26
1 И бысть, егда сконча Иисус вся словеса сия, рече учеником Своим:
1 А када Исус сврши све ове говоре, рече својим ученицима:
2 весте, яко по двою дню Пасха будет, и Сын Человеческий предан будет на пропятие.
2 знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијег ће предати да га распну.
3 Тогда собрашася архиерее и книжницы и старцы людстии во двор архиереов, глаголемаго Каиафы,
3 Тада се скупише првосвештеници и народне старешине у двор првосвештеника који се звао Кајафа,
4 и совещаша, да Иисуса лестию имут и убиют:
4 па се договорише да Исуса на превару ухвате и убију,
5 глаголаху же: но не в праздник, да не молва будет в людех.
5 али говораху: не о празнику, да се народ не побуни.
6 Иисусу же бывшу в Вифании, в дому Симона прокаженнаго,
6 А када је Исус био у Витанији у кући Симона Губавог,
7 приступи к Нему жена, сткляницу мира имущи многоценнаго, и возливаше на главу Его возлежаща.
7 приђе му жена са судом од алавастра, пуним скупоценог мира, и изли га на главу његову док је био за трпезом.
8 Видевше же ученицы Его негодоваша, глаголюще: чесо ради гибель сия (бысть)?
8 Када то видеше ученици, негодоваху говорећи: чему ова штета?
9 Можаше бо сие миро продано быти на мнозе и датися нищым.
9 Ово се могло скупо продати и дати сиромасима.
10 Разумев же Иисус рече им: что труждаете жену? Дело бо добро содела о Мне:
10 Али Исус разуме и рече им: што причињавате непријатности жени? Добро дело ми учини;
11 всегда бо нищыя имате с собою, Мене же не всегда имате:
11 јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда;
12 возлиявши бо сия миро сие на тело Мое, на погребение Мя сотвори:
12 када она, наиме, изли ово миро на моје тело, за моју сахрану то учини.
13 аминь глаголю вам: идеже аще проповедано будет Евангелие сие во всем мире, речется и еже сотвори сия, в память ея.
13 Заиста вам кажем, где год се успроповеда ово еванђеље по целом свету, казаће се и то шта она учини, за сећање на њу.
14 Тогда шед един от обоюнадесяте, глаголемый Иуда Искариотский, ко архиереом,
14 Тада један од Дванаесторице, који се зове Јуда Искариотски, оде првосвештеницима и рече:
15 рече: что ми хощете дати, и аз вам предам Его? Они же поставиша ему тридесять сребреник:
15 шта ћете ми дати, па ћу да вам га издам? А они му одредише тридесет сребрника.
16 и оттоле искаше удобна времене, да Его предаст.
16 И од тада је тражио згодну прилику да га изда.
17 В первый же день опресночный приступиша ученицы ко Иисусу, глаголюще Ему: где хощеши уготоваем Ти ясти пасху?17 А првога дана бесквасних хлебова приступише ученици Исусу говорећи: где хоћеш да ти спремимо да једеш Пасху?
18 Он же рече: идите во град ко онсице, и рцыте ему: Учитель глаголет: время Мое близ есть: у тебе сотворю пасху со ученики Моими.
18 Он рече: идите у град до тога и тога и реците му: Учитељ каже: моје време је близу; код тебе ћу празновати Пасху са својим ученицима.
19 И сотвориша ученицы, якоже повеле им Иисус, и уготоваша пасху.
19 И учинише ученици како им Исус нареди, те спремише Пасху.
20 Вечеру же бывшу, возлежаше со обеманадесяте ученикома:
20 А када наста вече, лежаше за трпезом са Дванаесторицом.
21 и ядущым им, рече: аминь глаголю вам, яко един от вас предаст Мя.
21 И док су јели, рече: заиста вам кажем да ће ме један од вас издати.
22 И скорбяще зело, начаша глаголати Ему един кийждо их: еда аз есмь, Господи?
22 И веома ожалошћени почеше говорити један за другим: да нисам ја, Господе?
23 Он же отвещав рече: омочивый со Мною в солило руку, той Мя предаст:
23 А он одговори и рече: који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати.
24 Сын убо Человеческий идет, якоже есть писано о Нем: горе же человеку тому, имже Сын Человеческий предастся: добро бы было ему, аще не бы родился человек той.
24 Син човечији додуше иде - као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који посредује у издајству Сина човечијег; боље би му било да се није родио онај човек.
25 Отвещав же Иуда предаяй Его, рече: еда аз есмь, Равви? Глагола ему: ты рекл еси.
25 А Јуда, који га издаде, одговори и рече: да нисам ја, рави? Рече му: ти каза.
26 Ядущым же им, приемь Иисус хлеб и благословив преломи, и даяше учеником, и рече: приимите, ядите: сие есть Тело Мое.
26 А када су јели, узе Исус хлеб, благослови, изломи и даде ученицима и рече: узмите, једите; ово је тело моје.
27 И приемь чашу и хвалу воздав, даде им, глаголя: пийте от нея вси:
27 Тада узе чашу и захвали, даде им и рече: пијте из ње сви;
28 сия бо есть Кровь Моя, Новаго Завета, яже за многия изливаема во оставление грехов.
