11
1 И бысть внегда быти Ему на месте некоем молящуся, (и) яко преста, рече некий от ученик Его к Нему: Господи, научи ны молитися, якоже и Иоанн научи ученики своя.
1 А кад се молио на једном месту - и престао - рече му један од његових ученика: Господе, научи нас да се молимо Богу, као што је и Јован поучио своје ученике.
2 Рече же им: егда молитеся, глаголите: Отче наш, иже на небесех, да святится имя Твое: да приидет Царствие Твое: да будет воля Твоя, яко на небеси, и на земли:2 А он им рече: када се молите говорите: Оче, нека се свети име твоје; нека дође царство твоје;
3 хлеб наш насущный подавай нам на всяк день:
3 хлеб наш насушни дај нам сваки дан;
4 и остави нам грехи нашя, ибо и сами оставляем всякому должнику нашему: и не введи нас во искушение, но избави нас от лукаваго.
4 и опрости нам наше грехе, јер и ми опраштамо свако свом дужнику; и не уведи нас у искушење.
5 И рече к ним: кто от вас имать друга, и идет к нему в полунощи, и речет ему: друже, даждь ми взаим три хлебы:5 Рече им још: ако ко од вас има пријатеља, па му оде у поноћ и каже му: пријатељу, позајми ми три хлеба,
6 понеже друг прииде с пути ко мне, и не имам чесо предложити ему.
6 јер ми је пријатељ дошао с пута, а ја немам шта да му изнесем,
7 И той извнутрь отвещав речет: не твори ми труды: уже двери затворены суть, и дети моя со мною на ложи суть: (и) не могу востав дати тебе.7 а он изнутра одговори: немој да ме узнемираваш, врата су већ затворена и моја деца су са мном у постељи; не могу да устанем и да ти дам.
8 Глаголю же вам: аще и не даст ему востав, зане друг ему есть: но за безочьство его, востав даст ему, елика требует.
8 Кажем вам, ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му је потребно.
9 И Аз вам глаголю: просите, и дастся вам: ищите, и обрящете: толцыте, и отверзется вам:9 И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10 всяк бо просяй приемлет, и ищяй обретает, и толкущему отверзется.
10 Јер свако ко моли добива, и ко тражи налази, и отвориће се оном који куца.
11 Котораго же вас отца воспросит сын хлеба, еда камень подаст ему? Или рыбы, еда в рыбы место змию подаст ему?
11 Који је то отац међу вама, који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију?
12 Или аще попросит яица, еда подаст ему скорпию?12 Или ако заиште јаје, хоће ли му дати скорпију?
13 Аще убо вы зли суще, умеете даяния блага даяти чадом вашым, кольми паче Отец, иже с небесе, даст Духа Святаго просящым у Него?13 Кад, дакле, ви као зли људи умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више Отац небески дати Духа Светога онима који га моле.
14 И бе изгоня беса, и той бе нем: бысть же бесу изшедшу, проглагола немый: и дивишася народи.
14 И истеривао је једног демона који је био нем. А кад је демон изишао, проговори неми човек и задиви се народ.
15 Нецыи же от них реша: о веельзевуле князи бесовстем изгонит бесы.
15 Али неки од њих рекоше: он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара.
16 Друзии же искушающе, знамения от Него искаху с небесе.16 Други су га пак кушали и тражили од њега знак с неба.
17 Он же ведый помышления их, рече им: всяко царство само в себе разделяяся, запустеет: и дом на дом, падает. 17 А он је знао њихове мисли и рече им: опустеће свако царство које се разделило против самога себе, и кућа пада на кућу.
18 Аще же и сатана сам в себе разделися, како станет царство его, якоже глаголете, о веельзевуле изгонящя Мя бесы.
18 И ако се сатана разделио против самога себе, како ће се одржати његово царство? Јер ви кажете да истерујем демоне помоћу Веелзевула.
19 Аще же Аз о веельзевуле изгоню бесы, сынове ваши о ком изгонят? Сего ради тии будут вам судии.19 Ако пак ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу их ваши синови изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20 Аще ли же о персте Божии изгоню бесы, убо постиже на вас Царствие Божие.
20 Али ако ја Божијим прстом избацујем демоне, онда је дошло до вас царство Божије.
21 Егда крепкий вооружився хранит свой двор, во смирении суть имения его:
21 Када јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру;
22 егда же креплей его нашед победит его, все оружие его возмет, на неже уповаше, и корысть его раздает.
22 ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега.
23 Иже несть со Мною, на Мя есть: и иже не собирает со Мною, расточает.
23 Ко није са мном - против мене је, и ко не сабира са мном - расипа.
24 Егда (же) нечистый дух изыдет от человека, преходит сквозе безводная места, ищя покоя: и не обретая, глаголет: возвращуся в дом мой, отнюдуже изыдох.
24 Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја. И када га не нађе, каже: вратићу се у свој дом одакле сам изишао.
25 И пришед обрящет и пометен и украшен:
25 И кад дође, налази га почишћена и украшена.
26 тогда идет и поймет седмь других духов горших себе, и вшедше живут ту: и бывают последняя человеку тому горша первых.26 Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога.
27 Бысть же егда глаголаше сия, воздвигши некая жена глас от народа, рече Ему: блажено чрево носившее Тя, и сосца, яже еси ссал.
27 А кад је он то говорио, једна жена из народа подиже глас и рече му: блажена је утроба која те је носила и блажене су дојке које си сисао.
28 Он же рече: темже убо блажени слышащии слово Божие и хранящии е.
28 На то он рече: ипак су више блажени они који слушају Божју реч и држе је.
