9
1 Созвав же обанадесяте, даде им силу и власть на вся бесы, и недуги целити:
1 А Дванаесторицу сазва и даде им моћ и власт над свима демонима и да лече болести.
2 и посла их проповедати Царствие Божие и изцелити болящыя.2 И посла их да проповедају царство Божије и да лече болеснике.
3 И рече к ним: ничесоже возмите на путь: ни жезла, ни пиры, ни хлеба, ни сребра, ни по двема ризама имети:
3 И рече им: ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новца, нити треба да имате две хаљине.
4 и в оньже дом внидете, ту пребывайте, и оттуду исходите:4 Ако пак уђете у коју кућу, онде остајте и оданде излазите.
5 и елицы аще не приемлют вас, исходяще от града того, и прах от ног ваших оттрясите, во свидетелство на ня.5 И који год вас не приме, - изиђите из овога града, отресите прашину са својих ногу - за сведочанство против њих.
6 Исходяще же прохождаху сквозе веси, благовествующе и изцеляюще всюду.
6 Тада су отишли и ишли по селима проповедајући еванђеље и лечећи свуда.
7 Слыша же Ирод четвертовластник бывающая от Него вся и недоумевашеся: зане глаголемо бе от неких, яко Иоанн воста от мертвых:
7 А Ирод четверовласник је чуо све шта се догађа и био је у великој неприлици, јер су неки говорили да је Јован васкрсао из мртвих;
8 от инех же, яко Илиа явися: от других же, яко пророк един от древних воскресе.8 а други - да се појавио Илија, трећи пак - да је устао неки од старих пророка.
9 И рече Ирод: Иоанна аз усекнух: кто же есть Сей, о Немже аз слышу таковая? И искаше видети Его.
9 Ирод рече: Јовану сам ја одсекао главу; али ко је овај о коме слушам такве ствари? И тражио је да га види.
10 И возвращшеся Апостоли поведаша Ему, елика сотвориша: и поимь их, отиде един на место пусто града, нарицаемаго Вифсаида.10 А кад су се апостоли вратили, испричаше му све шта су учинили. И узе их са собом, па се повуче у самоћу према граду званом Витсаида.
11 Народи же разумевше, по Нем идоша: и приемь их, глаголаше им о Царствии Божии и требующыя изцеления целяше.11 Али је народ то сазнао и пошао за њим. И он их прими и говораше им о царству Божијем, и исцељивао је оне којима је лечење било потребно.
12 День же начат прекланятися. Приступльше же обанадесяте рекоша Ему: отпусти народ, да шедше во окрестныя веси и села витают и обрящут брашно: яко зде в пусте месте есмы.12 А дан поче нагињати; Дванаесторица тада приступише и рекоше му: отпусти народ, нека иду у околна села и засеоке да нађу свратиште и храну, јер смо овде у пустом крају.
13 Рече же к ним: дадите им вы ясти. Они же реша: несть у нас вящше, токмо пять хлеб и рыбе две, аще убо не шедше мы купим во вся люди сия брашна.
13 Он им пак рече: па дајте им ви да једу. Али они рекоше: немамо више од пет хлебова и две рибе; можда да ми идемо и купимо храну за сав овај народ.
14 Беху бо мужей яко пять тысящ. Рече же ко учеником Своим: посадите их на купы по пятидесят.14 А било је око пет хиљада људи. И рече својим ученицима: посадите их у групе по педесет.
15 И сотвориша тако, и посадиша их вся.15 И поступише тако, те посадише све.
16 Приим же пять хлеб и обе рыбе, воззрев на небо, благослови их, и преломи, и даяше учеником, предложити народу.16 Он пак узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше их ученицима да изнесу пред народ.
17 И ядоша, и насытишася вси: и взяша избывшыя им укрухи кошя дванадесяте.
17 И једоше сви и наситише се, те подигоше дванаест котарица преосталог комађа.
18 И бысть егда моляшеся един, с Ним беху ученицы: и вопроси их, глаголя: кого Мя глаголют народи быти?