28 јер ово је моја крв савеза, која се пролива за многе ради опроштаја грехова.
29 Глаголю же вам, яко не имам пити отныне от сего плода лознаго, до дне того, егда е пию с вами ново во Царствии Отца Моего.
29 Али вам кажем, од сада нећу пити од овога рода чокотова до онога дана када ћу га с вама пити новог у царству Оца мога.
30 И воспевше изыдоша в гору Елеонску.
30 И пошто су отпојали хвалу, изиђоше на Маслинску гору.
31 Тогда глагола им Иисус: вси вы соблазнитеся о Мне в нощь сию: писано бо есть: поражу пастыря, и разыдутся овцы стада:
31 Тада им рече Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи; јер је написано: »Ударићу пастира, па ће се разбећи овце од стада«.
32 по воскресении же Моем варяю вы в Галилеи.
32 А после свога ускрса отићи ћу пред вама у Галилеју.
33 Отвещав же Петр рече Ему: аще и вси соблазнятся о Тебе, аз никогдаже соблажнюся.
33 Тада Петар одговори и рече му: ако се сви саблазне о тебе, ја се никада нећу саблазнити.
34 Рече ему Иисус: аминь глаголю тебе, яко в сию нощь, прежде даже алектор не возгласит, трикраты отвержешися Мене.
34 Рече му Исус: заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре но што запева петао.
35 Глагола Ему Петр: аще ми есть и умрети с Тобою, не отвергуся Тебе. Такожде и вси ученицы реша.
35 Рече му Петар: и ако треба да умрем с тобом, нећу се тебе одрећи. Тако рекоше и сви ученици.
36 Тогда прииде с ними Иисус в весь, нарицаемую Гефсиманиа, и глагола учеником: седите ту, дондеже шед помолюся тамо.
36 Тада дође Исус с њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: седите ту док ја одем онамо и помолим се.
37 И поемь Петра и оба сына Зеведеова, начат скорбети и тужити.
37 И поведе Петра и двојицу Зеведејевих синова, те поче тужити и плашити се.
38 Тогда глагола им Иисус: прискорбна есть душа Моя до смерти: пождите зде и бдите со Мною.
38 Тада им рече: претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите са мном.
39 И прешед мало, паде на лицы Своем, моляся и глаголя: Отче Мой, аще возможно есть, да мимоидет от Мене чаша сия: обаче не якоже Аз хощу, но якоже Ты.
39 И отиде мало даље и паде на своје лице молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша; али не како ја хоћу него како ти.
40 И пришед ко учеником, и обрете их спящих, и глагола Петрови: тако ли не возмогосте единаго часа побдети со Мною?
40 И дође ученицима и нађе их где спавају, па рече Петру: тако не могосте ни један час пробдети са мном?
41 Бдите и молитеся, да не внидете в напасть: дух убо бодр, плоть же немощна.
41 Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.
42 Паки вторицею шед помолися, глаголя: Отче Мой, аще не может сия чаша мимоити от Мене, аще не пию ея, буди воля Твоя.
42 Опет, по други пут оде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша, да је не пијем, нека буде твоја воља.
43 И пришед обрете их паки спящих: беста бо им очи отяготене.
43 И дошавши опет их нађе где спавају, јер им очи беху отежале.
44 И оставль их, шед паки, помолися третицею, тожде слово рек.
44 И остави их опет. Отишавши помоли се по трећи пут и изговори поново исте речи.
45 Тогда прииде ко учеником Своим и глагола им: спите прочее и почивайте: се, приближися час, и Сын Человеческий предается в руки грешников:
45 Тада дође ученицима и рече: спавате само и почивате; ево, приближио се час и Сина човечијег предају у руке грешника.
46 востаните, идем: се, приближися предаяй Мя.
46 Устаните, хајдемо; ево, приближио се мој издајник.
47 И еще Ему глаголющу, се, Иуда, един от обоюнадесяте, прииде, и с ним народ мног со оружием и дрекольми, от архиерей и старец людских.
47 И док је он још говорио, гле Јуда, један од Дванаесторице, дође и с њим многи људи са мачевима и батинама, послани од првосвештеника и народних старешина,
48 Предаяй же Его даде им знамение, глаголя: Егоже аще лобжу, Той есть: имите Его.
48 а издајник његов даде им знак говорећи: кога пољубим, тај је; држите га.
49 И абие приступль ко Иисусови, рече: радуйся, Равви. И облобыза Его.
49 И одмах пришавши Исусу рече: здраво, рави, и пољуби га.
50 Иисус же рече ему: друже, (твори,) на неже еси пришел. Тогда приступльше возложиша руце на Иисуса и яша Его.50 А Исус му рече: пријатељу, зашто си дошао? Тада приступише, ставише руке на Исуса и ухватише га.
51 И се, един от сущих со Иисусом, простер руку, извлече нож свой, и удари раба архиереова, и уреза ему ухо.
