18
1 (И) сия рек Иисус, изыде со ученики Своими на он пол потока Кедрска, идеже бе вертоград, в оньже вниде Сам и ученицы Его:
1 Исус рече ово и изиђе са својим ученицима преко потока Кедрона, где беше један врт, у који уђе он и његови ученици.
2 ведяше же Иуда предаяй Его место, яко множицею собирашеся Иисус ту со ученики Своими.2 А за то место је знао и Јуда, његов издајник, јер се Исус често састајао онде са својим ученицима.
3 Иуда убо приемь спиру и от архиерей и фарисей слуги, прииде тамо со светилы и свещами и оружии.
3 Тада Јуда узе чету и слуге од првосвештеника и од фарисеја, па дође онамо са буктињама, светиљкама и оружјем.
4 Иисус же ведый вся грядущая Нань, изшед рече им: кого ищете?
4 А Исус, знајући шта ће се све догодити с њим, иступи и рече им: кога тражите?
5 Отвещаша Ему: Иисуса Назореа. Глагола им Иисус: Аз есмь. Стояше же и Иуда, иже предаяше Его, с ними.5 Одговорише му: Исуса Назарећанина. Рече им Исус: ја сам. А са њима је стајао и Јуда, његов издајник.
6 Егда же рече им: Аз есмь, идоша вспять и падоша на земли.
6 Када им, дакле, рече: ја сам, устукнуше и падоше на земљу.
7 Паки убо вопроси их (Иисус): кого ищете? Они же реша: Иисуса Назореа.7 Онда их опет запита: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
8 Отвеща Иисус: рех вам, яко Аз есмь: аще убо Мене ищете, оставите сих ити:
8 Одговори Исус: казао сам вам да сам ја; ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду;
9 да сбудется слово, еже рече, яко ихже дал еси Мне, не погубих от них ни когоже.9 да се испуни реч коју је рекао: нисам упропастио ни једнога од оних које си ми дао.
10 Симон же Петр, имый нож, извлече его и удари архиереова раба и уреза ему ухо десное: бе же имя рабу Малх.10 А Симон Петар је имао мач, потеже га и удари првосвештениковог слугу, те му одсече десно ухо; а слузи беше име Малх.
11 Рече убо Иисус Петрови: вонзи нож в ножницу: чашу, юже даде Мне Отец, не имам ли пити ея?
11 Тада Исус рече Петру: стави мач у корице; зар да не пијем чашу коју ми је дао Отац?
12 Спира же и тысящник и слуги Иудейстии яша Иисуса и связаша Его,
12 На то чета, заповедник и јудејске слуге ухватише Исуса и свезаше,
13 и ведоша Его ко Анне первее: бе бо тесть Каиафе, иже бе архиерей лету тому:13 па га одведоше прво Ани; он, наиме, беше таст Кајафе, који је био првосвештеник оне године.
14 бе же Каиафа давый совет Иудеом, яко уне есть единому человеку умрети за люди.14 А Кајафа је био тај што је посаветовао Јудеје, да је боље да један човек умре за народ.
15 По Иисусе же идяше Симон Петр и другий ученик: ученик же той бе знаемь архиереови и вниде со Иисусом во двор архиереов:15 За Исусом су ишли Симон Петар и један други ученик. А тај ученик је био познат првосвештенику, па уђе са Исусом у првосвештеников двор,
16 Петр же стояше при дверех вне. Изыде убо ученик той, иже бе знаемь архиереови, и рече двернице и введе Петра.
16 Петар је пак стајао напољу код врата. Тада изиђе онај други ученик, првосвештеников познаник, проговори с вратарком, па уведе Петра.
17 Глагола же раба дверница Петрови: еда и ты ученик еси Человека Сего? Глагола он: несмь.17 Служавка, вратарка, тада рече Петру: да ниси и ти један од ученика овога човека? Он рече: нисам.
18 Стояху же раби и слуги огнь сотворше, яко зима бе, и греяхуся: бе же с ними Петр стоя и греяся.
18 А слуге и службеници стајаху, наложише ватру, јер је било хладно, и грејаху се; и Петар је стајао са њима и грејао се.
19 Архиерей же вопроси Иисуса о ученицех Его и о учении Его.19 Тада првосвештеник запита Исуса за његове ученике и за његову науку.
20 Отвеща ему Иисус: Аз не обинуяся глаголах миру: Аз всегда учах на сонмищих и в церкви, идеже всегда Иудее снемлются, и тай не глаголах ничесоже:20 Одговори му Исус: ја сам говорио свету јавно; увек сам учио у синагоги и у храму, где се скупљају сви Јудеји, и ништа нисам говорио тајно.
21 что Мя вопрошаеши? Вопроси слышавших, что глаголах им: се, сии ведят, яже рех Аз.
21 Што мене питаш? Питај оне који су чули шта сам им говорио; ето, они знају шта сам рекао.
