18
1 Глаголаше же и притчу к ним, како подобает всегда молитися и не стужати (си),1 А каза им причу да би показао како треба свагда да се моле и да не малаксавају.
2 глаголя: судия бе некий в некоем граде, Бога не бояся и человек не срамляяся.2 Рече: у једном граду био је неки судија који се није бојао Бога и није марио за људе.
3 Вдова же некая бе во граде том: и прихождаше к нему, глаголющи: отмсти мене от соперника моего.3 А у том граду била је једна удовица која је долазила к њему и говорила: одбрани ме од мога противника пред судом.
4 И не хотяше на долзе времени. Последи же рече в себе: аще и Бога не боюся, и человек не срамляюся:
4 Али он неко време није хтео; а после рече у себи: ако се и не бојим Бога нити марим за људе,
5 но зане творит ми труды вдовица сия, отмщу ея: да не до конца приходящи застоит мене.5 одбранићу ову удовицу, јер ми досађује, да не би најзад дошла и избила ме.
6 Рече же Господь: слышите, что судия неправды глаголет?6 Даље рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.
7 Бог же не имать ли сотворити отмщение избранных Своих, вопиющих к Нему день и нощь, и долготерпя о них?
7 А Бог, зар да не одбрани своје изабране који му вапију дању и ноћу, и зар да оклева с њима?
8 Глаголю вам, яко сотворит отмщение их вскоре: обаче Сын Человеческий пришед убо обрящет ли (си) веру на земли?
8 Кажем вам: одбраниће их брзо. Него кад Син човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?
9 Рече же и ко другим уповающым собою, яко суть праведницы, и уничижающым прочих, притчу сию: 9 А ову причу каза некима који су били уверени у себе - да су праведни - и остале људе ниподаштавали.
10 человека два внидоста в церковь помолитися: един фарисей, а другий мытарь.
10 Два човека одоше у храм да се помоле, један фарисеј а други цариник.
11 Фарисей же став, сице в себе моляшеся: Боже, хвалу Тебе воздаю, яко несмь якоже прочии человецы, хищницы, неправедницы, прелюбодее, или якоже сей мытарь:
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочинци, или као и овај цариник;
12 пощуся двакраты в субботу, десятину даю всего елико притяжу.
12 постим два пута у недељи, дајем десетак од свега што стичем.
13 Мытарь же издалеча стоя, не хотяше ни очию возвести на небо: но бияше перси своя, глаголя: Боже, милостив буди мне грешнику.
13 А цариник је стајао издалека и није хтео ни очи да подигне према небу, него је ударао своја прса говорећи: Боже, буди милостив мени грешноме.
14 Глаголю вам, яко сниде сей оправдан в дом свой паче онаго: яко всяк возносяйся смирится, смиряяй же себе вознесется.
14 Кажем вам: овај се вратио кући оправдан, а не онај; јер ће бити понижен свако ко уздиже самога себе, а узвишен ће бити ко самога себе унизује.
15 Приношаху же к Нему и младенцы, да их коснется: видевше же ученицы запретиша им.
15 Доносили су му и малу децу да их дотакне. А кад су ученици то видели, забрањивали су им.
16 Иисус же призвав их, глагола: оставите детей приходити ко Мне и не браните им: таковых бо есть Царствие Божие:
16 Али Исус дозва децу к себи и рече: Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их; јер царство Божије припада таквима.
17 аминь бо глаголю вам: иже аще не приимет Царствия Божия яко отроча, не имать внити в не.17 Заиста вам кажем: ко не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 И вопроси Его некий князь, глаголя: Учителю благий, что сотворив, живот вечный наследствую?18 И запита га један старешина: добри учитељу, шта да учиним па да наследим вечни живот?
19 Рече же ему Иисус: что Мя глаголеши блага? Никтоже благ, токмо един Бог:19 А Исус му рече: што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.
20 заповеди веси: не прелюбы твори, не убий, не укради, не лжесвидетелствуй, чти отца твоего и матерь твою.
20 Знаш заповести: »Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и мајку«.
21 Он же рече: вся сия сохраних от юности моея.
21 Он пак рече: држао сам све то од своје младости.
