20
1 И бысть во един от дний онех, учащу Ему люди в церкви и благовествующу, приидоша священницы и книжницы со старцы
1 И кад је једног дана учио народ у храму проповедао еванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама
2 и реша к Нему, глаголюще: рцы нам, коею областию сия твориши, или кто есть давый Тебе власть сию?2 и рекоше му: кажи нам каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти је дао ту власт?
3 Отвещав же рече к ним: вопрошу вы и Аз единаго словесе, и рцыте Ми:3 А он им у одговору рече: и ја ћу вам упутити једно питање па ми кажите:
4 крещение Иоанново с небесе ли бе, или от человек?4 да ли је Јованово крштење било с неба или од људи?
5 Они же помышляху в себе, глаголюще, яко аще речем: с небесе, речет: почто убо не веровасте ему?
5 А они промишљаху међу собом говорећи: ако кажемо - с неба, рећи ће: зашто му нисте поверовали?
6 Аще ли же речем: от человек, вси людие камением побиют ны: известно бо бе о Иоанне, яко пророк бе.6 Ако пак кажемо - од људи, сав народ ће нас побити камењем, јер је уверен да је Јован пророк.
7 И отвещаша: не вемы откуду.
7 И одговорише да не знају откуда је.
8 Иисус же рече им: ни Аз глаголю вам, коею областию сия творю.8 И Исус им рече: ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.
9 Начат же к людем глаголати притчу сию: человек некий насади виноград, и вдаде его делателем, и отиде на лета многа:
9 А ову причу поче казивати народу: један човек посади виноград и даде га виноградарима под закуп, те отпутова на дуже време.
10 и во время посла к делателем раба, да от плода винограда дадут ему: делатели же бивше его, послаша тща.
10 А кад је дошло време, посла слугу виноградарима да му даду од виноградског рода. Али виноградари њега избише и послаше празних руку.
11 И приложи послати другаго раба: они же и того бивше и досадивше (ему), послаша тща.
11 И опет посла једног другог слугу; али они и тога избише, осрамотише и послаше празних руку.
12 И приложи послати третияго: они же и того уязвльше изгнаша.12 На то посла и трећега; али они и овога ранише и избацише.
13 Рече же господин винограда: что сотворю? Послю сына моего возлюбленнаго, еда како, его видевше, усрамятся.13 Онда рече господар винограда: шта да радим? Послаћу свог вољеног сина; можда ће презати од њега.
14 Видевше же его делателе, мышляху в себе, глаголюще: сей есть наследник: приидите, убием его, да наше будет достояние.
14 А кад га виноградари видеше, почеше размишљати међу собом говорећи: ово је наследник; да га убијемо па да наследство буде наше.
15 И изведше его вон из винограда, убиша. Что убо сотворит им господин винограда? 15 Тако га избацише из винограда и убише. Шта ће им, дакле, учинити господар винограда?
16 Приидет и погубит делатели сия и вдаст виноград инем. Слышавше же рекоша: да не будет.
16 Доћи ће и погубиће те виноградаре, па ће виноград дати другима. А кад су они то чули, рекоше: не дао Бог.
17 Он же воззрев на них, рече: что убо писаное сие: камень, егоже небрегоша зиждущии, сей бысть во главу угла?
17 Он пак погледа на њих и рече: шта, дакле, значи ова реч Писма: »Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен«?
18 Всяк падый на камени том, сокрушится: а на немже падет, стрыет его.18 Разбиће се сваки ко падне на тај камен, а на кога он падне - сатрће га.
19 И взыскаша архиерее и книжницы возложити Нань руце в той час и убояшася народа: разумеша бо, яко к ним притчу сию рече.19 Књижевници пак и првосвештеници настојали су тога часа да ставе руке на њега, али се побојаше народа. Схватили су, наиме, да је ову причу на њих уперио.
Плаћање пореза
20 И наблюдше послаша лаятели, притворяющих себе праведники быти: да имут Его в словеси, во еже предати Его началству и области игемонове.20 И мотрећи на њега послаше људе, који су били подметнути да се представе као праведни - да би га ухватили у речи - па да га предаду прокураторовој власти и сили.
21 И вопросиша Его, глаголюще: Учителю, вемы, яко право глаголеши и учиши, и не на лица зриши, но воистинну пути Божию учиши:
21 И упиташе га говорећи: учитељу, знамо да право говориш и учиш, те не гледаш ко је ко, него у истини учиш путу Божијем.
