6
1 По сих иде Иисус на он пол моря Галилеи Тивериадска:
1 После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског.
2 и по Нем идяше народ мног, яко видяху знамения Его, яже творяше над недужными. 2 А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима.
3 Взыде же на гору Иисус и ту седяше со ученики Своими.
3 Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима.
4 Бе же близ Пасха, праздник Жидовский.4 А беше близу Пасха, јудејски празник.
5 Возвед убо Иисус очи и видев, яко мног народ грядет к Нему, глагола к Филиппу: чим купим хлебы, да ядят сии?5 Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: одакле ћемо купити хлеба, да се ови нахране?
6 Сие же глаголаше искушая его: Сам бо ведяше, что хощет сотворити.6 Ово је пак рекао кушајући га; јер је сам знао шта ће чинити.
7 Отвеща Ему Филипп: двема стома пенязей хлебы не довлеют им, да кийждо их мало что приимет.7 Одговори му Филип: за две стотине динара хлеба њима није довољно - да сваки нешто мало добије.
8 Глагола Ему един от ученик Его, Андрей, брат Симона Петра:
8 Рече му један од његових ученика, Андреја, брат Симона Петра:
9 есть отрочищь зде един, иже имать пять хлеб ячменных и две рыбе: но сии что суть на толико?9 има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе; али шта је то на толико њих?
10 Рече же Иисус: сотворите человеки возлещи. Бе же трава многа на месте. Возлеже убо мужей числом яко пять тысящ.10 А Исус рече: посадите људе. Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи.
11 Прият же хлебы Иисус и, хвалу воздав, подаде учеником, ученицы же возлежащым: такожде и от рыбу, елико хотяху.11 Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели.
12 И яко насытишася, глагола учеником Своим: соберите избытки укрух, да не погибнет ничтоже.12 А када се наситише, рече својим ученицима: скупите преостало комађе, да ништа не пропадне.
13 Собраша же и исполниша дванадесяте кошя укрух от пятих хлеб ячменных, иже избыша ядшым.13 Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комађа од пет јечмених хлебова - што претече онима који су јели.
14 Человецы же видевше знамение, еже сотвори Иисус, глаголаху, яко Сей есть воистинну Пророк Грядый в мир.
14 Људи пак видевши чудо које учини, рекоше: ово је заиста пророк који треба да дође на свет.
15 Иисус убо разумев, яко хотят приити, да восхитят Его и сотворят Его царя, отиде паки в гору един.15 Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку, да би га прогласили царем, повуче се опет самосам у гору.
16 Яко позде бысть, снидоша ученицы Его на море,
16 А кад би вече, сиђоше његови ученици на море,
17 и влезоша в корабль, и идяху на он пол моря в Капернаум. И тма абие бысть, и не (у) бе пришел к ним Иисус.17 па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима,
18 Море же, ветру велию дыхающу, воздвизашеся.18 док се море узбуркало од силнога ветра.
19 Гребше же яко стадий двадесять пять или тридесять, узреша Иисуса ходяща по морю и близ корабля бывша, и убояшася.
19 Пошто су пловили око двадесет и пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише.
20 Он же глагола им: Аз есмь, не бойтеся.
20 Но он им рече: ја сам, не плашите се.
21 Хотяху убо прияти Его в корабль: и абие корабль бысть на земли, в нюже идяху.21 Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли.
22 Во утрий (же) народ, иже стояше об он пол моря, видев, яко корабля иного не бе ту, токмо един той, в оньже внидоша ученицы Его, и яко не вниде со ученики Своими Иисус в корабль, но едини ученицы Его идоша:
22 Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог чамца сем једнога, и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли.
23 и ини приидоша корабли от Тивериады близ места, идеже ядоша хлебы, хвалу воздавше Господеви:
23 Дођоше из Тиверијаде други чамци - близу места где су јели хлеб, када је Господ захвалио Богу.
24 егда же видеша народи, яко Иисуса не бысть ту, ни ученик Его, влезоша сами в корабли и приидоша в Капернаум, ищуще Иисуса,24 И када народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса.
25 и обретше Его об он пол моря, реша Ему: Равви, когда зде бысть?
25 А када га нађоше на другој страни мора, рекоше му: рави, како си се нашао овде?
26 Отвеща им Иисус и рече: аминь, аминь глаголю вам, ищете Мене, не яко видесте знамение, но яко яли есте хлебы и насытистеся:26 Одговори им Исус и рече: заиста, заиста, кажем вам, тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се.
