27
1 Утру же бывшу, совет сотвориша вси архиерее и старцы людстии на Иисуса, яко убити Его:
1 А када свану договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију.
2 и связавше Его ведоша и предаша Его Понтийскому Пилату игемону.
2 И свезаше га, одведоше и предаше намеснику Пилату.
3 Тогда видев Иуда предавый Его, яко осудиша Его, раскаявся возврати тридесять сребреники архиереем и старцем,
3 Тада Јуда, који га издаде, видевши да су га осудили, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама
4 глаголя: согреших предав кровь неповинную. Они же реша: что есть нам? Ты узриши.
4 говорећи: греших што издадох невину крв; а они му рекоше: шта се то нас тиче? То је твоја брига.
5 И поверг сребреники в церкви, отиде: и шед удавися.
5 Тада баци сребрнике у храм, удаљи се, оде и обеси се.
6 Архиерее же приемше сребреники, реша: недостойно есть вложити их в корвану, понеже цена крове есть.
6 А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: не ваља их метнути у храмовну благајну, јер су плата за крв.
7 Совет же сотворше, купиша ими село скудельничо, в погребание странным:
7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.
8 темже наречеся село то село крове, до сего дне:
8 Зато се она њива до данас зове Крвна њива.
9 тогда сбыстся реченное Иеремием пророком, глаголющим: и прияша тридесять сребреник, цену Цененнаго, Егоже цениша от сынов Израилев,
9 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: »И узеше тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви,
10 и даша я на село скудельничо, якоже сказа мне Господь.
10 и дадоше их за лончареву њиву, како ми нареди Господ«.
11 Иисус же ста пред игемоном. И вопроси Его игемон, глаголя: Ты ли еси Царь Иудейский? Иисус же рече ему: ты глаголеши.
11 А када Исуса поставише пред намесника, запита га намесник: јеси ли ти јудејски цар? А Исус рече: ти кажеш.
12 И егда Нань глаголаху архиерее и старцы, ничесоже отвещаваше.
12 И када га оптуживаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.
13 Тогда глагола Ему Пилат: не слышиши ли, колика на Тя свидетелствуют?
13 Тада му рече Пилат: зар не чујеш шта све сведоче против тебе?
14 И не отвеща ему ни к единому глаголу, яко дивитися игемону зело.
14 И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник веома чудио.
15 На (всяк) же праздник обычай бе игемону отпущати единаго народу связня, егоже хотяху:
15 А о празнику је намесник обично ослобађао народу једнога сужња кога су хтели.
16 имяху же тогда связана нарочита, глаголемаго Варавву:
16 Тада су имали познатога сужња који се звао Варава.
17 собравшымся же им, рече им Пилат: кого хощете (от обою) отпущу вам: Варавву ли, или Иисуса глаголемаго Христа?17 И када се окупише, рече им Пилат: кога хоћете да вам ослободим, Вараву или Исуса који се зове Христос?
18 Ведяше бо, яко зависти ради предаша Его.
18 Јер је знао да су га предали из зависти.
19 Седящу же ему на судищи, посла к нему жена его, глаголющи: ничтоже тебе и Праведнику Тому: много бо пострадах днесь во сне Его ради.
19 А када је седео на судијској столици, поручи му његова жена: немој се ти ништа мешати у ствар онога праведника; јер сам данас у сну много препатила због њега.
20 Архиерее же и старцы наустиша народы, да испросят Варавву, Иисуса же погубят.
20 Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе.
21 Отвещав же игемон рече им: кого хощете от обою отпущу вам? Они же реша: Варавву.
21 А намесник им се обрати и рече: којега од ове двојице хоћете да вам ослободим? Они рекоше: Вараву.
22 Глагола им Пилат: что убо сотворю Иисусу глаголемому Христу? Глаголаша ему вси: да распят будет.
22 Рече им Пилат: а шта да урадим са Исусом који се зове Христос? Сви рекоше да распет буде.
23 Игемон же рече: кое убо зло сотвори? Они же излиха вопияху, глаголюще: да пропят будет.
