28. мај 2009.

Еванђеље по Јовану - Глава 8





8


1 Иисус же иде в гору Елеонску:1 Исус оде на Маслинску гору.

2 заутра же паки прииде в церковь, и вси людие идяху к Нему: и сед учаше их.
2 А ујутро дође опет у храм, и сав је народ долазио к њему, а он седе и учаше их.

3 Приведоша же книжницы и фарисее к Нему жену в прелюбодеянии яту, и поставивше ю посреде,3 Тада књижевници и фарисеји доведоше једну жену, ухваћену у прељуби, па је поставише у средину

4 глаголаша Ему: Учителю, сия жена ята есть ныне в прелюбодеянии:4 и рекоше му: учитељу, ова жена је ухваћена баш кад је чинила прељубу.

5 в законе же нам Моисей повеле таковыя камением побивати: Ты же что глаголеши?5 А Мојсије нам је у закону наредио да такве жене камењем убијамо; шта ти кажеш на то?

6 Сие же реша искушающе Его, да быша имели что глаголати Нань. Иисус же долу преклонься, перстом писаше на земли, не слагая (им).
6 Ово пак рекоше кушајући га, да би имали за шта да га оптуже. Но Исус се саже доле и писаше прстом по земљи.

7 Якоже прилежаху вопрошающе Его, восклонься рече к ним: иже есть без греха в вас, прежде верзи камень на ню.7 Али како су га и даље питали, исправи се и рече им: ко је од вас безгрешан - нека први баци камен на њу.

8 И паки долу преклонься, писаше на земли.
8 И опет се саже те писаше по земљи.

9 Они же слышавше и совестию обличаеми, исхождаху един по единому, наченше от старец до последних: и оста един Иисус, и жена посреде сущи.
9 А они чувши то излажаху један по један, почевши од најстаријих до последњих; тако оста сам Исус и жена стојећи на средини.

10 Восклонься же Иисус и ни единаго видев, точию жену, рече ей: жено, где суть, иже важдаху на тя? Ни кийже ли тебе осуди?
10 Исус се тада исправи и рече јој: жено, где су? Ниједан те не осуди?

11 Она же рече: никтоже, Господи. Рече же ей Иисус: ни Аз тебе осуждаю: иди и (отселе) ктому не согрешай.
11 Она рече: нико, Господе. На то јој Исус рече: не осуђујем те ни ја; иди и од сада више не греши.

12 Паки же им Иисус рече глаголя: Аз есмь свет миру: ходяй по Мне не имать ходити во тме, но имать свет животный.12 Опет прозбори даље Исус говорећи: ја сам светлост света; ко иде за мном, неће ходити по тами, него ће имати животну светлост.

13 Реша убо Ему фарисее: Ты о Себе Сам свидетелствуеши: свидетелство Твое несть истинно.13 Фарисеји пак рекоше: ти сведочиш сам за себе; није истинито твоје сведочанство.

14 Отвеща Иисус и рече им: аще Аз свидетелствую о Себе, истинно есть свидетелство Мое, яко вем, откуду приидох и камо иду: вы же не весте, откуду прихожду и камо гряду:14 Одговори Исус и рече им: и ако сведочим за себе самога, моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем; а ви не знате одакле долазим нити куда идем.

15 вы по плоти судите, Аз не сужду ни комуже:15 Ви судите по спољашности, ја не судим никоме.

16 и аще сужду Аз, суд Мой истинен есть, яко един несмь, но Аз и пославый Мя Отец:
16 Ако ја и судим, мој суд је истинит, јер нисам сам, него - ја и Отац који ме је послао.

17 и в законе же вашем писано есть, яко двою человеку свидетелство истинно есть:
17 И у вашем закону стоји написано да је истинито сведочанство двојице људи.

18 Аз есмь свидетелствуяй о Мне Самем, и свидетелствует о Мне пославый Мя Отец.
18 Ја сведочим за себе, а сведочи за мене и Отац који ме је послао.

19 Глаголаху же Ему: где есть Отец Твой? Отвеща Иисус: ни Мене весте, ни Отца Моего: аще Мя бысте ведали, и Отца Моего ведали бысте.
19 Тада му рекоше: где је твој отац? Одговори Исус: не знате ни мене ни мога Оца; кад бисте знали мене, знали бисте и мога Оца.

20 Сия глаголголы глагола Иисус в газофилакии, учя в церкви: и никтоже ят Его, яко не у бе пришел час Его.20 Ове речи је изговорио код ризнице кад је учио у храму; нико га не ухвати, јер још не беше дошао његов час.

