13
1 Прежде же праздника Пасхи, ведый Иисус, яко прииде Ему час, да прейдет от мира сего ко Отцу, возлюбль Своя сущыя в мире, до конца возлюби их.1 Пред празник Пасхе Исус - знајући да му је дошао час да пређе из овога света к Оцу - показа до краја љубав према својима, које је љубио на овом свету.
2 И вечери бывшей, диаволу уже вложившу в сердце Иуде Симонову Искариотскому, да Его предаст,2 И приликом вечере, кад је већ ђаво убацио мисао у срце Јуде Симонова, Искариотског, да га изда,
3 ведый Иисус, яко вся даде Ему Отец в руце, и яко от Бога изыде и к Богу грядет:3 знајући да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изишао и да Богу иде,
4 воста от вечери и положи ризы, и приемь лентион, препоясася:
4 уста од вечере и скиде горњу хаљину. узе убрус и опаса се.
5 потом влия воду во умывалницу и начат умывати ноги учеником и отирати лентием, имже бе препоясан.
5 Затим насу воде у лавор, па поче прати ноге ученицима и брисати убрусом којим је био опасан.
6 Прииде же к Симону Петру, и глагола Ему той: Господи, Ты ли мои умыеши нозе?
6 Тако дође до Симона Петра; а овај му рече: Господе, ти хоћеш да переш моје ноге?
7 Отвеща Иисус и рече ему: еже Аз творю, ты не веси ныне, уразумееши же по сих.7 Одговори Исус и рече му: ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш после разумети.
8 Глагола Ему Петр: не умыеши ногу моею во веки. Отвеща ему Иисус: аще не умыю тебе, не имаши части со Мною.8 Рече му Петар: нећеш ти никада опрати мојих ногу. Одговори му Исус: ако те не оперем, немаш удела са мном.
9 Глагола Ему Симон Петр: Господи, не нозе мои токмо, но и руце и главу.9 Рече му Симон Петар: Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу.
10 Глагола ему Иисус: измовенный не требует, токмо нозе умыти, есть бо весь чист: и вы чисти есте, но не вси.10 Рече му Исус: окупаноме треба опрати само ноге, пошто је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11 Ведяше бо предающаго Его: сего ради рече, яко не вси чисти есте.
11 Знао је, наиме, свога издајника; због тога је рекао: нисте сви чисти.
12 Егда же умы ноги их, прият ризы Своя, возлег паки, рече им: весте ли, что сотворих вам?12 А када им опра ноге, узе своју горњу хаљину и леже опет за трпезу, па рече: разумете ли шта сам вам учинио?
13 Вы глашаете Мя Учителя и Господа, и добре глаголете: есмь бо.
13 Зовете ме учитељем и Господом, и добро кажете, јер сам ја то.
14 Аще убо Аз умых ваши нозе, Господь и Учитель, и вы должни есте друг другу умывати нозе:14 Па кад сам ја, Господ и учитељ, опрао ноге вама, и ви сте дужни да перете ноге један другоме;
15 образ бо дах вам, да, якоже Аз сотворих вам, и вы творите.
15 јер вам дадох пример да и ви чините онако како сам ја вама учинио.
16 Аминь, аминь глаголю вам: несть раб болий господа своего, ни посланник болий пославшаго его.16 Заиста, заиста, кажем вам: слуга није већи од свога господара, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17 Аще сия весте, блажени есте, аще творите я.17 Кад то знате, бићете блажени - ако то чините.
18 Не о всех вас глаголю: Аз (бо) вем, ихже избрах: но да Писание сбудется: ядый со Мною хлеб воздвиже на Мя пяту свою.18 Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао; него треба да се испуни писмо: »Који једе мој хлеб, подиже своју пету на мене«.
19 Отселе глаголю вам, прежде даже не будет, да, егда будет, веру имете, яко Аз есмь.
19 Од сада вам говорим, пре но што се збуде, да поверујете - кад се збуде - да сам то ја.
20 Аминь, аминь глаголю вам: приемляй, аще кого послю, Мене приемлет: а приемляй Мене приемлет Пославшаго Мя.20 Заиста, заиста, кажем вам: ко прима онога кога пошаљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који је мене послао.
