославшаго Мя:
44 А Исус узвикну и рече: ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао,
45 и видяй Мя видит Пославшаго Мя:
45 и ко гледа мене, гледа онога који ме је послао.
46 Аз свет в мир приидох, да всяк веруяй в Мя во тме не пребудет:46 Ја сам дошао на свет као светлост, да ниједан - који верује у мене - не остане у мраку.
47 и аще кто услышит глаголголы Моя и не верует, Аз не сужду ему: не приидох бо, да сужду мирови, но да спасу мир:
47 И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити: јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет.
48 отметаяйся Мене и не приемляй глаголгол Моих имать судящаго ему: слово, еже глаголах, то судит ему в последний день:
48 Ко мене одбацује и не прима мојих речи, има свога судију; реч - коју сам изговорио - она ће му судити у последњи дан.
49 яко Аз от Себе не глаголах, но пославый Мя Отец, Той Мне заповедь даде, что реку и что возглаголю:49 Јер ја нисам говорио сам од себе, него Отац који ме је послао, он ми је дао налог шта да кажем и шта да говорим.
50 и вем, яко заповедь Его живот вечный есть: яже убо Аз глаголю, якоже рече Мне Отец, тако глаголю.
50 И знам да је његова заповест живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим онако како ми је говорио Отац.
