22
1 Приближашеся же праздник опреснок, глаголемый Пасха:
1 А приближавао се празник бесквасних хлебова који се зове Пасха.
2 и искаху архиерее и книжницы, како бы убили Его: бояхуся бо людий.
2 Првосвештеници и књижевници су тражили начин како да га убију; али су се бојали народа.
3 Вниде же сатана во Иуду нарицаемаго Искариот, суща от числа обоюнадесяте,
3 Тада сатана уђе у Јуду који се звао Искариотски, један из броја Дванаесторице.
4 и шед глагола архиереом и воеводам, како Его предаст им.4 Он оде и договори се са првосвештеницима и заповедницима како ће га њима издати.
5 И возрадовашася и совещаша ему сребреники дати:5 И обрадоваше се па уговорише да му даду новаца.
6 и исповеда и искаше удобна времене, да предаст Его им без народа.6 И он обећа, и тражио је згодну прилику да га преда њима кад ту не буде народа.
7 Прииде же день опресноков, в оньже подобаше жрети пасху:
7 И дође дан бесквасних хлебова када је требало да се коље пасхално јагње.
8 и посла Петра и Иоанна, рек: шедша уготовайта нам пасху, да ямы.
8 Тада посла Петра и Јована рекавши: идите и спремите нам Пасху да једемо.
9 Она же рекоста Ему: где хощеши уготоваем?9 А они му рекоше: где хоћеш да спремимо?
10 Он же рече има: се, восходящема вама во град, срящет вы человек в скудельнице воду нося: по нем идета в дом, в оньже входит,
10 Он им пак рече: ето, кад уђете у град, срешће вас један човек који носи крчаг с водом; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 и рцета дому владыце: глаголет тебе Учитель: где есть обитель, идеже пасху со ученики Моими снем?
11 па кажите домаћину: Учитељ ти поручује: где је дворана где ћу јести Пасху са својим ученицима?
12 И той вама покажет горницу велию постлану: ту уготовайта.
12 И он ће вам показати велику застрту собу на спрату; онде припремите.
13 Шедша же обретоста, якоже рече има: и уготоваста пасху.13 А они одоше и нађоше као што им је рекао, па припремише Пасху.
14 И егда бысть час, возлеже, и обанадесяте Апостола с Ним,14 А кад је дошао час, леже за трпезу и апостоли с њиме.
15 и рече к ним: желанием возжелех сию пасху ясти с вами, прежде даже не прииму мук:15 Тада им рече: врло сам желео да једем ову Пасху са вама пре но што пострадам.
16 глаголю бо вам, яко отселе не имам ясти от нея, дондеже скончаются во Царствии Божии.16 Јер вам кажем: нећу је више јести док се не испуни у царству Божијем.
17 И приим чашу, хвалу воздав, рече: приимите сию, и разделите себе:
17 И узе чашу, захвали Богу и рече: узмите је и разделите међу собом.
18 глаголю бо вам, яко не имам пити от плода лознаго, дондеже Царствие Божие приидет.18 Јер вам кажем: од сада нећу више пити од виноградског рода - док не дође царство Божије.
19 И приим хлеб, хвалу воздав, преломи и даде им, глаголя: сие есть тело Мое, еже за вы даемо: сие творите в Мое воспоминание.19 Тада узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима говорећи: ово је моје тело које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20 Такожде же и чашу по вечери, глаголя: сия чаша Новый Завет Моею кровию, яже за вы проливается:
20 А исто тако и чашу после вечере говорећи: ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас.
21 обаче се, рука предающаго Мя со Мною (есть) на трапезе,
21 Него, види, рука мога издајника ја са мном на трпези.
22 и Сын убо Человеческий идет по реченному: обаче горе человеку тому, имже предается.
22 Син човечији додуше иде као што је одређено, али тешко оном човеку који посредује у издајству.
23 И тии начаша искати в себе, который убо от них хощет сие сотворити.
23 Тада почеше питати један другога ко би од њих био тај који намерава да то учини.
24 Бысть же и пря в них, кий мнится их быти болий.
24 А наста и препирање међу њима - који се од њих сматра да је највећи.
25 Он же рече им: царие язык господствуют ими, и обладающии ими благодателе нарицаются:25 А он им рече: краљеви народа господаре над њима, и који имају власт над њима зову се добротвори.
26 вы же не тако: но болий в вас, да будет яко мний: и старей, яко служай.
26 Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи, и старешина као служитељ.