22 Сия же рекшу Ему, един от предстоящих слуг удари в ланиту Иисуса, рек: тако ли отвещаваеши архиереови?22 Када је он то рекао, један од присутних службеника удари Исуса по образу и рече: тако одговараш првосвештенику?
23 Отвеща ему Иисус: аще зле глаголах, свидетелствуй о зле: аще ли добре, что Мя биеши?23 Исус му одговори: ако сам рђаво казао, докажи да је рђаво; а ако сам добро казао, што ме удараш?
24 Посла же Его Анна связана к Каиафе архиереови.24 Тада га Ана свезана посла првосвештенику Кајафи.
25 Бе же Симон Петр стоя и греяся. Реша же ему: еда и ты от ученик Его еси? Он (же) отвержеся и рече: несмь.25 А Симон Петар је стајао и грејао се. Уто му рекоше: да ниси и ти један од његових ученика? Он одрече и рече: нисам.
26 Глагола един от раб архиереовых, южика сый, емуже Петр уреза ухо: не аз ли тя видех в вертограде с Ним?26 Рече један од првосвештеникових слугу, рођак онога што му Петар одсече ухо: зар те нисам видео у врту с њим?
27 Паки убо Петр отвержеся, и абие петель возгласи.
27 Но Петар опет одрече, и одмах петао запева.
28 Ведоша же Иисуса от Каиафы в претор. Бе же утро: и тии не внидоша в претор, да не осквернятся, но да ядят пасху.
28 Исуса пак поведоше од Кајафе у преторијум; било је јутро; и они не уђоше у преторијум, да не би постали нечисти, него да могу јести Пасху.
29 Изыде же Пилат к ним вон и рече: кую речь приносите на Человека Сего?
29 Тада Пилат изиђе напоље к њима и рече: какву тужбу подносите против овога човека?
30 Отвещаша и реша ему: аще не бы (был) Сей злодей, не быхом предали Его тебе.
30 Одговорише и рекоше му: кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби.
31 Рече же им Пилат: поимите Его вы и по закону вашему судите Ему. Реша же ему Иудее: нам не достоит убити ни когоже:
31 На то им Пилат рече: узмите га ви и судите му по свом закону. Рекоше му Јудеји: ми не смемо никога да убијемо;
32 да слово Иисусово сбудется, еже рече, назнаменуя, коею смертию хотяше умрети.
32 - да се испуни Исусова реч коју је рекао, наговештавајући каквом ће смрћу умрети.
33 Вниде убо паки Пилат в претор и пригласи Иисуса и рече Ему: Ты ли еси Царь Иудейск?
33 Затим Пилат поново уђе у преторијум, позва Исуса и рече му: ти си цар јудејски?
34 Отвеща ему Иисус: о себе ли ты сие глаголеши, или инии тебе рекоша о Мне?34 Исус одговори: говориш ли то сам од себе, или ти други рекоше за мене?
35 Отвеща Пилат: еда аз Жидовин есмь? Род Твой и архиерее предаша Тя мне: что еси сотворил?35 Одговори Пилат: зар сам ја Јудејин? Твој народ и првосвештеници предадоше те мени; шта си учинио?
36 Отвеща Иисус: Царство Мое несть от мира сего: аще от мира сего было бы Царство Мое, слуги Мои (убо) подвизалися быша, да не предан бых был Иудеом: ныне же Царство Мое несть отсюду.
36 Исус одговори: моје царство није од овога света; кад би моје царство било од овога света, моји војници би се борили, да не будем предан Јудејима; овако, моје царство није одавде.
37 Рече же Ему Пилат: убо Царь ли еси Ты? Отвеща Иисус: ты глаголеши, яко Царь есмь Аз: Аз на сие родихся и на сие приидох в мир, да свидетелствую истину: (и) всяк, иже есть от истины, послушает гласа Моего.37 На то му рече Пилат: ипак си цар? Исус одговори: ти кажеш да сам цар. Ја сам се за то родио, и за то дошао на свет, да посведочим за истину. Сваки - ко је од истине - слуша мој глас.
38 Глагола Ему Пилат: что есть истина? И сие рек, паки изыде ко Иудеом и глагола им: аз ни единыя вины обретаю в Нем:
38 Рече му Пилат: шта је истина? Рекавши то опет изиђе к Јудејима и рече им: ја не налазим никакве кривице на њему.
39 есть же обычай вам, да единаго вам отпущу на Пасху: хощете ли убо, (да) отпущу вам Царя Иудейска?
39 А у вас је обичај да вам о Пасхи ослободим једнога; хоћете ли, дакле, да вам ослободим цара јудејског?
40 Возопиша же паки вси, глаголюще: не Сего, но Варавву. Бе же Варавва разбойник.
40 Тада опет повикаше говорећи: не овога, него Вараву. А Варава је био разбојник.