18 И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: шта каже народ, ко сам ја?
19 Они же отвещавше реша: Иоанна Крестителя: инии же Илию: друзии же, яко пророк некий от древних воскресе.19 Они пак одговорише: једни кажу - Јован Крститељ, други - Илија, а трећи - да је васкрсао неки од старих пророка.
20 Рече же им: вы же кого Мя глаголете быти? Отвещав же Петр рече: Христа Божия.
20 Тада им рече: а шта ви кажете, ко сам ја? На то Петар одговори: Христос Божији.
21 Он же запрещь им, повеле ни комуже глаголати сего,21 А он им запрети и заповеди да то никоме не казују,
22 рек, яко подобает Сыну Человеческому много пострадати, и искушену быти от старец и архиерей и книжник, и убиену быти, и в третий день востати.22 додајући да Син човечији треба много да препати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан.
23 Глаголаше же ко всем: аще кто хощет по Мне ити, да отвержется себе, и возмет крест свой, и последует Ми.23 И свима је говорио: ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узме свој крст сваки дан, па нека иде за мном.
24 Иже бо аще хощет душу свою спасти, погубит ю: а иже погубит душу свою Мене ради, сей спасет ю.
24 Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће га спасти.
25 Что бо пользы имать человек, приобрет мир весь, себе же погубив или отщетив?
25 Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или оштети?
26 Иже бо аще постыдится Мене и Моих словес, сего Сын Человеческий постыдится, егда приидет во славе Своей и Отчей и святых Ангел.26 Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечији када дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела.
27 Глаголю же вам воистинну: суть нецыи от зде стоящих, иже не имут вкусити смерти, дондеже видят Царствие Божие.27 А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царство Божје.
28 Бысть же по словесех сих яко дний осмь, и поемь Петра и Иоанна и Иакова, взыде на гору помолитися.
28 А око осам дана после ове беседе, узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли.
29 И бысть егда моляшеся, видение лица Его ино, и одеяние Его бело блистаяся.
29 И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно.
30 И се, мужа два с Ним глаголюща, яже беста Моисей и Илиа,30 И гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија,
31 явльшася во славе, глаголаста же исход Его, егоже хотяше скончати во Иерусалиме.31 који се показаше у слави и говораху о његовој смрти коју је имао да поднесе у Јерусалиму.
32 Петр же и сущии с ним бяху отягчени сном: убуждшеся же видеша славу Его, и оба мужа стояща с Ним.32 Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим.
33 И бысть егда разлучистася от Него, рече Петр ко Иисусу: Наставниче, добро есть нам зде быти: и сотворим сени три, едину Тебе, и едину Моисеови, и едину Илии: не ведый, еже глаголаше.33 И кад су се они одвајали од њега, Петар рече Исусу: учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији, - не знајући шта говори.
34 Се же ему глаголющу, бысть облак, и осени их: убояшася же, вшедше во облак.
34 И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак.
35 И глас бысть из облака, глаголя: Сей есть Сын Мой Возлюбленный, Того послушайте.35 А из облака дође глас који је говорио: ово је мој изабрани Син, њега слушајте.
36 И егда бысть глас, обретеся Иисус един. И тии умолчаша, и ни комуже возвестиша в тыя дни ничесоже от тех, яже видеша.
36 И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели.
37 Бысть же в прочий день, сшедшым им с горы, срете Его народ мног.37 А кад су следећег дана сишли са горе, многи народ му изиђе у сусрет.
38 И се, муж из народа возопи, глаголя: Учителю, молютися, призри на сына моего, яко единороден ми есть:38 И гле, један човек из народа повика: учитељу, молим те погледај на мога сина, јер ми је јединац.
39 и се дух емлет его, и внезапу вопиет, и пружается с пенами, и едва отходит от него, сокрушая его:39 Види, хвата га дух те изненада виче, и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега.
40 и молихся учеником Твоим, да ижденут его: и не возмогоша.40 И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.
