20. август 2009.

Еванђеље по Матеју - Глава 16




16

1 И приступиша (к нему) фарисее и саддукее, искушающе просиша Его знамение с небесе показати им.

1 И приступише фарисеји и садукеји, па кушајући затражише од њега да им покаже знак с неба

2 Он же отвещав рече им: вечеру бывшу, глаголете: ведро, чермнуетбося небо:
2 Он пак одговори и рече им: када настане вече, говорите: биће ведро, јер је небо црвено;

3 и утру: днесь зима, чермнуетбося дряселуя небо. Лицемери, лице убо небесе умеете разсуждати, знамений же временом не можете (искусити).
3 а ујутро: данас ће бити олуја, јер је небо црвено и мутно. Лице неба знате да разликујете, а знаке времена не можете?

4 Род лукав и прелюбодейный знамения ищет: и знамение не дастся ему, токмо знамение Ионы пророка. И оставль их, отиде.
4 Зли и прељуботворни нараштај тражи знак, и знак му се неће дати, осим знака Јонина. И остави их те оде.

5 И прешедше ученицы Его на он пол, забыша хлебы взяти.
5 А ученици пређоше на другу страну и заборавише да узму хлеба.

6 Иисус же рече им: внемлите и блюдитеся от кваса фарисейска и саддукейска.
6 Исус им рече: гледајте и чувајте се квасца фарисејског и садукејског.

7 Они же помышляху в себе, глаголюще: яко хлебы не взяхом.
7 Они пак размишљаху у себи говорећи: хлеба нисмо понели.

8 Разумев же Иисус рече им: что мыслите в себе, маловери, яко хлебы не взясте?
8 Али Исус сазна то па рече: шта размишљате у себи, маловерни, што хлеба нисте понели?

9 Не у ли разумеете, ниже помните пять хлебы пятим тысящам, и колико кош взясте?
9 Зар још не разумете и не сећате се пет хлебова на пет хиљада и колико котарица накуписте?

10 Ни ли седмь хлебы четырем тысящам, и колико кошниц взясте?
10 ни седам хлебова на четири хиљаде и колико котарица накуписте?

11 Како не разумеете, яко не о хлебех рех вам внимати, (но) от кваса фарисейска и саддукейска?
11 Како не разумете да вам не рекох за хлебове? Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.

12 Тогда разумеша, яко не рече хранитися от кваса хлебнаго, но от учения фарисейска и саддукейска.
12 Тада разумеше да није рекао да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.

13 Пришед же Иисус во страны Кесарии Филипповы, вопрошаше ученики Своя, глаголя: кого Мя глаголют человецы быти, Сына Человеческаго?
13 А када Исус дође у околину Кесарије Филипове, питаше своје ученике говорећи: шта кажу људи, ко је Син човечији?

14 Они же реша: ови убо Иоанна Крестителя, инии же Илию, друзии же Иеремию или единаго от пророк.
14 Они рекоше: једни - да је Јован Крститељ, други - да је Илија, а трећи - да је Јеремија или један од пророка.

15 Глагола им (Иисус): вы же кого Мя глаголете быти?
15 Рече им: а ви шта кажете, ко сам ја?

16 Отвещав же Симон Петр рече: Ты еси Христос, Сын Бога Живаго.
16 Одговори Симон Петар и рече: ти си Христос, Син Бога живога.

17 И отвещав Иисус рече ему: блажен еси, Симоне, вар Иона, яко плоть и кровь не яви тебе, но Отец Мой, иже на небесех:
17 А Исус одговори и рече му: блажен си, Симоне, сине Јонин, јер ти то не откри тело и крв, него Отац мој који је на небесима.

18 и Аз же тебе глаголю, яко ты еси Петр, и на сем камени созижду Церковь Мою, и врата адова не одолеют ей:
18 И ја ти кажем да си Петар, и на тој стени сазидаћу Цркву своју, и врата адова неће је надвладати.

19 и дам ти ключи Царства Небеснаго: и еже аще свяжеши на земли, будет связано на небесех: и еже аще разрешиши на земли, будет разрешено на небесех.
19 И даћу ти кључеве царства небескога, и што свежеш на земљи биће свезано на небу, и што разрешиш на земљи биће разрешено на небу.

20 Тогда запрети Иисус учеником Своим, да ни комуже рекут, яко Сей есть Иисус Христос.
20 Тада заповеди ученицима да никоме не кажу да је он Христос.

21 Оттоле начат Иисус сказовати учеником Своим, яко подобает Ему ити во Иерусалим и много пострадати от старец и архиерей и книжник, и убиену быти, и в третий день востати.
21 Отада поче Исус казивати својим ученицима да он треба да оде у Јерусалим и много да пострада од старешина, првосвештеника и књижевника, да буде убијен, и да трећи дан васкрсне.

22 И поемь Его Петр, начат пререцати Ему глаголя: милосерд Ты, Господи: не имать быти Тебе сие.
22 А Петар га узе настрану и поче га корити говорећи: Боже сачувај, Господе; неће ти се то догодити.

23 Он же обращься рече Петрови: иди за Мною, сатано, соблазн Ми еси: яко не мыслиши яже (суть) Божия, но человеческая.
23 А он се окрену и рече Петру: иди од мене, сатано; саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије, него што је људско.

24 Тогда Иисус рече учеником Своим: аще кто хощет по Мне ити, да отвержется себе и возмет крест свой и по Мне грядет:
24 Тада рече Исус својим ученицима: ако ко хоће да пође за мном, нека се одрече себе самога и узме крст свој и иде за мном.

25 иже бо аще хощет душу свою спасти, погубит ю: и иже аще погубит душу свою Мене ради, обрящет ю:
25 Јер ко хоће да спасе свој живот - изгубиће га; а ко изгуби свој живот мене ради - наћи ће га.

26 кая бо польза человеку, аще мир весь приобрящет, душу же свою отщетит? Или что даст человек измену за душу свою?
26 Јер шта ће користити човеку ако сав свет добије, а животу своме науди? Или какву замену ће дати човек за свој живот?

27 Приити бо имать Сын Человеческий во славе Отца Своего со Ангелы Своими, и тогда воздаст комуждо по деянием его:
27 Јер ће доћи Син човечији у слави свога Оца са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по његовом делању.

28 аминь глаголю вам, (яко) суть нецыи от зде стоящих, иже не имут вкусити смерти, дондеже видят Сына Человеческаго грядуща во Царствии Своем.
28 Заиста вам кажем да међу онима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде Сина човечијег где долази у свом царству.