21 Рече же им паки Иисус: Аз иду, и взыщете Мене, и во гресе вашем умрете: аможе Аз иду, вы не можете приити.
21 Тада им опет рече: ја одлазим и тражићете ме, и умрећете у свом греху; куда ја одлазим ви не можете доћи.

22 Глаголаху убо Иудее: еда Ся Сам убиет, яко глаголет: аможе Аз иду, вы не можете приити?22 На то Јудеји рекоше: да неће да се убије кад каже: куд ја одлазим - ви не можете доћи?

23 И рече им: вы от нижних есте, Аз от вышних есмь: вы от мира сего есте, Аз несмь от мира сего:
23 Рече им још: ви потичете одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога света, ја нисам од овога света.

24 рех убо вам, яко умрете во гресех ваших: аще бо не имете веры, яко Аз есмь, умрете во гресех ваших.24 Добро вам рекох да ћете умрети у својим гресима; ако, наиме, не поверујете да сам то ја, умрећете у својим гресима.

25 Глаголаху убо Ему: Ты кто еси? И рече им Иисус: Начаток, яко и глаголю вам:
25 Тада му рекоше: ко си ти? Рече им Исус: што вам уопште и говорим?

26 многа имам о вас глаголати и судити: но Пославый Мя истинен есть, и Аз, яже слышах от Него, сия глаголю в мире.26 Имам много да говорим о вама и да судим; али је истинит онај који ме је послао, и ја говорим свету оно што сам чуо од њега.

27 Не разумеша (убо), яко Отца им глаголаше.
27 Нису схватили да им је говорио о Оцу.

28 Рече же им Иисус: егда вознесете Сына Человеческаго, тогда уразумеете, яко Аз есмь, и о Себе ничесоже творю, но, якоже научи Мя Отец Мой, сия глаголю:
28 Зато им рече Исус: када подигнете Сина човечијег, тада ћете сазнати да сам то ја и да ништа не чиним сам од себе, него говорим оно што ме је научио Отац.

29 и пославый Мя со Мною есть: не остави Мене единаго Отец, яко Аз угодная Ему всегда творю.
29 И са мном је онај који ме је послао; није ме оставио сама, јер ја свагда чиним оно што је њему угодно.

30 Сия Ему глаголющу, мнози вероваша в Него.
30 Када је ово говорио, многи повероваше у њега.

31 Глаголаше убо Иисус к веровавшым Ему Иудеом: аще вы пребудете во словеси Моем, воистинну ученицы Мои будете31 Стога рече Исус Јудејима који су му поверовали: ако ви останете у мојој науци, онда сте заиста моји ученици,

32 и уразумеете истину, и истина свободит вы.
32 и сазнаћете истину, и истина ће вас ослободити.

33 Отвещаша (и реша) Ему: семя Авраамле есмы и ни комуже работахом николиже: како Ты глаголеши, яко свободни будете?33 Одговорише му: ми смо Авраамово потомство и никад никоме нисмо робовали; како ти говориш: бићете слободни?

34 Отвеща им Иисус: аминь, аминь глаголю вам, яко всяк творяй грех раб есть греха: 34 Одговори им Исус: заиста, заиста, кажем вам, да је сваки - ко греши - роб греха.

35 раб же не пребывает в дому во век: сын пребывает во век:35 А роб не остаје у кући довека; син остаје довека.

36 аще убо Сын вы свободит, воистинну свободни будете:36 Ако вас, дакле, Син ослободи, бићете стварно слободни.

37 вем, яко семя Авраамле есте: но ищете Мене убити, яко слово Мое не вмещается в вы:37 Знам да сте Авраамово потомство; али тражите да ме убијете зато што моја реч нема места у вама.

38 Аз, еже видех у Отца Моего, глаголю: и вы убо, еже видесте у отца вашего, творите.38 Ја говорим оно што сам видео код свога Оца; чините и ви што сте чули од вашега оца.

39 Отвещаша и реша Ему: отец наш Авраам есть. Глагола им Иисус: аще чада Авраамля бысте были, дела Авраамля бысте творили:39 Одговорише и рекоше му: Авраам је наш отац. Исус им рече: ако сте Авраамова деца, чините Авраамова дела.

40 ныне же ищете Мене убити, Человека, иже истину вам глаголах, юже слышах от Бога: сего Авраам несть сотворил:
40 Ви, међутим, сада тражите да убијете мене, човека који вам је казао истину коју је чуо од Бога. Авраам тако шта није учинио.

