22
1 И отвещав Иисус, паки рече им в притчах, глаголя:
1 И прозбори опет Исус и рече им у причама говорећи:
2 уподобися Царствие Небесное человеку царю, иже сотвори браки сыну своему
2 царство небеско је слично једном краљу који приреди свадбу своме сину.
3 и посла рабы своя призвати званныя на браки: и не хотяху приити.
3 И посла своје слуге да позову званице на свадбу, и не хтеше да дођу.
4 Паки посла ины рабы, глаголя: рцыте званным: се, обед мой уготовах, юнцы мои и упитанная исколена, и вся готова: приидите на браки.
4 Опет посла друге слуге говорећи: реците званицама: ево, спремио сам ручак свој, јунци моји и храњеници су поклани, и све је спремно; дођите на свадбу.
5 Они же небрегше отидоша, ов убо на село свое, ов же на купли своя:
5 А они не марише и одоше, један на своју њиву, а други у своју трговину;
6 прочии же емше рабов его, досадиша им и убиша их.
6 остали пак ухватише његове слуге, злоставише их и убише.
7 И слышав царь той разгневася, и послав воя своя, погуби убийцы оны и град их зажже.
7 А краљ се разгневи, посла своју војску и поби оне убице и град њихов спали.
8 Тогда глагола рабом своим: брак убо готов есть, званнии же не быша достойни:
8 Тада рече својим слугама: свадба је спремна, али званице не беху достојне;
9 идите убо на исходища путий, и елицех аще обрящете, призовите на браки.
9 идите дакле на раскршћа, и које год нађете позовите на свадбу.
10 И изшедше раби они на распутия, собраша всех, елицех обретоша, злых же и добрых: и исполнися брак возлежащих.
10 И слуге оне изиђоше на путеве и скупише све које нађоше, зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11 Вшед же царь видети возлежащих, виде ту человека не оболчена во одеяние брачное,
11 А када уђе краљ да види госте, угледа онде човека који није био обучен у свадбено рухо.
12 и глагола ему: друже, како вшел еси семо не имый одеяния брачна? Он же умолча.
12 И рече му: пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха? А он занеме.
13 Тогда рече царь слугам: связавше ему руце и нозе, возмите его и вверзите во тму кромешнюю: ту будет плачь и скрежет зубом:
13 Тада краљ рече слугама: свежите му руке и ноге и избаците га у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14 мнози бо суть звани, мало же избранных.
14 Јер су многи звани, али је мало изабраних.
15 Тогда шедше фарисее, совет восприяша, яко да обольстят Его словом.
15 Тада одоше фарисеји и договорише се како да га ухвате у речи.
16 И посылают к Нему ученики своя со иродианы, глаголюще: Учителю, вемы, яко истинен еси, и пути Божию воистинну учиши, и нерадиши ни о комже: не зриши бо на лице человеком:
16 И послаше му своје ученике са Иродовцима, који рекоше: учитељу, знамо да си истинит и у истини учиш путу Божијем, ни на кога се не обазиреш, јер не гледаш ко је ко.
17 рцы убо нам, что Ти ся мнит? Достойно ли есть дати кинсон кесареви, или ни?
17 Реци нам дакле шта мислиш? Да ли је допуштено дати цару порез, или није?
18 Разумев же Иисус лукавство их, рече: что Мя искушаете, лицемери?
18 Али Исус позна њихову злоћу и рече: што ме кушате, лицемери?
19 Покажите Ми златицу кинсонную. Они же принесоша Ему пенязь.
19 Покажите ми порезни новац. А они му пружише динар.
20 И глагола им: чий образ сей и написание?
20 И рече им: чији је ово лик и натпис?
21 (И) глаголаша Ему: кесарев. Тогда глагола им: воздадите убо кесарева кесареви, и Божия Богови.
21 Рекоше му: царев. Тада им рече: дајте дакле цару царево а Богу Божије.
22 И слышавше дивишася: и оставльше Его отидоша.
