11
1 И егда приближися во Иерусалим, в Вифсфагию и Вифанию, к горе Елеонстей, посла два от ученик Своих1 И кад се приближише Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, посла двојицу својих ученика,
2 и глагола има: идита в весь, яже есть прямо вама: и абие входяща в ню, обрящета жребя привязано, на неже никтоже от человек вседе: отрешша е, приведита:2 и рече им: идите у село што је према вама, и чим уђете у њега наћи ћете привезано магаре на које још нико од људи није сео; одрешите га и доведите.
3 и аще кто вама речет: что творита сие? Рцыта, яко Господь требует е: и абие послет е семо.3 И ако вам ко каже: шта то радите? реците: Господу је потребно, и одмах ће га опет послати овамо.
4 Идоста же, и обретоста жребя привязано при дверех вне на распутии, и отрешиста е.
4 И одоше и нађоше привезано магаре код врата, напољу на улици, и одвезаше га.
5 И нецыи от стоящих ту глаголаху има: что деета отрешающа жребя?
5 А неки од оних што су онде стајали рекоше им: шта радите, што одвезујете магаре?
6 Она же реста им, якоже заповеда има Иисус: и оставиша я.6 А они им рекоше као што Исус каза; и пустише их.
7 И приведоста жребя ко Иисусови: и возложиша на не ризы своя, и вседе на не.7 Тада доведоше Исусу магаре, ставише своје хаљине на њега те седе на њега.
8 Мнози же ризы своя постлаша по пути: друзии же ваиа резаху от древия и постилаху по пути.8 И многи простреше своје хаљине по путу, а други зелено грање које насекоше у пољима.
9 И предходящии и вслед грядущии вопияху, глаголюще: осанна, благословен Грядый во имя Господне,9 И који су ишли пред њим и за њим викаху: »Осана; благословен је који иде у име Господње;
10 благословено грядущее царство во имя Господа отца нашего Давида: осанна в вышних.
10 благословено царство оца нашега Давида, које долази; осана на висинама«.
11 И вниде во Иерусалим Иисус и в церковь: и соглядав вся, позде уже сущу часу, изыде в Вифанию со обеманадесяте.
11 И уђе у Јерусалим, у храм; и разгледавши све, пошто је већ било касно, изиђе с Дванаесторицом у Витанију.
12 И наутрие изшедшым им от Вифании, взалка:12 А сутрадан, када изиђоше из Витаније, огладне.
13 и видев смоковницу издалеча, имущу листвие, прииде, аще убо что обрящет на ней: и пришед к ней, ничесоже обрете, токмо листвие: не у бо бе время смоквам.
13 И видевши из далека смокву која је имала лишће, дође - не би ли што нашао на њој; а кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава.
14 И отвещав Иисус рече ей: да не ктому от тебе во веки никтоже плода снесть. И слышаху ученицы Его.
14 Тада прозбори и рече јој: не јео нико више рода од тебе до века. А његови ученици слушаху.
15 И приидоша (паки) во Иерусалим. И вшед Иисус в церковь, начат изгонити продающыя и купующыя в церкви: и трапезы торжником и седалища продающих голуби испроверже:15 И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова,
16 и не даяше, да кто мимонесет сосуд сквозе церковь.16 и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
17 И учаше, глаголя им: несть ли писано, яко храм Мой храм молитвы наречется всем языком? Вы же сотвористе его вертеп разбойником.
17 И учаше и говораше им: није ли написано: »Дом мој зваће се дом молитве за све народе«; а ви сте од њега направили разбојничку пећину.
18 И слышаша книжницы и архиерее, и искаху, како Его погубят: бояхубося Его, яко весь народ дивляшеся о учении Его.
18 А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе; јер га се бојаху, сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком.
19 И яко позде бысть, исхождаше вон из града.
19 А увече излажаше из града.
20 И утро мимоходяще, видеша смоковницу изсохшу из корения.20 А ујутро пролазећи видеше ону смокву како се осушила из корена.
21 И воспомянув Петр глагола Ему: Равви, виждь, смоковница, юже проклял еси, усше.
21 А Петар се сети и рече му: рави, види, осуши се смоква коју си проклео.
22 И отвещав Иисус глагола им:
22 Исус одговори и рече им: имајте веру у Бога.
23 имейте веру Божию: аминь бо глаголю вам, яко, иже аще речет горе сей: двигнися и верзися в море: и не размыслит в сердцы своем, но веру имет, яко еже глаголет, бывает: будет ему, еже аще речет:
23 Заиста, кажем вам, ко каже овој гори: дигни се и баци се у море, а не посумња у своме срцу, него верује да ће бити оно што говори, биће му.
24 сего ради глаголю вам: вся елика аще молящеся просите, веруйте, яко приемлете: и будет вам:24 Зато вам кажем: све што молите и тражите, верујте да сте примили, и биће вам.
25 и егда стоите молящеся, отпущайте, аще что имате на кого, да и Отец ваш, Иже есть на небесех, отпустит вам согрешения ваша:
25 И кад стојите молећи се, праштајте ако шта имате против кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама ваше грешке.
26 аще ли же вы не отпущаете, ни Отец ваш, Иже есть на небесех, отпустит вам согрешений ваших.26 Ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити грешака ваших.
27 И приидоша паки во Иерусалим. И в церкви ходящу Ему, приидоша к Нему архиерее и книжницы и старцы27 И дођоше опет у Јерусалим. И кад је ходао по храму приђоше му првосвештеници и књижевници и старешине,
28 и глаголаша Ему: коею областию сия твориши? И кто Ти область сию даде, да сия твориши?
28 и рекоше му: каквом влашћу то чиниш? Или ко ти даде ту власт да то чиниш?
29 Иисус же отвещав рече им: вопрошу вы и Аз словесе единаго, и отвещайте Ми: и реку вам, коею областию сия творю:29 А Исус им рече: запитаћу вас једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу чиним ово.
30 крещение Иоанново с небесе ли бе, или от человек? Отвещайте Ми.30 Беше ли Јованово крштење с неба или од људи? Одговорите ми.
31 И мысляху в себе, глаголюще: аще речем, с небесе, речет: почто убо не веровасте ему?
31 А они размишљаху међу собом: ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му онда не поверовасте?
32 Но аще речем, от человек: бояхуся людий: вси бо имеяху Иоанна, яко воистинну пророк бе.
32 Него да кажемо: од људи? Бојаху се народа; јер су сви сматрали да је Јован био стварно пророк.
33 И отвещавше глаголаша Иисусови: не вемы. И отвещав Иисус глагола им: ни Аз глаголю вам, коею областию сия творю.
33 Одговорише Исусу и рекоше: не знамо. А Исус им рече: ни ја вам нећу рећи каквом влашћу чиним ово.