21 Сия рек Иисус возмутися духом и свидетелствова и рече: аминь, аминь глаголю вам, яко един от вас предаст Мя.
21 Рекавши то Исус се узбуди у души, те посведочи и рече: заиста, заиста, кажем вам да ће ме један од вас издати.
22 Сзирахуся убо между собою ученицы, недоумеющеся, о ком глаголет.22 Тада се ученици згледаху међу собом у недоумици за кога говори.
23 Бе же един от ученик Его возлежя на лоне Иисусове, егоже любляше Иисус:
23 А један од његових ученика, кога је Исус љубио, лежаше за трпезом до Исусових груди;
24 поману же сему Симон Петр вопросити, кто бы был, о немже глаголет.24 тада намагну на њега Симон Петар и рече му: реци о ком говори.
25 Напад же той на перси Иисусовы, глагола Ему: Господи, кто есть?25 Тако се он наслони на Исусове груди и рече му: Господе, који је то?
26 Отвеща Иисус: той есть, емуже Аз омочив хлеб подам. И омочь хлеб, даде Иуде Симонову Искариотскому.26 А Исус му одговори: онај коме ја умочим залогај и дам му. Тада умочи залогај, узе и даде Јуди, сину Симона Искариотског.
27 И по хлебе тогда вниде в онь сатана. Глагола убо ему Иисус: еже твориши, сотвори скоро.
27 И пошто је узео залогај, уђе у њега сатана. Исус му пак рече: што чиниш - чини брже.
28 Сего же никтоже разуме от возлежащих, к чесому рече ему.28 Али нико од оних што су лежали за трпезом није разумео, зашто му је то рекао;
29 Нецыи же мняху, понеже ковчежец имяше Иуда, яко глаголет ему Иисус: купи, еже требуем на праздник: или нищым да нечто даст.
29 неки мишљаху - како је код Јуде била благајна - да му Исус рече: купи шта нам треба за празник, или да нешто да сиромасима.
30 Приим же он хлеб, абие изыде: бе же нощь. Егда изыде,30 Тада Јуда, узевши залогај, одмах изиђе; а била је ноћ.
31 глагола Иисус: ныне прославися Сын Человеческий, и Бог прославися о Нем:
31 А кад изиђе, Исус рече: сад се прославио Син човечији, и Бог се прославио у њему.
32 аще Бог прославися о Нем, и Бог прославит Его в Себе, и абие прославит Его.
32 Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.
33 Чадца, еще с вами мало есмь: взыщете Мене, и якоже рех Иудеом, яко аможе Аз иду, вы не можете приити: и вам глаголю ныне.33 Дечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и - као што рекох Јудејима: куда ја идем ви не можете доћи - и вама сада то кажем.
34 Заповедь новую даю вам, да любите друг друга: якоже возлюбих вы, да и вы любите себе:
34 Дајем вам нову заповест, да љубите један другога, као што сам ја вас љубио, да и ви љубите један другога.
35 о сем разумеют вси, яко Мои ученицы есте, аще любовь имате между собою.35 По том ће сви познати да сте моји ученици -ако будете имали љубави међу собом.
36 Глагола Ему Симон Петр: Господи, камо идеши? Отвеща ему Иисус: аможе (Аз) иду, не можеши ныне по Мне ити: последи же по Мне идеши.
36 Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Одговори му Исус: куда ја идем, ти сада не можеш поћи за мном, али ћеш после ићи за мном.
37 Глагола Ему Петр: Господи, почто не могу ныне по Тебе ити? (ныне) душу мою за Тя положу.
37 Рече му Петар: Господе, зашто сад не могу да идем за тобом? Положићу свој живот за тебе.
38 Отвеща ему Иисус: душу ли твою за Мя положиши? Аминь, аминь глаголю тебе: не возгласит алектор, дондеже отвержешися Мене трищи.
38 Исус одговори: положићеш свој живот за мене? Заиста, заиста, кажем ти, неће петао запевати док ме се три пута не одречеш.