23 А он рече: какво је зло учинио? Али они још више викаху говорећи: нека распет буде.
24 Видев же Пилат, яко ничтоже успевает, но паче молва бывает, приемь воду, умы руце пред народом, глаголя: неповинен есмь от крове Праведнаго Сего: вы узрите.
24 А Пилат видевши да ништа не помаже, него бука све већа бива, узе воду па опра руке пред народом и рече: ја нисам крив у крви овога праведника; ви ћете се бринути.
25 И отвещавше вси людие реша: кровь Его на нас и на чадех наших.
25 Одговори сав народ и рече: крв његова на нас и на нашу децу.
26 Тогда отпусти им Варавву: Иисуса же бив предаде (им), да Его пропнут.
26 Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде да га распну.
27 Тогда воини игемоновы, приемше Иисуса на судище, собраша Нань все множество воин:
27 Тада намесникови војници поведоше Исуса у преториум и скупише око њега целу чету.
28 и совлекше Его, одеяша Его хламидою червленою:
28 Свукоше га и огрнуше му црвену кабаницу,
29 и сплетше венец от терния, возложиша на главу Его, и трость в десницу Его: и поклоньшеся на колену пред Ним ругахуся Ему, глаголюще: радуйся, Царю Иудейский.
29 оплетоше венац од трња те му ставише на главу и трску у његову десну руку, па клекнуше пред њим и наругаше му се говорећи: здраво, јудејски царе,
30 И плюнувше Нань, прияша трость и бияху по главе Его.
30 и пљунуше на њега, узеше трску и удараху га по глави.
31 И егда поругашася Ему, совлекоша с Него багряницу и облекоша Его в ризы Его: и ведоша Его на пропятие.31 И када му се наругаше, свукоше с њега кабаницу и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну.
32 Исходяще же обретоша человека Киринейска, именем Симона: и сему задеша понести крест Его.32 И излазећи нађоше човека из Кирине, по имену Симона; овога натераше да му понесе крст.
33 И пришедше на место нарицаемое Голгофа, еже есть глаголемо Краниево место,
33 И кад су дошли на место које се зове Голгота, што значи место Лубања,
34 даша Ему пити оцет с желчию смешен: и вкушь, не хотяше пити.
34 дадоше му да пије вино помешано са жучи; и окусивши не хтеде да пије.
35 Распеншии же Его разделиша ризы Его, вергше жребия:
35 А када га распеше, поделише његове хаљине бацајући коцку,
36 и седяще стрежаху Его ту:36 и седећи чуваху га онде.
37 и возложиша верху главы Его вину Его написану: Сей есть Иисус, Царь Иудейский.
37 И ставише му више главе његову кривицу написану: ово је Исус, јудејски цар.
38 Тогда распяша с Ним два разбойника: единаго о десную, и единаго о шуюю.
38 Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне а другога с леве стране.
39 Мимоходящии же хуляху Его, покивающе главами своими
39 А пролазници су га грдили машући својим главама
40 и глаголюще: Разоряяй церковь и треми денми Созидаяй, спасися Сам: аще Сын еси Божий, сниди со креста.40 и говорећи: ти што рушиш храм и за три дана га саграђујеш, спаси самога себе, ако си Син Божији, сиђи с крста.
41 Такожде же и архиерее ругающеся с книжники и старцы (и фарисеи), глаголаху:
41 Исто тако су говорили првосвештеници заједно са књижевницима и старешинама исмевајући му се:
42 иныя спасе, Себе ли не может спасти? Аще Царь Израилев есть, да снидет ныне со креста, и веруем в Него:
42 друге је спасао, себе не може да спасе; цар је Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо веровати у њега.
43 упова на Бога: да избавит ныне Его, аще хощет Ему. Рече бо, яко Божий есмь Сын.
43 Уздао се у Бога, нека га сад избави, ако га жели; јер рече: Божији сам Син.
44 Тожде же и разбойника распятая с Ним поношаста Ему.
44 А исто тако га вређаху и разбојници распети с њим.
45 От шестаго же часа тма бысть по всей земли до часа девятаго:
45 А од шестога до деветога часа би тама по свој земљи.
