8
1 Сшедшу же Ему с горы, вслед Его идяху народи мнози.
1 А када сиђе с горе, пође за њим многи народ.
2 И се, прокажен пришед кланяшеся Ему, глаголя: Господи, аще хощеши, можеши мя очистити.
2 И гле, губавац приступи и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш можеш да ме очистиш.
3 И простер руку Иисус, коснуся ему, глаголя: хощу, очистися. И абие очистися ему проказа.
3 И пруживши руку дотаче га говорећи: хоћу, буди чист.
4 И глагола ему Иисус: виждь, ни комуже повеждь: но шед покажися иереови и принеси дар, егоже повеле (в законе) Моисей, во свидетелство им.
4 И одмах се очисти његова губа. И рече му Исус: гледај да никоме не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси дар који заповеди Мојсије - за сведочанство њима.
5 Вшедшу же Ему в Капернаум, приступи к Нему сотник, моля Его
5 А када уђе у Кафарнаум, приђе му један капетан молећи га и говорећи:
6 и глаголя: Господи, отрок мой лежит в дому разслаблен, люте стражда.
6 Господе, слуга мој лежи узет код куће и мучи се страшно.
7 И глагола ему Иисус: Аз пришед изцелю его.
7 И рече му: ја ћу доћи и излечићу га.
8 И отвещав сотник, рече (Ему): Господи, несмь достоин, да под кров мой внидеши: но токмо рцы слово, и изцелеет отрок мой:
8 А капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да уђеш под мој кров; него само реци једну реч, и оздравиће мој слуга.
9 ибо аз человек есмь под властию, имый под собою воины: и глаголю сему: иди, и идет: и другому: прииди, и приходит: и рабу моему: сотвори сие, и сотворит.
9 Јер и ја сам човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: иди, и иде, и другоме: дођи, и долази, и слузи своме: учини то, и учини.
10 Слышав же Иисус, удивися, и рече грядущым по Нем: аминь глаголю вам: ни во Израили толики веры обретох.
10 А Исус чувши задиви се и рече онима који су га пратили: заиста вам кажем, ни у кога у Израиљу не нађох толике вере.
11 Глаголю же вам, яко мнози от восток и запад приидут и возлягут со Авраамом и Исааком и Иаковом во Царствии Небеснем:
11 А кажем вам да ће доћи многи са истока и запада и сести за сто са Авраамом и Исааком и Јаковом у царству небеском;
12 сынове же царствия изгнани будут во тму кромешнюю: ту будет плачь и скрежет зубом.
12 а синови царства биће избачени у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13 И рече Иисус сотнику: иди, и якоже веровал еси, буди тебе. И изцеле отрок его в той час.
13 И рече Исус капетану: иди, нека ти буде како си веровао. И би излечен слуга у онај час.
14 И пришед Иисус в дом Петров, виде тещу его лежащу и огнем жегому,
14 И када дође Исус у Петрову кућу, виде његову ташту где лежи у грозници.
15 и прикоснуся руце ея, и остави ю огнь: и воста и служаше ему.
15 И дотаче јој руку, и остави је грозница, те уста и служаше му.
16 Позде же бывшу, приведоша к Нему бесны многи: и изгна духи словом и вся болящыя изцели:
16 А када наста вече, принеше му многе бесомучне; и изгна духове речју, и излечи све болеснике;
17 да сбудется реченное Исаием пророком, глаголющим: Той недуги нашя прият и болезни понесе.
17 да се испуни што је рекао пророк Исаија: »Он узе наше слабости и понесе болести«.
18 Видев же Иисус многи народы окрест Себе, повеле (учеником) ити на он пол.
18 А када Исус виде многи народ око себе, заповеди да се отплови на другу страну.
19 И приступль един книжник, рече Ему: Учителю, иду по Тебе, аможе аще идеши.
19 И приступивши један књижевник рече му: учитељу, ићи ћу за тобом куд год ти пођеш.
20 Глагола ему Иисус: лиси язвины имут, и птицы небесныя гнезда: Сын же Человеческий не имать где главы подклонити.
20 И рече му Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечији нема где да ослони главу.
21 Другий же от ученик Его рече Ему: Господи, повели ми прежде ити и погребсти отца моего.
21 А други један од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најпре да одем и укопам свога оца.
22 Иисус же рече ему: гряди по Мне и остави мертвых погребсти своя мертвецы.
22 А Исус му рече: хајде за мном и остави да мртви укопавају своје мртве.
23 И влезшу Ему в корабль, по Нем идоша ученицы Его.
23 И када уђе у чамац, пођоше за њим ученици његови.
24 И се, трус велик бысть в мори, якоже кораблю покрыватися волнами: Той же спаше.
24 И гле, велика бура наста на мору, тако да су валови преливали чамац; а он је спавао.
25 И пришедше ученицы Его возбудиша Его, глаголюще: Господи, спаси ны, погибаем.
25 И приступивши пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, пропадамо.
26 И глагола им: что страшливи есте, маловери? Тогда востав запрети ветром и морю, и бысть тишина велия.26 И рече им: што се бојите маловерни? Тада уста, запрети ветровима и мору, и наста тишина велика.
27 Человецы же чудишася, глаголюще: кто есть Сей, яко и ветри и море послушают Его?
27 А људи се зачудише говорећи: какав је то човек да га и ветрови и море слушају?
28 И пришедшу Ему на он пол, в страну Гергесинскую, сретоста Его два бесна от гроб исходяща, люта зело, яко не мощи ни кому минути путем тем.
28 А када дође на другу страну у земљу гадаринску, сретоше га два бесомучна излазећи из гробова, опасна врло, тако да нико није могао проћи оним путем.
29 И се, возописта глаголюща: что нама и Тебе, Иисусе Сыне Божий? Пришел еси семо прежде времене мучити нас.29 И гле, повикаше говорећи: шта имамо ми с тобом, Сине Божији? Јеси ли дошао овамо да нас пре времена мучиш?
30 Бяше же далече от нею стадо свиний много пасомо.
30 А далеко од њих беше велико крдо свиња на паши.
31 Беси же моляху Его, глаголюще: аще изгониши ны, повели нам ити в стадо свиное.
31 А демони га мољаху говорећи: ако нас изгониш, пошаљи нас у крдо свиња.
32 И рече им: идите. Они же изшедше идоша в стадо свиное: и се, (абие) устремися стадо все по брегу в море, и утопоша в водах.
32 И рече им: идите. А они изишавши одоше у свиње; и гле, навали све крдо са стрмени у море, и погибе у води.
33 Пасущии же бежаша, и шедше во град, возвестиша вся, и о бесною.
33 А пастири побегоше, па отишавши у град јавише све - и шта се догодило бесомучнима.
34 И се, весь град изыде в сретение Иисусови: и видевше Его, молиша, яко дабы прешел от предел их.
34 И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу, и видевши га замолише га да оде из њихових крајева.