27 делайте не брашно гиблющее, но брашно пребывающее в живот вечный, еже Сын Человеческий вам даст: Сего бо Отец знамена Бог.27 Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечији дати; јер је њега потврдио Бог Отац.
28 Реша же к Нему: что сотворим, да делаем дела Божия?28 Тада му рекоше: шта да радимо да бисмо чинили дела Божија?
29 Отвеща Иисус и рече им: се есть дело Божие, да веруете в Того, Егоже посла Он.
29 Одговори Исус и рече им: ово је дело Божије, да верујете у онога кога је он послао.
30 Реша же Ему: кое убо Ты твориши знамение, да видим и веру имем Тебе? Что делаеши?30 Они му пак рекоше: какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш?
31 Отцы наши ядоша манну в пустыни, якоже есть писано: хлеб с небесе даде им ясти.31 Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: »Хлеб са неба даде им да једу«.
32 Рече убо им Иисус: аминь, аминь глаголю вам, не Моисей даде вам хлеб с небесе, но Отец Мой дает вам хлеб истинный с небесе:32 Рече им Исус: заиста, заиста, кажем вам, није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб са неба.
33 хлеб бо Божии есть сходяй с небесе и даяй живот миру.33 Јер Божији хлеб је онај што силази са неба и даје живот свету.
34 Реша убо к Нему: Господи, всегда даждь нам хлеб сей.34 Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хлеб.
35 Рече же им Иисус: Аз есмь хлеб животный: грядый ко Мне не имать взалкатися, и веруяй в Мя не имать вжаждатися никогдаже.
35 Рече им Исус: ја сам хлеб живота; ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднити никада.
36 Но рех вам, яко и видесте Мя, и не веруете.36 Али вам рекох: иако сте ме видели - не верујете.
37 Все, еже дает Мне Отец, ко Мне приидет, и грядущаго ко Мне не изжену вон:
37 Све што ми даје Отац доћи ће к мени, и онога који иде к мени нећу избацити,
38 яко снидох с небесе, не да творю волю Мою, но волю пославшаго Мя Отца.38 јер нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.
39 Се же есть воля пославшаго Мя Отца, да все, еже даде Ми, не погублю от Него, но воскрешу е в последний день.
39 А ово је воља онога који ме је послао: да не изгубим ништа од онога што ми је дао, него да то васкрснем у последњи дан.
40 Се же есть воля Пославшаго Мя, да всяк видяй Сына и веруяй в Него имать живот вечный, и воскрешу его Аз в последний день.
40 Јер је то воља мога Оца, да сваки који гледа Сина - и верује у њега - има живот вечни, те да га ја васкрснем у последњи дан.
41 Роптаху убо Иудее о Нем, яко рече: Аз есмь хлеб сшедый с небесе.
41 Јудеји су гунђали против њега, зато што је рекао: ја сам хлеб који је сишао са неба,
42 И глаголаху: не Сей ли есть Иисус сын Иосифов, Егоже мы знаем отца и Матерь? Како убо глаголет Сей, яко с небесе снидох?42 и говораху: није ли то Исус син Јосифов, чијег оца и мајку знамо? Како сад каже да је сишао са неба?
43 Отвеща убо Иисус и рече им: не ропщите между собою:
43 Одговори Исус и рече им: не гунђајте међу собом.
44 никтоже может приити ко Мне, аще не Отец пославый Мя привлечет его, и Аз воскрешу его в последний день.44 Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45 Есть писано во пророцех: и будут вси научени Богом. Всяк слышавый от Отца и навык, приидет ко Мне.
45 У пророцима је написано: »И биће сви од Бога научени«. Сваки - ко је чуо од Оца и научио - долази к мени.
46 Не яко Отца видел есть Кто, токмо сый от Бога, Сей виде Отца.46 Не да је ко видео Оца, сем онога који је од Бога, тај је видео Оца.
47 Аминь, аминь глаголю вам: веруяй в Мя имать живот вечный.
47 Заиста, заиста, кажем вам, ко верује има вечни живот.
48 Аз есмь хлеб животный:48 Ја сам хлеб живота.
49 отцы ваши ядоша манну в пустыни и умроша:49 Очеви ваши једоше ману у пустињи и умреше.
50 сей есть хлеб сходяй с небесе, да, аще кто от него яст, не умрет:50 Ово је хлеб који силази са неба, да се од њега једе и не умре.
