12
1 В то время иде Иисус в субботы сквозе сеяния: ученицы же Его взалкаша и начаша востерзати класы и ясти.
1 У оно време прође Исус кроз усеве у суботу; а ученици његови огладнеше, те почеше тргати класје и јести.
2 Фарисее же видевше реша Ему: се, ученицы Твои творят, егоже не достоит творити в субботу.
2 А фарисеји пак видевши рекоше му: види, твоји ученици чине што није дозвољено чинити у суботу.
3 Он же рече им: несте ли чли, что сотвори Давид, егда взалка сам и сущии с ним?
3 А он им рече: зар нисте читали шта је учинио Давид, када је огладнео он и његово друштво?
4 Како вниде в храм Божий и хлебы предложения снеде, ихже не достойно бе ему ясти, ни сущым с ним, токмо иереем единым?
4 Како је ушао у дом Божији и појео постављене хлебове, које нису смели јести ни он ни његови другови, већ само свештеници?
5 Или несте чли в законе, яко в субботы священницы в церкви субботы сквернят и неповинни суть?
5 Или зар нисте читали у закону да свештеници суботом у храму оскрнављују суботу и нису криви?
6 Глаголю же вам, яко церкве боле есть зде:
6 А кажем вам да је овде нешто веће од храма.
7 аще ли бысте ведали, что есть: милости хощу, а не жертвы, николиже убо бысте осуждали неповинных:
7 Кад бисте пак знали шта значи: »Милосрђе хоћу, а не жртве«, не бисте осудили невине.
8 господь бо есть и субботы Сын Человеческий.
8 Јер је Син човечији господар суботе.
9 И прешед оттуду, прииде на сонмище их.
9 И отишавши оданде дође у њихову синагогу.
10 И се, человек бе ту, руку имый суху. И вопросиша Его, глаголюще: аще достоит в субботы целити? Да на Него возглаголют.
10 И гле ту беше човек са сувом руком; и запиташе га говорећи: да ли је слободно лечити суботом? - да би га оптужили.
11 Он же рече им: кто есть от вас человек, иже имать овча едино, и аще впадет сие в субботы в яму, не имет ли е и измет?
11 А он им рече: који је од вас човек који неће ухватити и извадити своју једину овцу, ако му она у суботу падне у јаму?
12 Кольми убо лучши есть человек овчате? Темже достоит в субботы добро творити.
12 Колико, дакле, човек више вреди од овце. Зато је дозвољено суботом добро чинити.
13 Тогда глагола человеку: простри руку твою. И простре: и утвердися цела яко другая.
13 Тада рече човеку: пружи своју руку. И испружи је, и поста опет здрава као и друга.
14 Фарисее же шедше совет сотвориша на Него, како Его погубят. Иисус же разумев отиде оттуду.
14 А фарисеји изиђоше и одлучише против њега да га убију.
15 И по Нем идоша народи мнози, и изцели их всех:
15 Али Исус дозна то, те се уклони оданде. И многи пођоше за њим и излечи их све,
16 и запрети им, да не яве Его творят:
16 и опомену их да га не разгласе;
17 яко да сбудется реченное Исаием пророком, глаголющим:
17 да се испуни што је рекао пророк Исаија:
18 се, Отрок Мой, Егоже изволих, Возлюбленный Мой, Наньже благоволи душа Моя: положу дух Мой на Нем, и суд языком возвестит:
18 »Гле слуга мој кога сам изабрао, љубимац мој који је по вољи моје душе. Ставићу Дух свој на њега, и он ће јавити правду народима.
19 не преречет, ни возопиет, ниже услышит кто на распутиих гласа Его:
19 Неће се препирати нити викати, нити ће ко чути гласа његова по улицама.
20 трости сокрушенны не преломит и лена внемшася не угасит, дондеже изведет в победу суд:
20 Трске стучене неће преломити, и стењка који тиња неће угасити, док не доведе правду до победе.
21 и на имя Его языцы уповати имут.
21 И народи ће се уздати у његово име«.
22 Тогда приведоша к Нему беснующася слепа и нема: и изцели его, яко слепому и немому глаголати и глядати.
22 Тада му донеше бесомучнога који је био слеп и нем; и излечи га, тако да је неми говорио и гледао.
23 И дивляхуся вси народи глаголюще: еда Сей есть (Христос) сын Давидов?
23 А сав народ се дивио и говорио је: није ли ово син Давидов?
24 Фарисее же слышавше реша: Сей не изгонит бесы, токмо о веельзевуле князи бесовстем.
24 А фарисеји чувши рекоше: овај изгони демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара.
25 Ведый же Иисус мысли их, рече им: всякое царство раздельшееся на ся запустеет, и всяк град или дом разделивыйся на ся не станет.
25 А он је знао њихове мисли, те им рече: свако царство које се разделило против самога себе, опустеће, и сваки град или дом који се разделио против самога себе, неће се одржати.
26 И аще сатана сатану изгонит, на ся разделился есть: како убо станет царство его?
26 И ако сатана сатану истерује, разделио се противу самога себе, како ће се дакле одржати његово царство?
