1. јун 2009.

Еванђеље по Јовану - Глава 4






4


1 Егда убо разуме Иисус, яко услышаша фарисее, яко Иисус множайшыя ученики творит и крещает, неже Иоанн:
1 Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,

2 Иисус же Сам не крещаше, но ученицы Его:2 премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,

3 остави Иудею и иде паки в Галилею.3 остави Јудеју и оде опет у Галилеју.

4 Подобаше же Ему проити сквозе Самарию.4 А требало је да прође кроз Самарију.

5 Прииде убо во град Самарийский, глаголемый Сихарь, близ веси, юже даде Иаков Иосифу сыну своему:5 Тако дође у самаријски град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу;
6 бе же ту источник Иаковль. Иисус же утруждся от пути, седяше тако на источнице: бе (же) яко час шестый.6 онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа.

7 Прииде жена от Самарии почерпати воду. Глагола ей Иисус: даждь Ми пити.7 Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: дај ми да пијем.

8 Ученицы бо Его отшли бяху во град, да брашно купят.8 Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране.

9 Глагола Ему жена Самаряныня: како ты Жидовин сый от мене пити просиши, жены Самаряныни сущей? Не прикасаютбося Жидове Самаряном.
9 Самарјанка му рече: како то ти - као Јудејин - тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш? Јудеји се, наиме, нису мешали са Самарјанима.

10 Отвеща Иисус и рече ей: аще бы ведала еси дар Божий, и Кто есть глаголяй ти: даждь Ми пити: ты бы просила у Него, и дал бы ти воду живу.10 Одговори Исус и рече јој: кад би знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, замолила би га и он би ти дао воду живу.

11 Глагола Ему жена: господи, ни почерпала имаши, и студенец есть глубок: откуду убо имаши воду живу?
11 Рече му жена: Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода?

12 Еда ты болий еси отца нашего Иакова, иже даде нам студенец сей, и той из него пит и сынове его и скоти его?
12 Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?

13 Отвеща Иисус и рече ей: всяк пияй от воды сея, вжаждется паки:
13 Одговори Исус и рече јој: сваки ко пије од ове воде - опет ће ожеднети.

14 а иже пиет от воды, юже Аз дам ему, не вжаждется во веки: но вода, юже (Аз) дам ему, будет в нем источник воды текущия в живот вечный.
14 А ко пије од воде коју ћу му ја дати - неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот.

15 Глагола к Нему жена: господи, даждь ми сию воду, да ни жажду, ни прихожду семо почерпати.15 Рече му жена: Господе, дај ми ту воду, да не жедним и не долазим овамо да захватам воду.

16 Глагола ей Иисус: иди, пригласи мужа твоего и прииди семо.16 Рече јој: иди, позови свога мужа и дођи овамо.

17 Отвеща жена и рече (Ему): не имам мужа. Глагола ей Иисус: добре рекла еси, яко мужа не имам:17 Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала да немаш мужа;

18 пять бо мужей имела еси, и ныне, егоже имаши, несть ти муж: се воистинну рекла еси.
18 јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж; то си истинито рекла.

19 Глагола Ему жена: Господи, вижу, яко пророк еси Ты:19 Рече му жена: Господе, увиђам да си пророк.

20 отцы наши в горе сей поклонишася: и вы глаголете, яко во Иерусалимех есть место, идеже кланятися подобает.20 Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

21 Глагола ей Иисус: жено, веру Ми ими, яко грядет час, егда ни в горе сей, ни во Иерусалимех поклонитеся Отцу:21 Рече јој Исус: веруј ми, жено, да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

22 вы кланяетеся, егоже не весте: мы кланяемся, егоже вемы, яко спасение от Иудей есть:
22 Ви се молите ономе што не знате, ми се молимо ономе што знамо, јер спасење долази од Јудеја.

23 но грядет час, и ныне есть, егда истиннии поклонницы поклонятся Отцу духом и истиною: ибо Отец таковых ищет покланяющихся Ему:23 Него иде час и већ је ту када ће се прави богомољци молити Оцу у духу и истини; јер Бог жели такве богомољце.

24 дух (есть) Бог: и иже кланяется Ему, духом и истиною достоит кланятися.
24 Бог је дух, и који му се моле треба да се моле у духу и истини.

25 Глагола Ему жена: вем, яко Мессиа приидет, глаголемыи Христос: егда Той приидет, возвестит нам вся.
25 Рече му жена: знам да ће доћи Месија, који се зове Христос; када он дође, обавестиће нас о свему.

26 Глагола ей Иисус: Аз есмь, глаголяй с тобою.26 Рече јој Исус: ја сам - који говорим с тобом.

27 И тогда приидоша ученицы Его и чудяхуся, яко с женою глаголаше: обаче никтоже рече: чесо ищеши? Или: что глаголеши с нею?27 Уто дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ни један не рече: шта тражиш, или, што говориш с њом?