51 И гле, један из Исусовог друштва пружи руку, исука свој мач и удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо,
52 Тогда глагола ему Иисус: возврати нож твой в место его: вси бо приемшии нож ножем погибнут:
52 Тада му рече Исус: врати свој мач на његово место; јер сви који се маше за мач - од мача ће погинути.
53 или мнится ти, яко не могу ныне умолити Отца Моего, и представит Ми вящше неже дванадесяте легеона Ангел?
53 Или мислиш да не могу да замолим свога Оца, па ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела?
54 Како убо сбудутся Писания, яко тако подобает быти?
54 Како би се онда испунила Писма, да тако треба да буде?
55 В той час рече Иисус народом: яко на разбойника ли изыдосте со оружием и дрекольми яти Мя? По вся дни при вас седех учя в церкви, и не ясте Мене.
55 Онога часа рече Исус светини: изиђосте као на разбојника са мачевима и батинама да ме ухватите. Свакодневно сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили.
56 Се же все бысть, да сбудутся писания пророческая. Тогда ученицы вси оставльше Его бежаша.
56 Али све се ово догодило да се испуне пророчка писма. Тада га сви ученици оставише и побегоше.
57 (Воини) же емше Иисуса ведоша к Каиафе архиереови, идеже книжницы и старцы собрашася.
57 А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се окупише књижевници и старешине.
58 Петр же идяше по Нем издалеча до двора архиереова: и вшед внутрь, седяше со слугами, видети кончину.
58 А Петар иђаше за њим издалека све до првосвештеникова двора, и ушавши унутра сеђаше са слугама да види крај.
59 Архиерее же и старцы и сонм весь искаху лжесвидетелства на Иисуса, яко да убиют Его,
59 А првосвештеници и сав синедрион тражаху лажно сведочанство против Исуса, да га погубе,
60 и не обретаху: и многим лжесвидетелем приступльшым, не обретоша. Послежде же приступивша два лжесвидетеля,
60 и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Најзад приступише двојица
61 реста: Сей рече: могу разорити церковь Божию и треми денми создати ю.
61 и рекоше: овај рече: могу да разрушим храм Божији и да га за три дана саградим.
62 И востав архиерей рече Ему: ничесоже ли отвещаваеши, что сии на Тя свидетелствуют?
62 Тада уста првосвештеник и рече му: ништа не одговараш, што ови сведоче против тебе?
63 Иисус же молчаше. И отвещав архиерей рече Ему: заклинаю Тя Богом живым, да речеши нам, аще Ты еси Христос, Сын Божий?
63 А Исус је ћутао. И првосвештеник му рече: заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?
64 Глагола ему Иисус: ты рекл еси: обаче глаголю вам: отселе узрите Сына Человеческаго седяща одесную силы и грядуща на облацех небесных.
64 Рече му Исус: ти каза; али вам кажем, од сада ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и долази на небеским облацима.
65 Тогда архиерей растерза ризы своя, глаголя, яко хулу глагола: что еще требуем свидетелей? Се, ныне слышасте хулу Его:
65 Тада првосвештеник раздра своје хаљине говорећи: похулио је на Бога; шта нам још требају сведоци? Ето сад чусте хулу.
66 что вам мнится? Они же отвещавше реша: повинен есть смерти.
66 Шта мислите? А они одговорише и рекоше: заслужио је смрт.
67 Тогда заплеваша лице Его и пакости Ему деяху: овии же за ланиту удариша,
67 Тада му пљунуше у лице и ударише га по глави, а други по образу
68 глаголюще: прорцы нам, Христе, кто есть ударей Тя?
68 говорећи: прореци нам, Христе, ко те удари?
69 Петр же вне седяше во дворе. И приступи к нему едина рабыня, глаголющи: и ты был еси со Иисусом Галилейским.
69 А Петар је седео напољу у дворишту; и приђе му једна слушкиња говорећи: и ти си био са Исусом Галилејцем.
70 Он же отвержеся пред всеми, глаголя: не вем, что глаголеши.
70 Али он одрече пред свима говорећи: не знам шта говориш.
71 Изшедшу же ему ко вратом, узре его другая, и глагола сущым тамо: и сей бе со Иисусом Назореом.
71 А када изиђе у предворје, виде га друга и рече онима што беху онде: овај беше с Исусом Назарећанином.
72 И паки отвержеся с клятвою, яко не знаю Человека.
72 И опет одрече уз заклетву: не знам тога човека.
73 Помале же приступивше стоящии, реша Петрови: воистинну и ты от них еси, ибо беседа твоя яве тя творит.
73 Мало после приђоше они што су стајали и рекоше Петру: заиста си и ти од њих, јер те и говор твој одаје.
74 Тогда начат ротитися и клятися, яко не знаю Человека. И абие петель возгласи.
74 Тада се поче проклињати и клети: не знам тога човека. И одмах запева петао.
75 И помяну Петр глаголгол Иисусов, реченный ему, яко прежде даже петель не возгласит, трикраты отвержешися Мене. И изшед вон плакася горько.
75 И сети се Петар Исусове речи што је рекао: пре но што петао запева три пута ћеш ме се одрећи; и изишавши напоље заплака горко.
