15
1 Тогда приступиша ко Иисусови иже от Иерусалима книжницы и фарисее, глаголюще:
1 Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше:
2 почто ученицы Твои преступают предание старец? Не умывают бо рук своих, егда хлеб ядят.
2 зашто твоји ученици преступају предање старих? Јер не перу својих руку, када једу хлеб.
3 Он же отвещав рече им: почто и вы преступаете заповедь Божию за предание ваше?
3 А он им у одговору рече: зашто и ви преступате заповест Божију због свога предања?
4 Бог бо заповеда, глаголя: чти отца и матерь: и: иже злословит отца или матерь, смертию да умрет.
4 Бог је, наиме, рекао: »Поштуј оца и мајку«, и: »Ко ружи оца или мајку смрћу да умре«;
5 Вы же глаголете: иже аще речет отцу или матери: дар, имже бы от мене пользовался еси:
5 а ви говорите: ко оцу или мајци каже: жртвени је дар чиме бих ти могао помоћи, тај не треба да поштује свога оца или своју мајку;
6 и да не почтит отца своего или матере: и разористе заповедь Божию за предание ваше.
6 и укинусте Божију реч због вашега предања.
7 Лицемери, добре пророчествова о вас Исаиа, глаголя:
7 Лицемери, добро је пророковао за вас Исаија:
8 приближаются Мне людие сии усты своими и устнами чтут Мя: сердце же их далече отстоит от Мене:
8 »Овај народ ме поштује уснама, а срце је њихово далеко од мене.
9 всуе же чтут Мя, учаще учением, заповедем человеческим.
9 Узалуд ме поштују учећи науке које су људске заповести«.
10 И призвав народы, рече им: слышите и разумейте:
10 И дозва народ па им рече: слушајте и разумејте:
11 не входящее во уста сквернит человека: но исходящее изо уст, то сквернит человека.
11 не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.
12 Тогда приступльше ученицы Его реша Ему: веси ли, яко фарисее слышавше слово соблазнишася?
12 Тада приђоше ученици и рекоше му: знаш ли да су се фарисеји саблазнили када су чули ову реч?
13 Он же отвещав рече: всяк сад, егоже не насади Отец Мой Небесный, искоренится:
13 А он одговори и рече: сваки сад који не посади Отац мој небески, биће искорењен.
14 оставите их: вожди суть слепи слепцем: слепец же слепца аще водит, оба в яму впадетася.
14 Оставите их; слепи су вође слепима; а када слепи води слепога, обојица ће пасти у јаму.
15 Отвещав же Петр рече Ему: скажи нам притчу сию.
15 А Петар одговори и рече му: објасни нам ову причу.
16 Иисус же рече (им): единаче ли и вы без разума есте?
16 Он пак рече: зар и ви још не разумете?
17 Не у ли разумеваете, яко всяко, еже входит во уста, во чрево вмещается и афедроном исходит?
17 Не схватате ли да све што улази у уста иде у трбух и избацује се напоље?
18 Исходящая же изо уст, от сердца исходят, и та сквернят человека:
18 А што излази из уста из срца излази, и то каља човека.
19 от сердца бо исходят помышления злая, убийства, прелюбодеяния, любодеяния, татьбы, лжесвидетелства, хулы:
19 Јер из срца излазе зле мисли, убијства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле.
20 сия суть сквернящая человека: а еже неумовенныма рукама ясти, не сквернит человека.
20 То каља човека; а јести неопраним рукама не погани човека.
21 И изшед оттуду Иисус, отиде во страны Тирския и Сидонския.
21 И изишавши оданде Исус се повуче у крајеве Тира и Сидона.
22 И се, жена Хананейска, от предел тех изшедши, возопи к Нему глаголющи: помилуй мя, Господи, сыне Давидов, дщи моя зле беснуется.
22 И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика говорећи: смилуј се на мене, Господе, сине Давидов, моју ћерку демон тешко мучи.
23 Он же не отвеща ей словесе. И приступльше ученицы Его, моляху Его, глаголюще: отпусти ю, яко вопиет вслед нас.
23 А он јој не одговори ни речи. Тада приступише његови ученици и мољаху га говорећи: отпусти је, јер виче за нама.
24 Он же отвещав рече: несмь послан, токмо ко овцам погибшым дому Израилева.
24 Али он одговори и рече: ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
25 Она же пришедши поклонися Ему, глаголющи: Господи, помози ми.
25 Она пак дође и клањаше му се говорећи: Господе, помози ми.
26 Он же отвещав рече: несть добро отяти хлеба чадом и поврещи псом.
26 А он одговори и рече: није лепо узети дечији хлеб и бацити га псима.
27 Она же рече: ей, Господи: ибо и пси ядят от крупиц падающих от трапезы господей своих.
27 Она рече: да, Господе; али и пси једу од мрва што падају са трпезе њихових господара.
28 Тогда отвещав Иисус рече ей: о, жено, велия вера твоя: буди тебе якоже хощеши. И изцеле дщи ея от того часа.28 Тада Исус одговори и рече јој: о, жено, велика је твоја вера. Нека ти буде како желиш. И би излечена њена кћи од онога часа.
29 И прешед оттуду Иисус, прииде на море Галилейское, и возшед на гору, седе ту.
29 И отишавши Исус оданде дође на Галилејско море, попе се на гору и сеђаше онде.
30 И приступиша к Нему народи мнози, имуще с собою хромыя, слепыя, немыя, бедныя и ины многи, и привергоша их к ногама Иисусовыма: и изцели их:
30 И приступи му многи народ који је са собом имао хроме, кљасте, слепе, неме и многе друге, и положише их крај његових ногу.
31 якоже народом дивитися, видящым немыя глаголюща, бедныя здравы, хромыя ходящя и слепыя видящя: и славляху Бога Израилева.
31 И излечи их; тако да се народ задивио гледајући неме где говоре, кљасте здраве и хроме где иду и слепе где гледају; и прославише Бога Израиљева.
32 Иисус же призвав ученики Своя, рече (им): милосердую о народе (сем), яко уже дни три приседят Мне и не имут чесо ясти: и отпустити их не ядших не хощу, да не како ослабеют на пути.
32 А Исус дозва своје ученике и рече: жао ми је народа, јер су већ три дана код мене и немају шта да једу; а нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.
33 И глаголаша Ему ученицы Его: откуду нам в пустыни хлеби толицы, яко да насытится толик народ?
33 Ученици му рекоше: откуда нама у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ?
34 И глагола им Иисус: колико хлебы имате? Они же реша: седмь, и мало рыбиц.
34 И рече им Исус: колико хлебова имате? Они рекоше: седам, и неколико рибица.
35 И повеле народом возлещи на земли,
35 И заповеди народу да полеже по земљи,
36 и приемь седмь хлебы и рыбы, хвалу воздав преломи и даде учеником Своим, ученицы же народом.
36 узе тих седам хлебова и рибе, захвали Богу, изломи и даваше ученицима, а ученици народу.
37 И ядоша вси и насытишася: и взяша избытки укрух, седмь кошниц исполнь:
37 И једоше сви те се наситише, и подигоше комађа што претече седам пуних котарица.
38 ядших же бяше четыре тысящы мужей, разве жен и детей.
38 А оних што су јели беше око четири хиљаде људи осим жена и деце.
39 И отпустив народы, влезе в корабль и прииде в пределы Магдалински.
39 И отпусти народ па уђе у чамац, те дође у крајеве Магадана.