28 Остави же водонос свой жена, и иде во град, и глагола человеком:
28 Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима:

29 приидите (и) видите Человека, Иже рече ми вся, елика сотворих: еда Той есть Христос?29 дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила; да није то Христос?

30 Изыдоша же из града и грядяху к Нему.30 Изиђоше из града и долажаху к њему.

31 Между же сим моляху Его ученицы (Его), глаголюще: Равви, яждь.
31 У међувремену су га ученици молили говорећи: рави, једи.

32 Он же рече им: Аз брашно имам ясти, егоже вы не весте.
32 Но он им рече: ја треба да једем једно јело које ви не знате.

33 Глаголаху убо ученицы к себе: еда кто принесе Ему ясти?33 Тада ученици говораху међу собом: да му није ко донео да једе?

34 Глагола им Иисус: Мое брашно есть, да сотворю волю Пославшаго Мя и совершу дело Его.34 Рече им Исус: моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело.

35 Не вы ли глаголете, яко еще четыри месяцы суть, и жатва приидет? Се, глаголю вам: возведите очи ваши и видите нивы, яко плавы суть к жатве уже:
35 Не кажете ли ви: још четири месеца па долази жетва? Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву.

36 и жняй мзду приемлет и собирает плод в живот вечный, да и сеяй вкупе радуется и жняй:
36 Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот, да се сејач и жетелац радују заједно.

37 о сем бо слово есть истинное, яко ин есть сеяй, и ин (есть) жняй:37 Јер је у овоме истинита реч: један сеје, а други жање.

38 аз послах вы жати, идеже вы не трудистеся: инии трудишася, и вы в труд их внидосте.38 Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.

39 От града же того мнози вероваша в Онь от Самарян, за слово жены свидетелствующия, яко рече ми вся, елика сотворих.
39 А многи Самарјани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила.

40 Егда убо приидоша к Нему Самаряне, моляху Его, дабы пребыл у них: и пребысть ту два дни.
40 А кад дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана.

41 И много паче вероваша за слово Его:41 И још више ,их је поверовало због његове речи,

42 жене же глаголаху, яко не ктому за твою беседу веруем: сами бо слышахом и вемы, яко Сей есть воистинну Спас миру, Христос.
42 а жени говораху: сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.

43 По двою же дню изыде оттуду и иде в Галилею:
43 После та два дана оде оданде у Галилеју.

44 Сам бо Иисус свидетелствова, яко пророк во своем отечествии чести не имать.44 Јер је сам Исус посведочио да пророк у свом завичају нема поштовања.

45 Егда же прииде в Галилею, прияша Его Галилеане, вся видевше, яже сотвори во Иерусалимех в праздник: и тии бо приидоша в праздник.45 Када, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци који су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику; јер су и сами дошли на празник.

46 Прииде же паки Иисус в Кану Галилейскую, идеже претвори воду в вино. И бе некий царев муж, егоже сын боляше в Капернауме.
46 И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. А беше неки краљевски чиновник чији је син боловао у Кафарнауму.

47 Сей слышав, яко Иисус прииде от Иудеи в Галилею, иде к Нему и моляше Его, да снидет и исцелит сына Его: имеяше бо умрети.47 Овај, чувши да је Исус дошао из Јудеје у, Галилеју, оде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина; јер беше на самрти.

48 Рече убо Иисус к нему: аще знамении и чудес не видите, не имате веровати.48 Тада му рече Исус: ако не видите знакова и чуда, нећете да поверујете.

49 Глагола к Нему царев муж: Господи, сниди, прежде даже не умрет отроча мое.
49 Рече му краљевски чиновник: Господе, сиђи док није умрло моје дете.

50 Глагола ему Иисус: иди, сын твой жив есть. И верова человек словеси, еже рече ему Иисус, и идяше.50 Рече му Исус: иди, твој син живи. Човек поверова речи коју му рече Исус и оде.

51 Абие же входящу ему, (се,) раби его сретоша его и возвестиша (ему), глаголюще, яко сын твой жив есть.51 Но још на путу сретоше га слуге јављајући да је његово дете у животу.

52 Вопрошаше убо от них о часе, в который легчае ему бысть, и реша ему, яко вчера в час седмый остави его огнь.
52 Он се распитиваше од њих за час када је пошло на боље; рекоше му да га је јуче, у седмом часу, пустила грозница.

53 Разуме же отец, яко той бе час, в оньже рече ему Иисус, яко сын твой жив есть: и верова сам и весь дом его.53 Тада је разумео отац да је то било у онај час када му је Исус рекао: живи твој син; и поверова он и сав дом његов.

54 Сие паки второе знамение сотвори Иисус, пришед от Иудеи в Галилею.
54 Ово пак друго чудо учини Исус када дође из Јудеје у Галилеју.