22 Слышав же сия Иисус рече ему: еще единаго не докончал еси: вся, елика имаши, продаждь и раздай нищым: и имети имаши сокровище на небеси: и гряди вслед Мене.
22 А кад је Исус то чуо, рече му: недостаје ти још једно: продај све што имаш и раздај сиромасима, па ћеш имати благо на небесима, и хајде, пођи за мном.
23 Он же слышав сие, прискорбен бысть: бе бо богат зело.
23 А он чувши то постаде врло жалостан, јер је био врло богат.
24 Видев же его Иисус прискорбна бывша, рече: како не удобь имущии богатство в Царствие Божие внидут:24 А кад га Исус виде таквог, рече: како имућни људи тешко улазе у царство Божије.
25 удобее бо есть вельбуду сквозе иглине ушы проити, неже богату в Царствие Божие внити.25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него да богаташ уђе у царство Божије.
26 Реша же слышавшии: то кто может спасен быти?
26 А они који су чули рекоше: па ко може да се спасе?
27 Он же рече: невозможная у человек возможна суть у Бога.27 Он пак рече: што је код људи немогуће - могућно је код Бога.
28 Рече же Петр: се, мы оставихом вся и по Тебе идохом.
28 На то Петар рече: види, ми смо оставили све своје и пошли смо за тобом.
29 Он же рече им: аминь глаголю вам, яко никтоже есть, иже оставит дом, или родители, или братию, или сестры, или жену, или чада, Царствия ради Божия,
29 А он им рече: заиста вам кажем да нема ниједнога који је ради царства Божијег оставио кућу или жену, или браћу, или родитеље, или децу,
30 иже не приимет множицею во время сие, и в век грядущий живот вечный.
30 а да не прими много више у ово време и вечни живот у свету који ће доћи.
31 Поемь же обанадесяте ученики Своя, рече к ним: се, восходим во Иерусалим, и скончаются вся писанная пророки о Сыне Человечесте:
31 Тада узе Дванаесторицу и рече им: ево, идемо горе у Јерусалим и свршиће се све што су пророци написали за Сина човечијег.
32 предадят бо Его языком и поругаются Ему, и укорят Его и оплюют Его,32 Јер ће га предати многобошцима и наругаће му се, и биће злостављан и испљуван,
33 и бивше убиют Его: и в третий день воскреснет.33 па кад га ишибају убиће га и трећи дан ће васкрснути.
34 И тии ничесоже от сих разумеша: и бе глаголгол сей сокровен от них, и не разумеваху глаголголемых.
34 Али они нису разумели ништа од овога; ова реч је била скривена од њих и нису разумели што је речено.
35 Бысть же егда приближишася во Иерихон, слепец некий седяше при пути прося:
35 А кад се приближио Јерихону, неки слепац је седео крај пута и просио.
36 слышав же народ мимоходящь, вопрошаше: что убо есть се?36 А кад је чуо како народ пролази, запита шта је то.
37 Поведаша же ему, яко Иисус Назарянин мимоходит.
37 И обавестише га да пролази Исус Назарећанин.
38 И возопи, глаголя: Иисусе Сыне Давидов, помилуй мя.38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене.
39 И предидущии прещаху ему, да умолчит: он же паче множае вопияше: Сыне Давидов, помилуй мя.
39 А они што су ишли напред прекореваху га да ућути. Али је он још више викао: сине Давидов, смилуј се на мене.
40 Став же Иисус повеле привести его к Себе. Приближшуся же ему к Нему, вопроси его,
40 И Исус стаде и заповеди да га доведу к њему. А кад се он приближи, запита га:
41 глаголя: что хощеши, да ти сотворю? Он же рече: Господи, да прозрю.41 шта хоћеш да ти учиним? Он пак рече: Господе, да прогледам.
42 Иисус же рече ему: прозри: вера твоя спасе тя.42 Тада му Исус рече: прогледај; спасла те је твоја вера.
43 И абие прозре, и вслед Его идяше, славя Бога. И вси людие видевше воздаша хвалу Богови.
43 И одмах прогледа и иђаше за њим славећи Бога. Хвалио је Бога и сав народ који је то видео.
