10
1 И оттуду востав прейде в пределы Иудейския, об он пол Иордана. И снидошася паки народи к Нему: и яко обычай име, паки учаше их.1 И подиже се оданде те дође у крајеве Јудеје и с оне стране Јордана, и опет му се народ придружи, а он их поучаваше по свом обичају.
2 И приступльше фарисее вопросиша Его: аще достоит мужу жену пустити? Искушающе Его.
2 И пришавши фарисеји питаху га да ли сме човек да отпусти жену - кушајући га.
3 Он же отвещав рече им: что вам заповеда Моисей?3 А он им одговори и рече: шта вам заповеди Мојсије?
4 Они же реша: Моисей повеле книгу распустную написати, и пустити.4 Они рекоше: Мојсије је одобрио да се напише отпусна књига и да се жена отпусти.
5 И отвещав Иисус рече им: по жестосердию вашему написа вам заповедь сию:
5 Но Исус им рече: с обзиром на тврдоћу вашега срца написа вам ову наредбу.
6 от начала же создания, мужа и жену сотворил я есть Бог:
6 Али од почетка створења Бог их створи као мушко и женско.
7 сего ради оставит человек отца своего и матерь
7 »Зато ће човек оставити оца свога и мајку, па ће прионути уз жену своју,
8 и прилепится к жене своей, и будета оба в плоть едину: темже уже неста два, но плоть едина:8 те ће двоје бити једно тело«. Стога нису више двоје - него једно тело.
9 еже убо Бог сочета, человек да не разлучает.9 Што, дакле, Бог састави, човек нека не раставља.
10 И в дому паки ученицы Его о сем вопросиша Его.10 И код куће опет га ученици питаху о томе.
11 И глагола им: иже аще пустит жену свою и оженится иною, прелюбы творит на ню:11 Он им пак рече: ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу према њој;
12 и аще жена пустит мужа и посягнет за иного, прелюбы творит.
12 и ако она отпусти свога мужа и уда се за другога, чини прељубу.
13 И приношаху к Нему дети, да коснется их: ученицы же прещаху приносящым.
13 И доношаху му дечицу да их дотакне; али их ученици укорише.
14 Видев же Иисус негодова и рече им: оставите детей приходити ко Мне и не браните им, тацех бо есть Царствие Божие:
14 А Исус видевши негодова и рече им: пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божије.
15 аминь глаголю вам: иже аще не приимет Царствия Божия яко отроча, не имать внити в не.
15 Заиста, кажем вам: ко не прими царства Божијег као мало дете, неће ући у њега.
16 И объемь их, возложь руце на них, благословляше их.16 И загрливши их благослови их, стављајући руке на њих.
17 И исходящу Ему на путь, притек некий и поклонься на колену Ему, вопрошаше Его: Учителю благий, что сотворю, да живот вечный наследствую?17 И када изиђе на пут притрча један човек, клекне пред њега и упита га: добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни?
18 Иисус же рече ему: что Мя глаголеши блага? Никтоже благ, токмо един Бог.
18 А Исус му рече: што ме називаш добрим? Нико није добар - осим једнога Бога.
19 Заповеди веси: не прелюбы сотвориши: не убий: не укради: не лжесвидетелствуй: не обиди: чти отца твоего и матерь.
19 Знаш заповести: »Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку«.
20 Он же отвещав рече Ему: Учителю, сия вся сохраних от юности моея.20 Но он му одговори: учитељу, све сам то држао од своје младости.
21 Иисус же воззрев нань, возлюби его и рече ему: единаго еси не докончал: иди, елика имаши, продаждь и даждь нищым, и имети имаши сокровище на небеси: и прииди (и) ходи вслед Мене, взем крест.
21 А Исус га погледа, заволе га и рече му: једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.
22 Он же дряхл быв о словеси, отиде скорбя: бе бо имея стяжания многа.22 А он се ражалости на ову реч и оде тужан, јер имађаше многа имања.
23 И воззрев Иисус глагола учеником Своим: како неудобь имущии богатство в Царствие Божие внидут.
23 И погледавши Исус наоколо рече својим ученицима: како ће имућни људи тешко ући у царство Божије.
24 Ученицы же ужасахуся о словесех Его. Иисус же паки отвещав глагола им: чада, како неудобь уповающым на богатство в Царствие Божие внити:24 А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божије.
25 удобее бо есть вельбуду сквозе иглине ушы проити, неже богату в Царствие Божие внити.
25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божије.
26 Они же излиха дивляхуся, глаголюще к себе: то кто может спасен быти?26 А они се још више уплашише говорећи један другоме: па ко може да буде спасен?
27 Воззрев же на них Иисус глагола: у человек невозможно, но не у Бога: вся бо возможна суть у Бога.
27 Исус погледа на њих и рече: људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно.
28 Начат же Петр глаголати Ему: се, мы оставихом вся и вслед Тебе идохом.
28 Петар поче да му говори: види, ми остависмо све и пођосмо за тобом.
