18
1 В той час приступиша ученицы ко Иисусу, глаголюще: кто убо болий есть в Царствии Небеснем?
1 Онога часа приступише ученици Исусу говорећи: ко је, дакле, највећи у царству небеском?
2 И призвав Иисус отроча, постави е посреде их
2 И дозва дете, постави га међу њих
3 и рече: аминь глаголю вам, аще не обратитеся и будете яко дети, не внидете в Царство Небесное:
3 и рече: заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
4 иже убо смирится яко отроча сие, той есть болий во Царствии Небеснем:
4 Који се дакле понизи као ово дете, тај је највећи у царству небеском.
5 и иже аще приимет отроча таково во имя Мое, Мене приемлет:
5 И ко прими једно такво дете у моје име, мене прима.
6 а иже аще соблазнит единаго малых сих верующих в Мя, уне есть ему, да обесится жернов оселский на выи его, и потонет в пучине морстей.
6 А ко саблазни једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да се о врат његов обеси магарећи жрвањ и да потоне у дубини морској.
7 Горе миру от соблазн: нужда бо есть приити соблазном: обаче горе человеку тому, имже соблазн приходит.7 Тешко свету од саблазни; јер морају саблазни доћи, али тешко човеку чијим посредством саблазан долази.
8 Аще ли рука твоя или нога твоя соблажняет тя, отсецы ю и верзи от себе: добрейше ти есть внити в живот хрому или бедну, неже две руце и две нозе имущу ввержену быти во огнь вечный:
8 Ако те твоја рука или твоја нога саблажњава, одсеци је и баци од себе; боље ти је да уђеш у живот кљаст и хром, него са две руке или две ноге да те баце у огањ вечни.
9 и аще око твое соблажняет тя, изми е и верзи от себе: добрейше ти есть со единем оком в живот внити, неже две оце имущу ввержену быти в геенну огненную.
9 А ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе; боље ти је да с једним оком уђеш у живот, него с два ока да те баце у пакао огњени.
10 Блюдите, да не презрите единаго (от) малых сих: глаголю бо вам, яко Ангели их на небесех выну видят лице Отца Моего Небеснаго.
10 Гледајте да не презрете једног од ових малих; јер вам кажем да њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца који је на небесима.
11 Прииде бо Сын Человеческий (взыскати и) спасти погибшаго.
[11 Јер Син човечији је дошао да спасе што је изгубљено.]
12 Что вам мнится? Аще будет некоему человеку сто овец, и заблудит едина от них: не оставит ли девятьдесят и девять в горах и шед ищет заблуждшия?
12 Шта вам се чини? Ако неки човек има сто оваца па једна од њих залута, неће ли оставити деведесет и девет у горама и поћи да тражи залуталу?
13 И аще будет обрести ю, аминь глаголю вам, яко радуется о ней паче, неже о девятидесятих и девяти не заблуждших.
13 И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да јој се радује више но оним деведесет и девет које нису залутале.
14 Тако несть воля пред Отцем вашим Небесным, да погибнет един от малых сих.
14 Тако није воља Оца вашега небеског да пропадне један од ових малих.
15 Аще же согрешит к тебе брат твой, иди и обличи его между тобою и тем единем: аще тебе послушает, приобрел еси брата твоего:
15 Ако ти згреши твој брат, иди и покарај га у четири ока. Ако те послуша, добио си свога брата.
16 аще ли тебе не послушает, поими с собою еще единаго или два, да при устех двою или триех свидетелей станет всяк глагол:
16 Ако пак не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се устима двојице или тројице сведока утврди свака реч.
17 аще же не послушает их, повеждь церкви: аще же и церковь преслушает, буди тебе якоже язычник и мытарь.
17 А ако њих не послуша, кажи Цркви; па ако не послуша ни Цркву, нека ти буде као многобожац и цариник.
18 Аминь (бо) глаголю вам: елика аще свяжете на земли, будут связана на небеси: и елика аще разрешите на земли, будут разрешена на небесех.
18 Заиста, кажем вам, што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.
19 Паки аминь глаголю вам, яко аще два от вас совещаета на земли о всяцей вещи, еяже аще просита, будет има от Отца Моего, Иже на небесех:
19 Опет вам заиста кажем: ако се двојица од вас на земљи сложе у свакој ствари коју замоле, даће им Отац мој који је на небесима.
20 идеже бо еста два или трие собрани во имя Мое, ту есмь посреде их.
20 Јер где су двојица или тројица сабрани у моје име, онде сам ја међу њима.
21 Тогда приступль к Нему Петр рече: Господи, колькраты аще согрешит в мя брат мой, и отпущу ли ему до седмь крат?
21 Тада приђе Петар и рече му: Господе, колико пута ће сагрешити брат мој према мени, и ја да му опростим? До седам пута?
22 Глагола ему Иисус: не глаголю тебе: до седмь крат, но до седмьдесят крат седмерицею.
22 Рече му Исус: не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.
23 Сего ради уподобися Царствие Небесное человеку царю, иже восхоте стязатися о словеси с рабы своими.
23 Зато је царство небеско слично краљу који је хтео да се обрачуна са својим слугама.
24 Наченшу же ему стязатися, приведоша ему единаго должника тмою талант:
24 А када поче обрачунавати, доведоше му једнога који је дуговао десет хиљада таланата.
25 не имущу же ему воздати, повеле и господь его продати, и жену его, и чада, и вся, елика имеяше, и отдати.
25 И како није имао да врати, заповеди господар да продаду њега и његову жену и децу и све што је имао, и да се наплата изврши.
26 Пад убо раб той, кланяшеся ему, глаголя: господи, потерпи на мне, и вся ти воздам.
26 Тада слуга паде и клањаше му се говорећи: господару, буди стрпљив према мени и све ћу ти платити.
27 Милосердовав же господь раба того, прости его и долг отпусти ему.
27 А господар се смилова на онога слугу, отпусти га и дуг му опрости.
28 Изшед же раб той, обрете единаго (от) клеврет своих, иже бе должен ему стом пенязь: и емь его давляше, глаголя: отдаждь ми, имже (ми) еси должен.
28 Али онај слуга изиђе, те нађе једног од својих другова у служби који му је дуговао сто динара, ухвати га и стаде га давити говорећи: врати ако шта дугујеш.
29 Пад убо клеврет его на нозе его, моляше его, глаголя: потерпи на мне, и вся воздам ти.
29 Тада паде пред њега његов друг и мољаше га говорећи: имај стрпљења према мени и вратићу ти.
30 Он же не хотяше, но вед всади его в темницу, дондеже воздаст должное.
30 Али он не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не плати дуг.
31 Видевше же клеврети его бывшая, сжалиша си зело и пришедше сказаша господину своему вся бывшая.
31 Видевши дакле његови другови шта се догодило, ожалостише се јако, отидоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.
32 Тогда призвав его господин его, глагола ему: рабе лукавый, весь долг он отпустих тебе, понеже умолил мя еси:
32 Тада га позва његов господар и рече му: зли слуго, опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио;
33 не подобаше ли и тебе помиловати клеврета твоего, якоже и аз тя помиловах?
33 зар није требало да се и ти смилујеш на свога друга у служби као што сам се ја на тебе смиловао?
34 И прогневався господь его, предаде его мучителем, дондеже воздаст весь долг свой.
34 И разгневи се његов господар и предаде га мучитељима док му не плати сав дуг.
35 Тако и Отец Мой Небесный сотворит вам, аще не отпустите кийждо брату своему от сердец ваших прегрешения их. 35 Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако сваки не опрости од свег срца свога брату своме.