27 Кто бо болий, возлежай ли, или служай? Не возлежай ли? Аз же посреде вас есмь яко служай.
27 Јер ко је већи, који лежи за трпезом или који служи? Није ли онај што лежи за трпезом? А ја сам међу вама као служитељ.
28 Вы же есте пребывше со Мною в напастех Моих,
28 Ви сте ти што су истрајали са мном у мојим искушењима.
29 и Аз завещаваю вам, якоже завеща Мне Отец Мой, Царство,
29 И ја вам одређујем царство, као што је мени мој отац одредио,
30 да ясте и пиете на трапезе Моей во Царствии Моем: и сядете на престолех, судяще обеманадесяте коленома Израилевома.
30 да једете и пијете за мојом трпезом у мом царству, и да седите на престолима и да судите дванаест племена Израиљевих.
31 Рече же Господь: Симоне, Симоне, се, сатана просит вас, дабы сеял, яко пшеницу:31 Симоне, Симоне, види сатана вас је затражио да вас прорешета као пшеницу.
32 Аз же молихся о тебе, да не оскудеет вера твоя: и ты некогда обращься утверди братию твою.
32 Али ја сам се молио за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди своју браћу.
33 Он же рече Ему: Господи, с Тобою готов есмь и в темницу и на смерть ити.33 А он му рече: Господе, спреман сам да идем с тобом и у тамницу и у смрт.
34 Он же рече: глаголю ти, Петре, не возгласит петель днесь, дондеже трикраты отвержешися Мене не ведети.
34 Он пак рече: кажем ти, Петре, неће петао данас запевати док трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35 И рече им: егда послах вы без влагалища и без меха и без сапог, еда чесого лишени бысте? Они же реша: ничесоже.35 Рече им још: када сам вас послао без новчаника, без торбе и обуће, да ли вам је што недостајало? А они рекоше: ништа.
36 Рече же им: но ныне иже имать влагалище, да возмет, такожде и мех: а иже не имать, да продаст ризу свою, и купит нож:36 На то им рече: али сада ко има новчаник нека га узме, исто тако и торбу, а који нема нека прода своју хаљину и нека купи мач.
37 глаголю бо вам, яко еще писаное се, подобает, да скончается о Мне, еже: и со беззаконными вменися. Ибо еже о Мне, кончину имать.37 Јер вам кажем да ова реч Писма мора да се изврши на мени: »И уврстише га међу злочинце«; свршава се наиме оно што ми је одређено.
38 Они же реша: Господи, се, ножа зде два. Он же рече им: доволно есть.38 А они рекоше: Господе, ево овде два мача. Али им он рече: доста је.
39 И изшед иде по обычаю в гору Елеонскую: по Нем же идоша ученицы Его.
39 И изишавши оде по обичају на Маслинску гору; а за њим пођоше и ученици.
40 Быв же на месте, рече им: молитеся, да не внидете в напасть.
40 И кад стиже на то место, рече им: молите се Богу да не дођете у искушење.
41 И Сам отступи от них яко вержением камене, и поклонь колена моляшеся,
41 А сам се повуче од њих колико се може каменом добацити, те клекну на колена и мољаше се говорећи:
42 глаголя: Отче, аще волиши мимонести чашу сию от Мене: обаче не Моя воля, но Твоя да будет.42 Оче, ако хоћеш уклони ову чашу од мене; али нека не буде моја воља него твоја.
43 Явися же Ему Ангел с небесе, укрепляя Его.43 И појави му се анђео с неба и крепио га је.
44 И быв в подвизе, прилежнее моляшеся: бысть же пот Его яко капли крове каплющыя на землю.44 И нашавши се у смртном страху, молио се још истрајније. А зној му је био као капи крви, које се сливају на земљу.
45 И востав от молитвы (и) пришед ко учеником, обрете их спящих от печали45 И кад уста од молитве, дође ученицима и нађе их како спавају од жалости,
46 и рече им: что спите? Воставше молитеся, да не внидете в напасть.
46 па им рече: што спавате? Устаните и молите се Богу да не дођете у искушење.
47 Еще же Ему глаголющу, се, народ, и нарицаемый Иуда, един от обоюнадесяте, идяше пред ними, и приступи ко Иисусови целовати Его. Сие бо бе знамение дал им: Егоже аще лобжу, Той есть.47 Док је он још говорио, ето руље пред којом је ишао један од Дванаесторице, који се звао Јуда, те се приближи Исусу да га пољуби.