41 вы творите дела отца вашего. Реша же Ему: мы от любодеяния несмы рождени: единаго Отца имамы, Бога.41 Ви чините дела свога оца. Рекоше му: ми нисмо рођени из блуда, једног оца имамо - Бога.

42 Рече же им Иисус: аще Бог Отец ваш (бы) был, любили бысте (убо) Мене: Аз бо от Бога изыдох и приидох: не о Себе бо приидох, но Той Мя посла:
42 Рече им Исус: кад би Бог био ваш отац, волели бисте мене; јер сам ја од Бога изишао и дошао; и нисам сам од себе дошао, него ме је он послао.

43 почто беседы Моея не разумеете? Яко не можете слышати словесе Моего:43 Зашто не разумете мога говора? Зато што не можете да слушате моју реч.

44 вы отца (вашего) диавола есте, и похоти отца вашего хощете творити: он человекоубийца бе искони и во истине не стоит, яко несть истины в нем: егда глаголет лжу, от своих глаголет, яко ложь есть и отец лжи:
44 Ви потичете од оца ђавола и хоћете да чините жеље свога оца. Он је био убица људски од почетка, и у истини се није учврстио, јер у њему нема истине. Када говори лаж, од свога говори, пошто је лажа и отац лажи.

45 Аз же зане истину глаголю, не веруете Мне:
45 Мени не верујете што вам говорим истину.

46 кто от вас обличает Мя о гресе? Аще ли истину глаголю, почто вы не веруете Мне?46 Ко ме од вас прекорева за грех? Ако говорим истину, зашто ми ви не верујете?

47 Иже есть от Бога, глаголголов Божиих послушает: сего ради вы не послушаете, яко от Бога несте.
47 Ко је од Бога слуша речи Божије; зато ви не слушате што нисте од Бога.

48 Отвещаша убо Иудее и реша Ему: не добре ли мы глаголем, яко Самарянин еси Ты и беса имаши?48 Одговорише Јудеји и рекоше му: не говоримо ли ми лепо да си ти Самарјанин и да је демон у теби?

49 Отвеща Иисус: Аз беса не имам, но чту Отца Моего, и вы не чтете Мене:
49 Одговори Исус: немам ја демона, него поштујем свога Оца, а ви ме презирете.

50 Аз же не ищу славы Моея: есть Ищя и Судя:50 Ја не тражим своје славе; има ко тражи и суди.

51 аминь, аминь глаголю вам: аще кто слово Мое соблюдет, смерти не имать видети во веки.51 Заиста, заиста, кажем вам, ако ко одржи моју реч, неће видети смрти довека.

52 Реша убо Ему Жидове: ныне разумехом, яко беса имаши: Авраам умре и пророцы, и Ты глаголеши: аще кто слово Мое соблюдет, смерти не имать вкусити во веки:52 Рекоше му Јудеји: сад смо сазнали да је демон у теби. Авраам је умро, а и пророци, ти пак кажеш: ако ко сачува моју реч, неће окусити смрти довека.

53 еда Ты болий еси отца нашего Авраама, иже умре? И пророцы умроша: кого Себе Сам Ты твориши?53 Да ниси ти већи од оца нашега Авраама - који је умро? И пророци помреше; за кога се ти сам издајеш?

54 Отвеща Иисус: аще Аз славлюся Сам, слава Моя ничесоже есть: есть Отец Мой славяй Мя, Егоже вы глаголете, яко Бог ваш есть:54 Одговори Исус: ако ја прослављам самога себе, ништавна је моја слава; мене прославља мој Отац, за кога ви говорите да је ваш Бог,

55 и не познасте Его, Аз же вем Его: и аще реку, яко не вем Его, буду подобен вам ложь: но вем Его и слово Его соблюдаю:
55 и - ви га нисте упознали, а ја га познајем. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа као и ви; него, знам га и држим његову реч.

56 Авраам отец ваш рад бы был, дабы видел день Мой: и виде и возрадовася.
56 Авраам, отац ваш, ликовао је што ће видети мој дан, и - видео је и обрадовао се.

57 Реша убо Иудее к Нему: пятидесят лет не у имаши, и Авраама ли еси видел?
57 На то му рекоше Јудеји: немаш још педесет година, а видео си Авраама?

58 Рече (же) им Иисус: аминь, аминь глаголю вам: прежде даже Авраам не бысть, Аз есмь.
58 Рече им Исус: заиста, заиста, кажем вам: ја постојим пре но што се Авраам родио.

59 Взяша убо камение, да вергут Нань: Иисус же скрыся и изыде из церкве, прошед посреде их: и мимохождаше тако.59 Тада подигоше камење да баце на њега; али се Исус сакри и изиђе из храма.