17. август 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 20






20

1 Подобно бо есть Царствие Небесное человеку домовиту, иже изыде купно утро наяти делатели в виноград свой,
1 Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изиђе рано ујутро да најми раднике у свој виноград.

2 и совещав с делатели по пенязю на день, посла их в виноград свой.
2 А кад се погоди са радницима по динар на дан, посла их у свој виноград.

3 И изшед в третий час, виде ины стоящя на торжищи праздны,
3 И изишавши око трећега часа виде друге где стоје на тргу беспослени,

4 и тем рече: идите и вы в виноград мой, и еже будет правда, дам вам. Они же идоша.
4 и онима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам.

5 Паки же изшед в шестый и девятый час, сотвори такоже.
5 И они одоше. А када опет изиђе око шестога и деветога часа, учини исто тако.

6 Во единыйженадесять час изшед, обрете другия стоящя праздны и глагола им: что зде стоите весь день праздни?6 И око једанаестога часа изишавши нађе друге где стоје и рече: што стојите овде цео дан беспослени?

7 Глаголаша ему: яко никтоже нас наят. Глагола им: идите и вы в виноград (мой), и еже будет праведно, приимете.
7 Рекоше му: нико нас није најмио. Рече им: идите и ви у виноград.

8 Вечеру же бывшу, глагола господин винограда к приставнику своему: призови делатели и даждь им мзду, начен от последних до первых.
8 А када наста вече, рече господар винограда своме управитељу: позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих.

9 И пришедше иже во единыйнадесять час, прияша по пенязю.
9 И када дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар.

10 Пришедше же первии мняху, яко вящше приимут: и прияша и тии по пенязю:
10 А када дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар.

11 приемше же роптаху на господина,
11 Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи:

12 глаголюще, яко сии последнии един час сотвориша, и равных нам сотворил их еси, понесшым тяготу дне и вар.
12 ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио са нама који поднесмо тежину дана и жегу.

13 Он же отвещав рече единому их: друже, не обижу тебе: не по пенязю ли совещал еси со мною?
13 А он одговори једном од њих и рече: пријатељу не чиним ти неправду; зар се ниси погодио са мном по динар?

14 Возми твое и иди: хощу же и сему последнему дати, якоже и тебе:
14 Узми своје па иди; а ја хоћу овом последњем да дам као и теби.

15 или несть ми леть сотворити, еже хощу, во своих ми? Аще око твое лукаво есть, яко аз благ есмь?
15 Или зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?

16 Тако будут последнии перви, и первии последни: мнози бо суть звани, мало же избранных.
16 Тако ће последњи бити први и први последњи.

17 И восходя Иисус во Иерусалим, поят обанадесяте ученика едины на пути и рече им:
17 И када Исус пође горе у Јерусалим, узе Дванаесторицу насамо и на путу им рече:

18 се, восходим во Иерусалим, и Сын Человеческий предан будет архиереем и книжником: и осудят Его на смерть,
18 ево идемо горе у Јерусалим, и Син човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт,

19 и предадят Его языком на поругание и биение и пропятие: и в третий день воскреснет.
19 и предаће га многобошцима да му се наругају и ишибају и распну, и трећи дан ће васкрснути.

20 Тогда приступи к Нему мати сыну Зеведеову с сынома своима, кланяющися и просящи нечто от Него.
20 Тада му приђе мајка синова Зеведејевих са својим синовима клањајући се и молећи нешто од њега.

21 Он же рече ей: чесо хощеши? Глагола Ему: рцы, да сядета сия оба сына моя, един одесную Тебе, и един ошуюю (Тебе), во Царствии Твоем.
21 А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: реци да ова два моја сина седну један с твоје десне а један с леве стране у твоме царству.

22 Отвещав же Иисус рече: не веста, чесо просита: можета ли пити чашу, юже Аз имам пити, или крещением, имже Аз крещаюся, креститися? Глаголаста Ему: можева.
22 А Исус одговори и рече: не знате шта иштете. Можете ли испити чашу коју ћу ја пити? Рекоше му: можемо.

23 И глагола има: чашу убо Мою испиета, и крещением, имже Аз крещаюся, имате креститися: а еже сести одесную Мене и ошуюю Мене, несть Мое дати, но имже уготовася от Отца Моего.
23 Рече им: чашу моју ћете испити, али сести мени с десне или леве стране, то не дајем ја, него ће припасти онима којима је приправио Отац мој.

24 И слышавше десять, негодоваша о обою брату.
24 И чувши десеторица расрдише се на два брата.

25 Иисус же призвав их, рече: весте, яко князи язык господствуют ими, и велицыи обладают ими:
25 А Исус их дозва и рече: знате да владари народа господаре над њима и великаши их тлаче.

26 не тако же будет в вас: но иже аще хощет в вас вящший быти, да будет вам слуга:
26 Међу вама да не буде тако; него који хоће међу вама да буде велик, нека вам служи,

27 и иже аще хощет в вас быти первый, буди вам раб:
27 и који хоће да буде међу вама први, нека вам буде слуга;

28 якоже Сын Человеческий не прииде, да послужат Ему, но послужити и дати душу Свою избавление за многих.28 као што Син човечији није дошао да му служе, него да послужи и да живот свој да као откуп за многе.

29 И исходящу Ему от Иерихона, по Нем иде народ мног.
29 А када су излазили из Јерихона, пође за њим многи народ.

30 И се, два слепца седяща при пути, слышавша, яко Иисус мимоходит, возописта, глаголюща: помилуй ны, Господи, Сыне Давидов.
30 И гле, два слепца седећи крај пута чуше да Исус пролази и повикаше говорећи: Господе, смилуј се на нас, сине Давидов.

31 Народ же прещаше има, да умолчита: она же паче вопияста, глаголюща: помилуй ны, Господи, Сыне Давидов.
31 А народ им запрети да ућуте; али они још већма повикаше говорећи: Господе, смилуј се на нас, сине Давидов.

32 И востав Иисус возгласи я и рече: что хощета, да сотворю вама?
32 И стаде Исус, дозва их и рече: шта хоћете да вам учиним?

33 Глаголаста Ему: Господи, да отверзетеся очи наю.
33 Рекоше му: Господе, да се отворе наше очи.

34 Милосердовав же Иисус прикоснуся очию има: и абие прозреста има очи, и по Нем идоста.
34 И смилова се Исус па дотаче њихове очи, и одмах прогледаше и пођоше за њим.