48 Иисус же рече ему: Иудо, лобзанием ли Сына Человеческаго предаеши?
48 Али му Исус рече: Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијег?
49 Видевше же, иже беху с Ним, бываемое, реша Ему: Господи, аще ударим ножем?
49 А кад његово друштво виде шта ће бити, рекоше: Господе, хоћемо ли да бијемо мачем?
50 И удари един некий от них архиереова раба и уреза ему ухо десное.
50 И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51 Отвещав же Иисус рече: оставите до сего. И коснувся уха его, изцели его.51 Исус пак одговори и рече: доста с тим; затим дотаче ухо и излечи га.
52 Рече же Иисус ко пришедшым Нань архиереом и воеводам церковным и старцем: яко на разбойника ли изыдосте со оружием и дрекольми яти Мя?
52 Тада Исус рече првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега: изишли сте с мачевима и батинама - као на разбојника;
53 По вся дни сущу Ми с вами в церкви, не простросте руки на Мя: но се есть ваша година и область темная.
53 кад сам сваког дана био с вама у храму нисте пружили руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.
54 Емше же Его ведоша и введоша Его во двор архиереов. Петр же вслед идяше издалеча.54 А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у првосвештеникову кућу; Петар је ишао за њим издалека.
55 Возгнещшым же огнь посреде двора и вкупе седящым им, седяше Петр посреде их.
55 Када су пак наложили ватру насред дворишта и сели заједно, седео је и Петар међу њима.
56 Узревши же его рабыня некая седяща при свете и воззревши нань, рече: и сей с Ним бе.56 И кад га опази једна служавка како седи код ватре, погледа га и рече: и овај је био с њим.
57 Он же отвержеся Его, глаголя: жено, не знаю Его.
57 Али он одрече говорећи: жено, не познајем га.
58 И помале другий видев его, рече: и ты от них еси. Петр же рече: человече, несмь.58 И мало затим опази га још један други те рече: и ти си од њих. А Петар рече: нисам, човече.
59 И мимошедшу яко часу единому, ин некий крепляшеся глаголя: воистинну и сей с Ним бе: ибо Галилеанин есть.
59 И кад је прошао отприлике један час, потврђивао је један други: заиста је и овај био с њим, јер је Галилејац.
60 Рече же Петр: человече, не вем, еже глаголеши. И абие, еще глаголющу ему, возгласи петель.60 А Петар рече: човече, не знам шта говориш. И одмах - док је он још говорио - петао запева.
61 И обращься Господь воззре на Петра: и помяну Петр слово Господне, якоже рече ему, яко прежде даже петель не возгласит, отвержешися Мене трикраты.61 Тада се Господ обазре и погледа на Петра, и сети се Петар Господње речи, како му рече: три пута ћеш ме се одрећи данас пре но што петао запева.
62 И изшед вон плакася горько.
62 И изишавши напоље заплака горко.
63 И мужие держащии Иисуса ругахуся Ему, биюще:
63 А људи, који су га држали, ругали су му се и ударали су га,
64 и закрывше Его, бияху Его по лицу и вопрошаху Его, глаголюще: прорцы, кто есть ударей Тя?
64 покрили су га и питали: прореци ко те је ударио?
65 И ина многа хуляще глаголаху Нань.
65 Говорили су и многе друге хуле на њега.
66 И яко бысть день, собрашася старцы людстии и архиерее и книжницы, и ведоша Его на сонм свой,66 А кад се разданило, окупише се народне старешине, првосвештеници и књижевници, па га одведоше на свој скуп
67 глаголюще: аще Ты еси Христос? Рцы нам. Рече же им: аще вам реку, не имете веры:67 говорећи: ако си ти Христос - кажи нам. А он им рече: ако вам кажем - нећете поверовати;
68 аще же и вопрошу (вы), не отвещаете Ми, ни отпустите:
68 ако пак запитам - нећете одговорити.
69 отселе будет Сын Человеческий седяй о десную силы Божия.
69 Од сада ће Син човечији седети с десне стране силе Божије.
70 Реша же вси: Ты ли убо еси Сын Божий? Он же к ним рече: вы глаголете, яко Аз есмь. 70 Тада сви рекоше: ти си, дакле, Син Божији? Он им пак рече: ви кажете да сам то ја.
71 Они же реша: что еще требуем свидетелства? Сами бо слышахом от уст Его.71 А они рекоше: шта нам је још потребно сведочанство? Сами смо чули из његових уста.
