3
1 И вниде паки в сонмище: и бе тамо человек, суху имый руку.
1 И опет уђе у синагогу, и онде беше човек са усахлом руком.
2 И назираху Его, аще в субботы изцелит его, да Нань возглаголют.
2 И мотраху на њега, хоће ли га излечити у суботу, да га оптуже.
3 И глагола человеку суху имущему руку: стани посреде.3 И рече човеку који је имао суху руку: стани на средину.
4 И глагола им: достоит ли в субботы добро творити, или зло творити? Душу спасти, или погубити? Они же молчаху.
4 И рече им: да ли је допуштено суботом добро чинити или зло, живот спасти или погубити? А они ћутаху.
5 И воззрев на них со гневом, скорбя о окаменении сердец их, глагола человеку: простри руку твою. И простре: и утвердися рука его цела яко другая.5 И погледавши их наоколо с гневом, тужан због окорелости њиховога срца, рече човеку: испружи руку. И испружи, те поста опет здрава рука његова.
6 И изшедше фарисее, абие со иродианы совет творяху Нань, како Его погубят.
6 А фарисеји изишавши одмах се саветоваху са иродовцима против њега, да га упропасте.
7 Иисус же отиде со ученики Своими к морю: и мног народ от Галилеи по Нем иде, и от Иудеи,
7 А Исус се са својим ученицима повуче према мору; и мноштво народа пође за њим из Галилеје и из Јудеје
8 и от Иерусалима, и от Идумеи, и со онаго полу Иордана. И от Тира и Сидона множество многое, слышавше, елика творяше, (и) приидоша к Нему.
8 и Јерусалима, из Идумеје и с оне стране Јордана, из околине Тира и Сидона, мноштво велико; чувши шта је чинио, дођоше к њему.
9 И рече учеником Своим, да корабль будет у Него народа ради, да не стужают Ему.9 И рече својим ученицима да му се спреми чамац због народа, да га не гурају.
10 Многи бо изцели, якоже нападати на Него, да Ему прикоснутся, елицы имеяху раны.
10 Јер многе излечи, тако да наваљиваху на њега сви који су патили, да га дотакну.
11 И дуси нечистии, егда видяху Его, припадаху к Нему и зваху, глаголюще, яко Ты еси Сын Божий.11 И нечисти духови, када га гледаху, падаху пред њим и викаху говорећи: ти си Син Божији.
12 И много прещаше им, да не явлена Его сотворят.
12 И много им је претио да га не објављују.
13 И взыде на гору и призва, ихже хотяше Сам: и приидоша к Нему.
13 И попе се на гору, те дозва које хтеде, и они одоше к њему.
14 И сотвори дванадесяте, да будут с Ним, и да посылает их проповедати,14 И постави Дванаесторицу да буду с њим и да их пошаље да проповедају,
15 и имети власть целити недуги и изгонити бесы:
15 и да имају власт да изгоне демоне.
16 и нарече Симону имя Петр:
16 И постави Дванаесторицу, и Симону надену име Петар;
17 и Иакова Зеведеова и Иоанна брата Иаковля: и нарече има имена Воанергес, еже есть сына громова:17 па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљева, и надену им имена Воаниргес, то јест синови грома;
18 и Андреа, и Филиппа, и Варфоломеа, и Матфеа, и Фому, и Иакова Алфеова, и Фаддеа, и Симона Кананита,18 па Андреју и Филипа, и Вартоломеја, и Матеја, и Тому, и Јакова Алфејева, и Тадеја, и Симона Кананеја,
19 и Иуду Искариотскаго, иже и предаде Его.19 и Јуду Искариотског, који га издаде.
20 И приидоша в дом: и собрася паки народ, яко не мощи им ни хлеба ясти.
20 И дође кући; и опет се окупи народ, тако да нису могли ни хлеб да поједу.
21 И слышавше иже бяху у Него, изыдоша, да имут Его: глаголаху бо, яко неистов есть.
21 А кад његови чуше, изиђоше да га ухвате; јер говораху да није при себи.
22 И книжницы, иже от Иерусалима низшедшии, глаголаху, яко веельзевула имать и яко о князи бесовстем изгонит бесы.
22 Књижевници пак, који су дошли из Јерусалима, говораху да има Веелзевула и да помоћу демонског владара изгони демоне.
23 И призвав их, в притчах глаголаше им: како может сатана сатану изгонити?
23 И дозвавши их говораше им у причама: како може сатана да изгони сатану?
24 И аще царство на ся разделится, не может стати царство то:
24 И ако се неко царство подели само против себе, то царство не може да се одржи.
25 и аще дом на ся разделится, не может стати дом той:25 И ако се кућа против саме себе подели, та кућа не може остати.
26 и аще сатана воста на ся сам и разделися, не может стати, но конец имать.
26 И ако је сатана устао против самога себе и поделио се, не може остати, него му је дошао крај.
27 Никтоже может сосуды крепкаго, вшед в дом его, расхитити, аще не первее крепкаго свяжет: и тогда дом его расхитит.
27 Али нико не може да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада оплени његову кућу.
28 Аминь глаголю вам, яко вся отпустятся согрешения сыном человеческим, и хуления, елика аще восхулят:28 Заиста вам кажем да ће синовима људским бити опроштени сви греси и хуле, колико год усхуле;
29 а иже восхулит на Духа Святаго, не имать отпущения во веки, но повинен есть вечному суду.29 али који похули на Духа Светога, нема опроштаја довека,
30 Зане глаголаху: духа нечистаго имать.30 него га терети вечити грех. Јер рекоше: има нечистог духа.
31 Приидоша убо Мати и братия Его, и вне стояще послаша к Нему, зовуще Его.
31 И дођоше мајка његова и браћа његова и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
32 И седяше народ окрест Его. Реша же Ему: се, Мати Твоя и братия Твоя (и сестры Твоя) вне ищут Тебе.32 А народ сеђаше око њега, те му рекоше: види, твоја мајка и твоја браћа те напољу траже.
33 И отвеща им, глаголя: кто есть мати Моя, или братия Моя?33 И одговоривши рече им: ко су мајка моја и браћа моја?
34 И соглядав окрест Себе седящыя, глагола: се, мати Моя и братия Моя:34 И погледавши наоколо оне који су седели око њега, рече: гле, мајка моја и браћа моја.
35 иже бо аще сотворит волю Божию, сей брат Мой и сестра Моя и мати (Ми) есть.
35 Јер ко изврши вољу Божију, тај је брат мој и сестра и мајка.