51 Аз есмь хлеб животный, иже сшедый с небесе: аще кто снесть от хлеба сего, жив будет во веки: и хлеб, егоже Аз дам, Плоть Моя есть, юже Аз дам за живот мира.
51 Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ако ко једе од овога хлеба, живеће довека; и хлеб, који ћу ја дати, јесте тело моје - за живот света.
52 Пряхуся же между собою Жидове, глаголюще: како может Сей нам дати Плоть (Свою) ясти?
52 А Јудеји се препираху међу собом говорећи: како он може да нам да своје тело да једемо?
53 Рече же им Иисус: аминь, аминь глаголю вам: аще не снесте Плоти Сына Человеческаго, ни пиете Крове Его, живота не имате в себе.
53 Тада им Исус рече: заиста, заиста, кажем вам, ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове, немате живота у себи.
54 Ядый Мою Плоть и пияй Мою Кровь имать живот вечный, и Аз воскрешу его в последний день.
54 Ко једе моје тело и пије моју крв - има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
55 Плоть бо Моя истинно есть брашно, и Кровь Моя истинно есть пиво.
55 Јер моје тело је право јело, и моја крв је право пиће.
56 Ядый Мою Плоть и пияй Мою Кровь во Мне пребывает, и Аз в нем.
56 Ко једе моје тело и пије моју крв - остаје у мени и ја у њему.
57 Якоже посла Мя живый Отец, и Аз живу Отца ради: и ядый Мя, и той жив будет Мене ради.
57 Као што је мене послао живи Отац, и ја живим зато што живи Отац, тако ће и онај који мене једе живети кроз мене.
58 Сей есть хлеб сшедый с небесе: не якоже ядоша отцы ваши манну и умроша: ядый хлеб сей жив будет во веки.58 То је хлеб који је сишао са неба. Не као што су очеви јели и умрли; ко једе овај хлеб живеће довека.
59 Сия рече на сонмищи, учя в Капернауме.59 Ово је рекао када је учио у Кафарнауму у синагоги.
60 Мнози убо слышавше от ученик Его, реша: жестоко есть слово сие: (и) кто может Его послушати?
60 Чувши то многи од његових ученика рекоше: тврда је ово беседа; ко може да је слуша?
61 Ведый же Иисус в Себе, яко ропщут о сем ученицы Его, рече им: сие ли вы блазнит?61 Пошто је Исус знао у себи да његови ученици гунђају због тога, рече им: ово вас саблажњава?
62 Аще убо узрите Сына Человеческаго восходяща, идеже бе прежде?
62 А ако видите Сина човечијег како иде горе - тамо где је пре био?
63 Дух есть, иже оживляет, плоть не пользует ничтоже: глаголголы, яже Аз глаголах вам, дух суть и живот суть:
63 Дух је оно што оживљава а тело ништа не помаже. Речи које сам вам ја рекао, дух су и живот су.
64 но суть от вас нецыи, иже не веруют. Ведяше бо искони Иисус, кии суть неверующии, и кто есть предаяй Его.
64 Него има међу вама неких који не верују. Знао је, наиме, Исус од почетка који не верују и ко ће га издати.
65 И глаголаше: сего ради рех вам, яко никтоже может приити ко Мне, аще не будет ему дано от Отца Моего.
65 И рече: зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.
66 От сего мнози от ученик Его идоша вспять и ктому не хождаху с Ним.66 Од тада многи од њихових ученика одоше натраг и нису више ишли с њим.
67 Рече же Иисус обеманадесяте: еда и вы хощете ити?67 А Исус рече Дванаесторици: да нећете и ви да идете?
68 Отвеща убо Ему Симон Петр: Господи, к кому идем? Глаголголы живота вечнаго имаши,68 Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота;
69 и мы веровахом и познахом, яко Ты еси Христос, Сын Бога живаго.
69 ми смо уверени и сазнали смо да си ти светац Божији.
70 Отвеща им Иисус: не Аз ли вас дванадесяте избрах? И един от вас диавол есть.
70 Одговори им Исус: зар нисам ја изабрао вас, Дванаесторицу? и - један од вас је ђаво.
71 Глаголаше же Иуду Симонова Искариота: сей бо хотяше предати Его, един сый от обоюнадесяте.
71 А рекао је за Јуду сина Симона Искариотског; јер је овај намеравао да га изда, он, један од Дванаесторице.