22 достоит ли нам кесареви дань даяти, или ни?
22 Да ли је нама допуштено да дајемо порез цару, или није?
23 Разумев же их лукавство, рече к ним: что Мя искушаете?
23 Он пак приметивши њихово лукавство, рече им:
24 Покажите Ми цату: чий имать образ и надписание? Отвещавше же рекоша: кесарев.
24 покажите ми динар. Чији лик и натпис носи? Они рекоше: царев.
25 Он же рече им: воздадите убо, яже кесарева, кесареви, и яже Божия, Богови.25 А он им рече: дајте онда цару царево а Богу Божије.
26 И не могоша зазрети глаголгола Его пред людьми: и дивишася о ответе Его и умолчаша.26 И нису могли да га ухвате у речи пред народом, него умукоше зачуђени његовим одговором.
27 Приступиша же нецыи от саддукей, глаголющии воскресению не быти, вопрошаху Его,
27 Тада приђоше неки од садукеја, који оспоравају васкрсење, и запиташе га говорећи:
28 глаголюще: Учителю, Моисей написа нам: аще кому брат умрет имый жену, и той безчаден умрет, да брат его поймет жену и возставит семя брату своему:28 учитељу, Мојсије нам је написао: »Ако коме умре брат који има жену, а буде без деце, нека његов брат узме жену и нека подигне пород свом брату«.
29 седмь убо братий бе: и первый поят жену, умре безчаден:29 Било је тако седморо браће. Први је узео жену и умро без деце;
30 и поят вторый жену, и той умре безчаден:30 тада је узе други,
31 и третий поят ю: такожде же и вси седмь: и не оставиша чад и умроша:
31 па трећи, и тако свих седам не оставише деце и помреше.
32 послежде же всех умре и жена:32 Најзад умре и жена.
33 в воскресение убо, котораго их будет жена? Седмь бо имеша ю жену.
33 О ускрсу, дакле, ова жена коме ће од њих припасти као жена? Јер је она била жена седморици.
34 И отвещав рече им Иисус: сынове века сего женятся и посягают:
34 Тада им рече Исус: деца овога света жене се и удају,
35 а сподобльшиися век он улучити и воскресение, еже от мертвых, ни женятся, ни посягают:
35 а који се удостоје да добију онај свет и ускрс из мртвих нити се жене нити се удају
36 ни умрети бо ктому могут: равни бо суть Ангелом и сынове суть Божии, воскресения сынове суще:36 Они не могу више ни умрети, јер су као анђели, и синови су Божији, пошто су синови васкрсења
37 а яко востают мертвии, и Моисей сказа при купине, якоже глаголет Господа Бога Авраамля и Бога Исаакова и Бога Иаковля:37 А да мртви устају, то је и Мојсије показао на месту о купини, где Господа назива Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.
38 Бог же несть мертвых, но живых: вси бо Тому живи суть.
38 А Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи.
39 Отвещавше же нецыи от книжник рекоша: Учителю, добре рекл еси.39 А неки од књижевника одговорише и рекоше: учитељу, добро си рекао.
40 Ктому же не смеяху Его вопросити ничесоже. Рече же к ним:
40 И нису се више усуђивали да га ишта питају.
41 како глаголют Христа Сына Давидова быти?41 Тада им рече: како говоре да је Христос Давидов син?
42 Сам бо Давид глаголет в книзе псаломстей: рече Господь Господеви моему: седи о десную Мене,42 Наиме, сам Давид каже у књизи псалама: »Господ рече Господу моме: седи мени с десне стране,
43 дондеже положу враги Твоя подножие ногама Твоима.
43 док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу«.
44 Давид убо Господа Его нарицает, и како Сын ему есть?44 Давид га, дакле, назива Господом; како му је онда син?
45 Слышащым же всем людем, рече учеником Своим:
45 И док је сав народ слушао, рече својим ученицима:
46 внемлите себе от книжник хотящих ходити во одеждах и любящих целования на торжищих и председания на сонмищих и преждевозлежания на вечерях:46 чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама, воле поздраве на трговима, прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама,
47 иже снедают домы вдовиц и виною далече молятся: сии приимут лишше осуждение.
47 који једу удовичке куће и лажно се моле дуго; ови ће бити већма осуђени.