29 Отвещав же Иисус рече: аминь глаголю вам: никтоже есть, иже оставил есть дом, или братию, или сестры, или отца, или матерь, или жену, или чада, или села, Мене ради и Евангелиа ради:
29 Исус пак одговори и рече: заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља,
30 аще не приимет сторицею ныне во время сие, домов, и братий, и сестр, и отца, и матере, и чад, и сел, во изгнании, и в век грядущий живот вечный:
30 а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве - уз прогањања - а у будућем свету вечни живот.
31 мнози же будут первии последни, и последнии перви.
31 Но многи први биће последњи и последњи први.
32 Бяху же на пути, восходяще во Иерусалим: и бе варяя их Иисус, и ужасахуся, и вслед идуще, бояхуся. И поемь паки обанадесять, начат им глаголати, яже хотяху Ему быти:32 А кад беху на путу узлазећи у Јерусалим, иђаше Исус пред њима, и чуђаху се, а који иђаху за њима бојаху се. И узевши опет Дванаесторицу поче им говорити шта ће се њему догодити:
33 яко, се, восходим во Иерусалим, и Сын Человеческий предан будет архиереом и книжником, и осудят Его на смерть, и предадят Его языком:
33 ево, идемо горе у Јерусалим и Сина човечијег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће га осудити на смрт и предати га многобошцима,
34 и поругаются Ему, и уязвят Его, и оплюют Его, и убиют Его: и в третий день воскреснет.34 и наругаће му се, испљуваће га, шибаће га и убиће га, а после три дана васкрснуће.
35 И пред Него приидоста Иаков и Иоанн, сына Зеведеева, глаголюща: Учителю, хощева, да, еже аще просива, сотвориши нама.35 И приђоше му Јаков и Јован, Зеведејеви синови, говорећи му: учитељу, хоћемо да нам учиниш што те замолимо.
36 Он же рече има: что хощета, да сотворю вама?
36 А он им рече: шта хоћете да вам учиним?
37 Она же реста Ему: даждь нам, да един о десную Тебе и един о шуюю Тебе сядева во славе Твоей.
37 Они му пак рекоше: дај нам да седнемо један теби с десне стране и други с леве у слави твојој.
38 Иисус же рече има: не веста, чесо просита: можета ли пити чашу, юже Аз пию, и крещением, имже Аз крещаюся, креститися?38 Но Исус им рече: не знате шта тражите. Можете ли испити чашу коју ја пијем, или крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39 Она же реста Ему: можева. Иисус же рече има: чашу убо, юже Аз пию, испиета, и крещением, имже Аз крещаюся, креститася:39 Они му одговорише: можемо. Тада им Исус рече: чашу коју ја пијем пићете, и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам;
40 а еже сести о десную Мене и о шуюю, несть Мне дати, но имже уготовано есть.
40 али сести мени с десне или леве стране, то не дајем ја, него припада онима којима је припремљено.
41 И слышавше десять, начаша негодовати о Иакове и Иоанне.
41 И чувши десеторица почеше негодовати због Јакова и Јована.
42 Иисус же призвав их, глагола им: весте, яко мнящиися владети языки, соодолевают им, и велицыи их обладают ими:42 Но Исус их дозва и рече им: знате да они који важе као владари народа господаре над њима и њихови великаши их тлаче.
43 не тако же будет в вас: но иже аще хощет в вас вящший быти, да будет вам слуга:
43 А међу вама није тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека буде слуга,
44 и иже аще хощет в вас быти старей, да будет всем раб:44 и ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима слуга;
45 ибо Сын Человечь не прииде, да послужат Ему, но да послужит и даст душу Свою избавление за многи.45 јер и Син човечији не дође да му служе, него да послужи и да даде свој живот као откуп за многе.
46 И приидоша во Иерихон. И исходящу Ему от Иерихона, и учеником Его, и народу многу, сын Тимеов Вартимей слепый седяше при пути, прося.46 И дођоше у Јерихон. А кад је излазио из Јерихона са својим ученицима и многим народом, Вартимеј, Тимејев син, слепи просјак, сеђаше крај пута.
47 И слышав, яко Иисус Назорянин есть, начат звати и глаголати: Сыне Давидов Иисусе, помилуй мя.
47 И чувши да је то Исус Назарећанин, поче викати и говорити: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене.
48 И прещаху ему мнози, да умолчит: он же множае паче зваше: Сыне Давидов, помилуй мя.48 А многи су му претили - да ућути; али он још више викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене.
49 И став Иисус, рече его возгласити. И возгласиша слепца, глаголюще ему: дерзай, востани, зовет тя. 49 Исус стаде и рече: позовите га. И позваше слепца говорећи му: не бој се, устани, зове те.
50 Он же отверг ризы своя, востав прииде ко Иисусови.
50 А он збаци свој огртач, скочи и дође Исусу.
51 И отвещав глагола ему Иисус: что хощеши, да сотворю Тебе? Слепый же глагола Ему: Учителю, да прозрю.
51 Исус пак прозбори и рече му: шта хоћеш да ти учиним? А слепац му рече: равуни, да прогледам.
52 Иисус же рече ему: иди: вера твоя спасе тя. И абие прозре и по Иисусе иде в путь.
52 Тада му Исус рече: иди, вера твоја спасла те је. И одмах прогледа и иђаше путем за њим.