41 Отвещав же Иисус рече: о, роде неверный и развращенный, доколе буду в вас и терплю вы? Приведи (Ми) сына твоего семо.
41 Исус пак одговори и рече: о неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.
42 Еще же грядущу ему, поверже его бес и стрясе. Запрети же Иисус духови нечистому, и изцели отрока, и вдаде его отцу его.
42 И док му је прилазио, обори га демон и растрза. Али Исус запрети нечистом духу, те излечи дечака и даде га његовом оцу.
43 Дивляхуся же вси о величии Божии. Всем же чудящымся о всех, яже творяше Иисус, рече ко учеником Своим:43 И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима:
44 вложите вы во ушы ваши словеса сия: Сын бо Человеческий имать предатися в руце человечесте.44 ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечији бити предан у људске руке.
45 Они же не разумеша глаголгола сего, бе бо прикровен от них, да не ощутят его: и бояхуся вопросити Его о глаголголе сем.45 Али они нису разумели ове речи, и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч.
46 Вниде же помышление в них, кто их вящший бы был.
46 И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима.
47 Иисус же ведый помышление сердец их, приемь отроча, постави е у Себе
47 А Исус знајући помисао њихових срца узе једно дете, стави га крај себе
48 и рече им: иже аще приимет сие отроча во имя Мое, Мене приемлет: и иже аще Мене приемлет, приемлет Пославшаго Мя: иже бо менший есть в вас, сей есть велик.48 и рече им: ко прими ово дете у моје име - мене прима; а ко мене прими - прима онога који је мене послао; јер ко је најмањи међу свима вама - тај је највећи.
49 Отвещав же Иоанн рече: Наставниче, видехом некоего о имени Твоем изгоняща бесы: и возбранихом ему, яко вслед не ходит с нами.49 На то проговори Јован и рече: учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили, зато што не иде с нама.
50 И рече к нему Иисус: не браните: иже бо несть на вы, по вас есть.
50 Исус му пак рече: не браните, јер ко није против вас - за вас је.
51 Бысть же егда скончавахуся дние восхождению Его, и Той утверди лице Свое ити во Иерусалим:
51 А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим,
52 и посла вестники пред лицем Своим: и изшедше внидоша в весь Самарянску, яко да уготовят Ему:52 те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме.
53 и не прияша Его, яко лице Его бе грядущее во Иерусалим.
53 Али га нису примили, зато што се упутио Јерусалиму.
54 Видевша же ученика Его Иаков и Иоанн, реста: Господи, хощеши ли, речема, да огнь снидет с небесе и потребит их, якоже и Илиа сотвори?54 Када су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?
55 Обращься же запрети има, и рече: не веста, коего духа еста вы:55 А он се окрену и укори их, рекавши: не знате каквог сте духа;
56 Сын бо Человеческий не прииде душ человеческих погубити, но спасти. И идоша во ину весь.56 Син човечији није дошао да уништи људске животе, него да их спасе. И одоше у друго село.
57 Бысть же идущым им по пути, рече некий к Нему: иду по Тебе, аможе аще идеши, Господи.57 И док су ишли путем, неко му рече: ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.
58 И рече ему Иисус: лиси язвины имут, и птицы небесныя гнезда: Сын же Человеческий не имать где главу подклонити.58 Исус му пак рече: лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечији нема где да наслони главу.
59 Рече же ко другому: ходи вслед Мене. Он же рече: Господи, повели ми, да шед прежде погребу отца моего.
59 А једном другом рече: хајде за мном. Али он рече: Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.
60 Рече же ему Иисус: остави мертвыя погребсти своя мертвецы: ты же шед возвещай Царствие Божие.60 Рече му: остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божије.
61 Рече же и другий: иду по Тебе, Господи: прежде же повели ми отвещатися, иже суть в дому моем.61 А рече и трећи: ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.
62 Рече же к нему Иисус: никтоже возложь руку свою на рало и зря вспять, управлен есть в Царствии Божии.
62 Исус му пак рече: за царство Божије није нико ко стави своју руку на плуг па се осврће натраг.
