16
1 Глаголаше же ко учеником Своим: человек некий бе богат, иже имяше приставника: и той оклеветан бысть к нему, яко расточает имения его:1 А говорио је и ученицима: био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање.
2 и пригласив его рече ему: что се слышу о тебе? Воздаждь ответ о приставлении домовнем: не возможеши бо ктому дому строити.2 Тада га дозва и рече му: шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати.
3 Рече же в себе приставник дому: что сотворю, яко господь мой отемлет строение дому от мене? Копати не могу, просити стыжуся:
3 А управитељ рече у себи: шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим.
4 разумех, что сотворю, да егда отставлен буду от строения дому, приимут мя в домы своя.
4 Знам шта ћу учинити, да би ме примили у своје куће када будем уклоњен са управе.
5 И призвав единаго когождо от должник господина своего, глаголаше первому: колицем должен еси господину моему?
5 И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: колико си дужан мом господару?
6 Он же рече: сто мер масла. И рече ему: приими писание твое, и сед скоро напиши пятьдесят.
6 А он рече: сто вати уља. Рече му: узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет.
7 Потом же рече другому: ты же колицем должен еси? Он же рече: сто мер пшеницы. И глагола ему: приими писание твое, и напиши осмьдесят.7 Затим рече другом: а ти колико дугујеш? Он рече: сто кора пшенице. Рече му: узми своју обвезницу и напиши осамдесет.
8 И похвали господь дому строителя неправеднаго, яко мудре сотвори: яко сынове века сего мудрейши паче сынов света в роде своем суть.8 И похвали господар неправичног управитеља, што је мудро учинио; јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости.
9 И Аз вам глаголю: сотворите себе други от мамоны неправды, да, егда оскудеете, приимут вы в вечныя кровы.
9 Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства, да би вас примили у вечне станове - кад оно нестане.
10 Верный в мале, и во мнозе верен есть: и неправедный в мале, и во мнозе неправеден есть.
10 Ко је веран у најмањем - веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем - неисправан је и у великом.
11 Аще убо в неправеднем имении верни не бысте, во истиннем кто вам веру имет?11 Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство.
12 И аще в чужем верни не бысте, ваше кто вам даст?
12 И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше?
13 Ни кий же раб может двема господинома работати: ибо или единаго возненавидит, а другаго возлюбит: или единаго держится, о друзем же нерадети начнет: не можете Богу работати и мамоне.13 Ниједан слуга не може да служи два господара; јер, или ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једном бити привржен а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону.
14 Слышаху же сия вся и фарисее, сребролюбцы суще, ругахуся Ему.
14 А све ово слушали су фарисеји који су били среброљупци, и ругали су му се.
15 И рече им: вы есте оправдающе себе пред человеки, Бог же весть сердца ваша: яко, еже есть в человецех высоко, мерзость есть пред Богом.
15 И рече им: ви се представљате праведни пред лудима, али Бог зна ваша срца. Јер што се међу људима сматра као нешто високо, пред Богом је мрзост.
16 Закон и пророцы до Иоанна: оттоле Царствие Божие благовествуется, и всяк в не нудится.16 Закон и пророци су били до Јована; од тада се проповеда еванђеље о царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега.
17 Удобее же есть небу и земли прейти, неже от закона единей черте погибнути.17 Али је лакше да небо и земља прођу, него да пропадне једна цртица из закона.
18 Всяк пущаяй жену свою и приводя ину прелюбы деет: и женяйся пущеною от мужа прелюбы творит.
18 Прељубу чини сваки који отпушта своју жену и жени се другом; и ко се жени отпуштеном -чини прељубу.
19 Человек же некий бе богат, и облачашеся в порфиру и виссон, веселяся на вся дни светло.
19 А био је неки богат човек који се облачио у скерлет и скупоцено платно и веселио се сјајно сваки дан.
20 Нищь же бе некто, именем Лазарь, иже лежаше пред враты его гноен20 А пред његовим вратима лежао је један сиромах по имену Лазар, пун чирева,
21 и желаше насытитися от крупиц падающих от трапезы богатаго: но и пси приходяще облизаху гной его.21 желећи да се насити оним што је падало са богаташеве трпезе; уз то су и пси долазили и лизали његове ране.
22 Бысть же умрети нищему и несену быти Ангелы на лоно Авраамле: умре же и богатый, и погребоша его:
22 А кад умре сиромах, анђели га однеше у Авраамово наручје. Умро је и богаташ и сахранише га.
23 и во аде возвед очи свои, сый в муках, узре Авраама издалеча, и Лазаря на лоне его:23 И кад се мучио у аду, подиже своје очи и виде издалека Авраама и Лазара у његовом наручју.
24 и той возглашь рече: отче Аврааме, помилуй мя и посли Лазаря, да омочит конец перста своего в воде и устудит язык мой, яко стражду во пламени сем.
24 Тада повика: оче Аврааме, смилуј се на мене и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену.
25 Рече же Авраам: чадо, помяни, яко восприял еси благая твоя в животе твоем, и Лазарь такожде злая: ныне же зде утешается, ты же страждеши:
25 А Авраам рече: синко, сети се да си примио своја добра у свом животу, а Лазар исто тако зла; он се сад овде теши, а ти се мучиш.
26 и над всеми сими между нами и вами пропасть велика утвердися, яко да хотящии прейти отсюду к вам не возмогут, ни иже оттуду, к нам преходят.
26 А преко свега тога постављена је велика провалија између нас и вас, да не могу да пређу они који желе одавде к вама, нити да пређу к нама они оданде.
27 Рече же: молю тя убо, отче, да послеши его в дом отца моего:27 Тада рече: молим те онда, оче, да га пошаљеш у кућу мога оца,
28 имам бо пять братий: яко да засвидетелствует им, да не и тии приидут на место сие мучения.28 јер имам петоро браће; нека их увери - да не би и они дошли на ово место мучења.
29 Глагола ему Авраам: имут Моисеа и пророки: да послушают их.
29 Али Авраам рече: они имају Мојсија и пророке, нека послушају њих.
30 Он же рече: ни, отче Аврааме: но аще кто от мертвых идет к ним, покаются.30 Он пак рече: не, оче Аврааме, него ако им ко из мртвих дође, покајаће се.
31 Рече же ему: аще Моисеа и пророков не послушают, и аще кто от мертвых воскреснет, не имут веры.
31 Рече му: ако не слушају Мојсија и пророке, неће их придобити ни онај ко васкрсне из мртвих.