46 о девятем же часе возопи Иисус гласом велиим, глаголя: Или, Или, лима савахфани? Еже есть, Боже Мой, Боже Мой, вскую Мя еси оставил?
46 Око деветога часа пак повика Исус веома гласно: »Или, Или, лема савахтани«; то значи: Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?
47 Нецыи же от ту стоящих слышавше глаголаху, яко Илию глашает Сей.
47 А неки од оних што су онде стајали чувши то рекоше: овај зове Илију.
48 И абие тек един от них, и приемь губу, исполнив же оцта, и вонзе на трость, напаяше Его.
48 И одмах један од њих отрча, узе сунђер, натопи га оцтом, натаче на трску и даваше му да пије.
49 Прочии же глаголаху: остави, да видим, аще приидет Илиа спасти Его.
49 А остали рекоше: остави да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.
50 Иисус же, паки возопив гласом велиим, испусти дух.
50 А Исус опет повика гласно и издахну.
51 И се, завеса церковная раздрася на двое с вышняго края до нижняго: и земля потрясеся: и камение распадеся:
51 И гле, завеса у храму расцепи се на двоје од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше,
52 и гроби отверзошася: и многа телеса усопших святых восташа:
52 и гробови се отворише те васкрснуше многа тела умрлих светаца;
53 и изшедше из гроб, по воскресении Его, внидоша во святый град и явишася мнозем.
53 и изишавши из гробова после његовога васкрсења уђоше у Свети град и показаше се многима.
54 Сотник же и иже с ним стрегущии Иисуса, видевше трус и бывшая, убояшася зело, глаголюще: воистинну Божий Сын бе Сей.
54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: овај заиста беше Божији син.
55 Бяху же ту и жены многи издалеча зрящя, яже идоша по Иисусе от Галилеи, служащя Ему:
55 А беху онде и гледаху издалека многе жене, које су пратиле Исуса од Галилеје и служиле му.
56 в нихже бе Мариа Магдалина, и Мариа Иакова и Иосии мати, и мати сыну Зеведеову.
56 Међу њима беше Марија Магдалина, и Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Зеведејевих синова.
57 Позде же бывшу, прииде человек богат от Аримафеа, именем Иосиф, иже и сам учися у Иисуса:
57 А када наста вече, дође богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик;
58 сей приступль к Пилату, проси телесе Иисусова. Тогда Пилат повеле дати тело.
58 овај приступи Пилату и затражи Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се преда.
59 И приемь тело Иосиф, обвит е плащаницею чистою
59 И узе Јосиф тело, уви га у чисто платно,
60 и положи е в новем своем гробе, егоже изсече в камени: и возвалив камень велий над двери гроба, отиде.
60 па га стави у свој нови гроб који је усекао у стени, и навали велики камен на врата од гроба, и отиде.
61 Бе же ту Мариа Магдалина и другая Мариа, седяще прямо гроба.
61 А Марија Магдалина и друга Марија сеђаху онде према гробу.
62 Во утрий же день, иже есть по пятце, собрашася архиерее и фарисее к Пилату,
62 А сутрадан, после петка, скупише се првосвештеници и фарисеји код Пилата
63 глаголюще: господи, помянухом, яко льстец он рече, еще сый жив: по триех днех востану:
63 и рекоше: господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: после три дана васкрснућу.
64 повели убо утвердити гроб до третияго дне, да не како пришедше ученицы Его нощию украдут Его и рекут людем: воста от мертвых: и будет последняя лесть горша первыя.
64 Нареди стога да се осигура гроб до трећега дана, да не дођу његови ученици, украду га, и народу рекну: васкрсао је из мртвих, па ће последња превара бити гора од прве.
65 Рече же им Пилат: имате кустодию: идите, утвердите, якоже весте.
65 Рече им Пилат: ево вам стража; идите и осигурајте како знате.
66 Они же шедше утвердиша гроб, знаменавше камень с кустодиею.
66 А они одоше и утврдише гроб запечативши камен и поставивши стражу.