29 Народом же собирающымся начат глаголати: род сей лукав есть: знамения ищет, и знамение не дастся ему, токмо знамение Ионы пророка:29 А кад се народ окупљао, поче да говори: овај нараштај је рђав нараштај; тражи знак, али знак му се неће дати - осим знака Јонина.
30 якоже бо бысть Иона знамение Ниневитом, тако будет и Сын Человеческий роду сему.30 Као што је, наиме, Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити овом нараштају.
31 Царица южская востанет на суд с мужи рода сего, и осудит их: яко прииде от конец земли слышати премудрость Соломонову: и се множае Соломона зде.31 Краљица југа устаће на суду са људима овог нараштаја и осудиће их; јер је дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а види овде - нешто више од Соломона.
32 Мужие Ниневитстии востанут на суд с родом сим и осудят и: яко покаяшася проповедию Иониною: и се, множае Ионы зде.32 Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер су се покајали на Јонину проповед, а види овде - нешто више од Јоне.
33 Никтоже (убо) светилника вжег, в скрове полагает, ни под спудом, но на свещнице, да входящии свет видят.33 Нико не ставља упаљену светиљку на скривено место нити под мерицу, него на свећњак, да виде светлост они који улазе.
34 Светилник телу есть око: егда убо око твое просто будет, все тело твое светло будет: егда же лукаво будет, и тело твое темно:
34 Светило тела је твоје око. Ако је твоје око бистро, светло је и све тело твоје; ако је пак рђаво, мрачно је и твоје тело.
35 блюди убо, еда свет, иже в тебе, тма есть.35 Стога гледај да светлост - која је у теби - не буде тама.
36 Аще бо тело твое все светло, не имый некия части темны, будет светло все, якоже егда светилник блистанием прсвещает тя.36 Ако је све твоје тело светло, тако да нема ни једног мрачног дела, оно ће бити све светло као кад те светиљка осветљава својим сијањем.
37 Егда же глаголаше, моляше Его фарисей некий, да обедует у него: вшед же возлеже.
37 А док је говорио, замоли га један фарисеј да руча код њега; он уђе и леже за трпезу.
38 Фарисей же видев дивися, яко не прежде крестися прежде обеда.
38 А фарисеј се зачуди кад виде да се није опрао пре обеда.
39 Рече же Господь к нему: ныне вы, фарисее, внешняя сткляницы и блюда очищаете, внутреннее же ваше полно грабления есть и лукавства.39 Господ му пак рече: да, ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни грабежа и злоће.
40 Безумнии, не Иже ли сотвори внешнее, и внутреннее сотворил есть?
40 Неразборити, зар није онај који је начинио оно што је споља начинио и оно што је унутра?
41 Обаче от сущих дадите милостыню: и се, вся чиста вам будут.
41 Него дајте као милостињу оно што је унутра, и гле - све вам је чисто.
42 Но горе вам фарисеом, яко одесятствуете от мятвы и пигана и всякаго зелия, и мимоходите суд и любовь Божию: сия подобаше сотворити, и онех не оставляти.42 Али тешко вама фарисејима, што дајете десетак од нане и руте и сваког поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божију; ово је требало чинити, а оно не остављати.
43 Горе вам фарисеом, яко любите председания на сонмищих и целования на торжищих.43 Тешко вама фарисејима, што волите прво место у синагогама и поздраве на трговима.
44 Горе вам, книжницы и фарисее, лицемери, яко есте яко гроби неведоми, и человецы ходящии верху не ведят.
44 Тешко вама, што сте као гробови који се не примећују, па људи који иду по њима то не знају.
45 Отвещав же некий от законник рече Ему: Учителю, сия глаголя и нам досаждаеши.
45 А један од законика му одговори и рече: учитељу, кад то говориш и нас вређаш.
46 Он же рече: и вам законником горе, яко накладаете на человеки бремена не удобь носима, и сами единем перстом вашим не прикасаетеся бременем.46 Он пак рече: тешко и вама законицима, што оптерећујете људе несношљивим бременима, а сами својим прстом не дотичете бремена.
47 Горе вам, яко зиждете гробы пророк, отцы же ваши избиша их:
47 Тешко вама, што зидате надгробне споменике пророцима, а ваши очеви су их побили.
48 убо свидетелствуете и соблаговолите делом отец ваших: яко тии убо избиша их, вы же зиждете их гробы.
48 Према томе ви сведочите за дела својих отаца и одобравате их, јер су их они побили, а ви зидате.
49 Сего ради и премудрость Божия рече: послю в них пророки и Апостолы, и от них убиют и изженут:49 Зато је и Божија мудрост рекла: послаћу им пророке и апостоле, и побиће једне од њих, а друге прогонити,
50 да взыщется кровь всех пророк, проливаемая от сложения мира, от рода сего,50 па да се затражи од овог нараштаја крв свих пророка која је проливена од постанка света,
51 от крове Авеля даже до крове Захарии, погибшаго между олтарем и храмом: ей, глаголю вам, взыщется от рода сего.
51 од Авељеве крви до крви Захарије који је погинуо између жртвеника и храма. Да, кажем вам, тражиће се од овога нараштаја.
52 Горе вам законником, яко взясте ключь разумения: сами не внидосте, и входящым возбранисте.
52 Тешко вама законицима, што сте узели кључ знања; сами нисте ушли, а спречили сте оне који желе да уђу.
53 Глаголющу же Ему сия к ним, начаша книжницы и фарисее бедне гневатися Нань и престати Его о мнозе,53 И кад је отишао оданде, књижевници и фарисеји се јако окомише на њега и испитиваху га о многом чему,
54 лающе Его, ищуще уловити нечто от уст Его, да Нань возглаголют.
54 вребајући га - не би ли уловили што из његових уста.