27 И аще Аз о веельзевуле изгоню бесы, сынове ваши о ком изгонят? Сего ради тии вам будут судии.
27 И ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу изгоне ваши синови? Зато ће вам они бити судије;
28 Аще ли же Аз о Дусе Божии изгоню бесы, убо постиже на вас Царствие Божие.
28 али ако ја Божијим Духом изгоним демоне, онда је дошло до вас царство Божије.
29 Или како может кто внити в дом крепкаго и сосуды его расхитити, аще не первее свяжет крепкаго, и тогда дом его расхитит?
29 Или како може неко да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада ће његову кућу опленити?
30 Иже несть со Мною, на Мя есть: и иже не собирает со Мною, расточает.
30 Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.
31 Сего ради глаголю вам: всяк грех и хула отпустится человеком: а яже на Духа хула не отпустится человеком:
31 Зато вам кажем, сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити.
32 и иже аще речет слово на Сына Человеческаго, отпустится ему: а иже речет на Духа Святаго, не отпустится ему ни в сей век, ни в будущий.
32 И ако ко каже реч против Сина човечијег, опростиће му се; а ономе који каже против Духа Светога, неће се опростити ни на овом свету ни у будућем.
33 Или сотворите древо добро и плод его добр: или сотворите древо зло и плод его зол: от плода бо древо познано будет.
33 Или учините добро дрво и плод његов добрим, или учините рђаво дрво и плод његов рђавим; јер се по роду дрво познаје.
34 Порождения ехиднова, како можете добро глаголати, зли суще? От избытка бо сердца уста глаголют.
34 Змијски породе, како можете добро да говорите кад сте зли? јер уста говоре оно чега је срце пуно.
35 Благий человек от благаго сокровища износит благая: и лукавый человек от лукаваго сокровища износит лукавая.
35 Добар човек од доброга блага износи добро, а зао човек од рђавога блага износи зло.
36 Глаголю же вам, яко всяко слово праздное, еже аще рекут человецы, воздадят о нем слово в день судный:
36 Али вам кажем да ће за сваку некорисну реч, коју изговоре људи, одговарати на дан суда;
37 от словес бо своих оправдишися и от словес своих осудишися.
37 јер ћеш по својим речима бити оправдан, и по својим речима бити осуђен.
38 Тогда отвещаша нецыи от книжник и фарисей, глаголюще: Учителю, хощем от Тебе знамение видети.
38 Тада му одговорише неки од књижевника и фарисеја: учитељу, желимо да видимо од тебе знак.
39 Он же отвещав рече им: род лукав и прелюбодей знамения ищет, и знамение не дастся ему, токмо знамение Ионы пророка:
39 А он им одговори и рече: зли и прељуботворни нараштај тражи знак, и неће му се дати знак осим знака пророка Јоне.
40 якоже бо бе Иона во чреве китове три дни и три нощы, тако будет и Сын Человеческий в сердцы земли три дни и три нощы.
40 Јер као што је Јона био у утроби морске немани три дана и три ноћи, тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.
41 Мужие Ниневитстии востанут на суд с родом сим и осудят его, яко покаяшася проповедию Иониною: и се, боле Ионы зде.
41 Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер су се покајали на Јонину проповед, а види овде је нешто више од Јоне.
42 Царица южская востанет на суд с родом сим и осудит и, яко прииде от конец земли слышати премудрость Соломонову: и се, боле Соломона зде.
42 Краљица југа устаће на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер је она дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а види овде је нешто више од Соломона.
43 Егда же нечистый дух изыдет от человека, преходит сквозе безводная места, ищя покоя, и не обретает:
43 А када нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не налази.
44 тогда речет: возвращуся в дом мой, отнюдуже изыдох. И пришед обрящет празден, пометен и украшен:
44 Тада каже: вратићу се у своју кућу, откуда сам изишао; и дошавши налази је празну, почишћену и украшену.
45 тогда идет и поймет с собою седмь иных духов лютейших себе, и вшедше живут ту: и будут последняя человеку тому горша первых. Тако будет и роду сему лукавому.
45 Тада одлази и узима са собом других седам духова, горих од себе, па уђу и станују онде; и последње стање онога човека бива горе од првога; тако ће бити и овоме нараштају.
46 Еще же Ему глаголющу к народом, се, Мати (Его) и братия Его стояху вне, ищуще глаголати Ему.
46 Док је он још говорио народу, гле, мајка и браћа његова стајаху напољу желећи да говоре с њим.
47 Рече же некий Ему: се, Мати Твоя и братия Твоя вне стоят, хотяще глаголати Тебе.
47 И неко му рече: гле твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да говоре с тобом.
48 Он же отвещав рече ко глаголющему Ему: кто есть Мати Моя, и кто суть братия Моя?
48 А он одговори и рече ономе што му каза: ко је моја мајка и ко су моја браћа?
49 И простер руку Свою на ученики Своя, рече: се, мати Моя и братия Моя: 49 И пружи своју руку на своје ученике па рече: ево моје мајке и моје браће;
50 иже бо аще сотворит волю Отца Моего, Иже есть на небесех, той брат Мой, и сестра, и мати (Ми) есть.
50 јер ко год чини вољу Оца мога који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мајка.
