5
1 По сих (же) бе праздник Иудейский, и взыде Иисус во Иерусалим.
1 После тога беше јудејски празник и Исус оде горе у Јерусалим.
2 Есть же во Иерусалимех Овчая купель, яже глаголется еврейски Вифесда, пять притвор имущи:2 А у Јерусалиму, код Овчијих врата, има једна бања са пет тремова, која се јеврејски зове Витезда.
3 в тех слежаше множество болящих, слепых, хромых, сухих, чающих движения воды:
3 У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, који су чекали да се вода заталаса.
4 Ангел бо Господень на (всяко) лето схождаше в купель и возмущаше воду: (и) иже первее влазяше по возмущении воды, здрав бываше, яцем же недугом одержимь бываше.
4 Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и ко је први ушао - пошто се вода заталаса - бивао је здрав, ма од које болести да је патио.
5 Бе же ту некий человек, тридесять и осмь лет имый в недузе (своем).5 Беше онде један човек који је од своје болести боловао тридесет и осам година.
6 Сего видев Иисус лежаща и разумев, яко многа лета уже имяше (в недузе), глагола ему: хощеши ли цел быти?6 Видевши Исус овога како лежи и сазнавши да већ дуго болује, рече му: хоћеш ли да оздравиш?
7 Отвеща Ему недужный: ей, Господи, человека не имам, да, егда возмутится вода, ввержет мя в купель: егда же прихожду аз, ин прежде мене слазит.
7 Одговори му болесник: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса; док ја дођем, други сиђе пре мене.
8 Глагола ему Иисус: востани, возми одр твой и ходи.
8 Рече му Исус: устани, подигни свој кревет и ходај.
9 И абие здрав бысть человек: и взем одр свой и хождаше. Бе же суббота в той день.9 И одмах оздрави тај човек, узе свој кревет и ходаше.
10 Глаголаху же Жидове исцелевшему: суббота есть, и не достоит ти взяти одра (твоего).10 А тај дан беше субота. Стога Јудеји говораху излеченом човеку: субота је и не смеш понети кревет.
11 Он (же) отвеща им: Иже мя сотвори цела, Той мне рече: возми одр твой и ходи.
11 Но он им одговори: онај који ме из лечи рече ми: подигни свој кревет и ходај.
12 Вопросиша же его: кто есть Человек рекий ти: возми одр твой и ходи?
12 Тада га запиташе: ко је тај човек који ти је рекао: узми и ходај?
13 Изцелевый же не ведяше, Кто есть: Иисус бо уклонися, народу сущу на месте.
13 А излечени није знао ко је то био; јер се Исус уклонио, пошто је било много света на том месту.
14 Потом (же) обрете его Иисус в церкви и рече ему: се, здрав еси: ктому не согрешай, да не горше ти что будет.
14 После тога нађе га Исус у храму и рече му: видиш, оздравио си; не греши више да те не снађе што горе.
15 Иде (же) человек и поведа Иудеом, яко Иисус есть, иже мя сотвори цела.15 Оде човек и рече Јудејима да га је Исус излечио.
16 И сего ради гоняху Иисуса Иудее и искаху Его убити, зане сия творяше в субботу.16 И зато су Јудеји гонили Исуса, што је то чинио у суботу.
17 Иисус же отвещаваше им: Отец Мой доселе делает, и Аз делаю.
17 А Исус им одговори: Отац мој стално ради, па радим и ја.
18 И сего ради паче искаху Его Иудее убити, яко не токмо разоряше субботу, но и Отца Своего глаголаше Бога, равен Ся творя Богу.
18 Због тога су опет Јудеји још више тражили да га убију, не само што је разрешавао суботу, него што је и Бога називао својим Оцем, изједначујући се с Богом.
19 Отвеща же Иисус и рече им: аминь, аминь глаголю вам, не может Сын творити о Себе ничесоже, аще не еже видит Отца творяща: яже бо Он творит, сия и Сын такожде творит.19 Исус пак у одговору рече њима: заиста, заиста, кажем вам, не може Син да чини ништа сам од себе, ако не види шта Отац чини; јер оно што чини Отац, то исто тако чини и Син.
20 Отец бо любит Сына и вся показует Ему, яже Сам творит: и болша сих покажет Ему дела, да вы чудитеся.
20 Отац, наиме, воли Сина и показује му све што сам чини, и показаће му дела већа од ових, да се ви чудите.
21 Якоже бо Отец воскрешает мертвыя и живит, тако и Сын, ихже хощет, живит. 21 Јер као што Отац васкрсава мртве и оживљава, тако и Син оживљава оне које хоће.