22 И чувши задивише се, те га оставише и одоше.
23 В той день приступиша к Нему саддукее, иже глаголют не быти воскресению, и вопросиша Его,
23 Онога дана приступише му садукеји, који говоре да нема ускрса, и упиташе га:
24 глаголюще: Учителю, Моисей рече: аще кто умрет не имый чад, (да) поймет брат его жену его и воскресит семя брата своего:
24 учитељу, Мојсије рече: »Ако ко умре без деце, нека брат његов узме његову жену и подигне пород своме брату«.
25 беша же в нас седмь братия: и первый оженься умре, и не имый семене, остави жену свою брату своему:
25 А код нас је било седморо браће: први се ожени и умре, па како није имао порода, остави своју жену брату своме;
26 такожде же и вторый, и третий, даже до седмаго:
26 тако и други и трећи, све до седмога.
27 последи же всех умре и жена:
27 А после свих умре жена.
28 в воскресение убо, котораго от седмих будет жена? Вси бо имеша ю.
28 О ускрсу дакле којега ће од седморице бити жена? Јер су је сви имали.
29 Отвещав же Иисус рече им: прельщаетеся, не ведуще Писания, ни силы Божия:29 А Исус одговори и рече им: варате се не знајући Писма ни силе Божије.
30 в воскресение бо ни женятся, ни посягают, но яко Ангели Божии на небеси суть:
30 Јер се о ускрсу нити жене нити удају, него су као анђели Божији на небу.
31 о воскресении же мертвых несте ли чли реченнаго вам Богом, глаголющим:
31 А за ускрс мртвих нисте ли читали шта вам је Бог рекао:
32 Аз есмь Бог Авраамов, и Бог Исааков, и Бог Иаковль? Несть Бог Бог мертвых, но (Бог) живых.
32 »Ја сам Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Јаковљев«? Бог није Бог мртвих него живих.
33 И слышавше народи дивляхуся о учении Его.
33 И чувши народ дивљаше се његовој науци.
34 Фарисее же слышавше, яко посрами саддукеи, собрашася вкупе.
34 А кад су фарисеји чули да је ућуткао садукеје, скупише се заједно,
35 И вопроси един от них законоучитель, искушая Его и глаголя:
35 и упита један од њих, законик, кушајући га:
36 Учителю, кая заповедь болши (есть) в законе?
36 учитељу, која је највећа заповест у закону?
37 Иисус же рече ему: возлюбиши Господа Бога твоего всем сердцем твоим, и всею душею твоею, и всею мыслию твоею:
37 А он му рече: »Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом«.
38 сия есть первая и болшая заповедь:
38 Ово је највећа и прва заповест.
39 вторая же подобна ей: возлюбиши искренняго твоего яко сам себе:
39 А друга је као и ова: » Љуби ближњега свога као самога себе«.
40 в сию обою заповедию весь закон и пророцы висят.
40 О овим двема заповестима виси сав закон и пророци.
41 Собравшымся же фарисеом, вопроси их Иисус,
41 А када фарисеји беху окупљени, упита их Исус:
42 глаголя: что вам мнится о Христе? Чий есть Сын? Глаголаша Ему: Давидов.
42 шта ви мислите о Христу? чији је син? Рекоше му: Давидов.
43 Глагола им: како убо Давид Духом Господа Его нарицает, глаголя:
43 Рече им: како га онда Давид Духом назива Господом говорећи:
44 рече Господь Господеви моему: седи одесную Мене, дондеже положу враги Твоя подножие ногама Твоима?
44 »Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље под ноге твоје«?
45 Аще убо Давид нарицает Его Господа, како сын ему есть?
45 Кад дакле Давид њега назива Господом, како му је син?
46 И никтоже можаше отвещати Ему словесе: ниже смеяше кто от того дне вопросити Его ктому.
46 И нико није могао да му одговори ни речи, нити се ко усуди од онога дана да га више пита.