22 Отец бо не судит ни комуже, но суд весь даде Сынови,
22 Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину,
23 да вси чтут Сына, якоже чтут Отца. (а) иже не чтит Сына, не чтит Отца пославшаго Его.
23 да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина - не поштује ни Оца који га је послао.
24 Аминь, аминь глаголю вам, яко слушаяй словесе Моего и веруяй Пославшему Мя имать живот вечный, и на суд не приидет, но прейдет от смерти в живот.
24 Заиста, заиста, кажем вам: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази пред суд, него је прешао из смрти у живот.
25 Аминь, аминь глаголю вам, яко грядет час, и ныне есть, егда мертвии услышат глас Сына Божия и услышавше оживут.
25 Заиста, заиста, кажем вам да иде час - и већ је настао - када ће мртви слушати глас Сина Божија, и који га чују - живеће.
26 Якоже бо Отец имать живот в Себе, тако даде и Сынови живот имети в Себе26 Јер као што Отац има у себи живот, тако је дао и Сину да има живот у себи.
27 и область даде Ему и суд творити, яко Сын Человечь есть.
27 Дао му је и власт да суди - што је Син човечији.
28 Не дивитеся сему: яко грядет час, в оньже вси сущии во гробех услышат глас Сына Божия,
28 Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас,
29 и изыдут сотворшии благая в воскрешение живота, а сотворшии злая в воскрешение суда.
29 па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд.
30 Не могу Аз о Себе творити ничесоже. Якоже слышу, сужду, и суд Мой праведен есть, яко не ищу воли Моея, но воли пославшаго Мя Отца.30 Ја не могу да чиним ништа сам од себе; како слушам - судим, и мој суд је праведан, јер не тражим своје воље, него вољу онога који ме је послао.
31 Аще Аз свидетелствую о Мне, свидетельство Мое несть истинно:31 Ако ја сведочим за себе, моје сведочанство није истинито;
32 ин есть свидетелствуяй о Мне, и вем, яко истинно есть свидетелство, еже свидетелствует о Мне:32 други сведочи за мене и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене.
33 вы посласте ко Иоанну, и свидетелствова о истине.33 Ви сте послали људе Јовану и он је сведочио за истину;
34 Аз же не от человека свидетелства приемлю, но сия глаголю, да вы спасени будете.34 но ја не узимам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете.
35 Он бе светилник горя и светя: вы же восхотесте возрадоватися в час светения его.
35 Јован беше светило које је горело и светлело, а ви сте хтели да се замало радујете у његовој светлости.
36 Аз же имам свидетелство более Иоаннова: дела бо, яже даде Мне Отец, да совершу я, та дела, яже Аз творю, свидетелствуют о Мне, яко Отец Мя посла.36 Ја пак имам сведочанство веће од Јованова: дела, која ми је дао Отац да их свршим, баш та дела која чиним, сведоче за мене - да ме је Отац послао.
37 И пославый Мя Отец Сам свидетелствова о Мне. Ни гласа Его нигдеже слышасте, ни видения Его видесте,37 И Отац који ме је послао, сам је сведочио за мене. Нити сте гласа његова икад чули, нити појаву његову видели,
38 и словесе Его не имате пребывающа в вас, зане, Егоже Той посла, Сему вы веры не емлете.
38 те реч његова не станује у вама, зато што не верујете ономе кога је он послао.
39 Испытайте Писаний, яко вы мните в них имети живот вечный: и та суть свидетелствующая о Мне.
39 Истражујете Писма, јер сматрате да у њима имате вечни живот; и она сведоче за мене;
40 И не хощете приити ко Мне, да живот имате.
40 и нећете да дођете к мени - да имате живот.
41 Славы от человек не приемлю,41 Од људи славе не примам,
42 но разумех вы, яко любве Божия не имате в себе.
42 шта више, упознао сам вас да немате у себи љубави према Богу.
43 Аз приидох во имя Отца Моего, и не приемлете Мене: аще ин приидет во имя свое, того приемлете.43 Ја сам дошао у име свога Оца, и не примате ме. Ако други дође у своје име, њега ћете примити.
44 Како вы можете веровати, славу друг от друга приемлюще, и славы, яже от Единаго Бога, не ищете?
44 Како можете да верујете, кад примате славу један од другога, а славе од јединога Бога не тражите?
45 Не мните, яко Аз на вы реку ко Отцу: есть, иже на вы глаголет, Моисей, наньже вы уповаете.
45 Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има ко вас оптужује, Мојсије, у кога сте се уздали.
46 Аще бо бысте веровали Моисеови, веровали бысте (убо и) Мне: о Мне бо той писа.
46 Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени; јер је он о мени писао.
47 Аще ли того писанием не веруете, како Моим глаголголом веру имете?
47 Ако пак његовим писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима.
