8
1 В тыя дни, зело многу народу сущу, и не имущым чесо ясти, призвав Иисус ученики Своя, глагола им:1 У оне дане када опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им:
2 милосердую о народе, яко уже три дни приседят Мне и не имут чесо ясти:2 жао ме је народа, што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу;
3 и аще отпущу их не ядших в домы своя, ослабеют на пути: мнози бо от них издалеча пришли суть.
3 ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека.
4 И отвещаша Ему ученицы Его: откуду сих возможет кто зде насытити хлебы в пустыни?4 И одговорише му његови ученици: откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи?
5 И вопроси их: колико имате хлебов? Они же реша: седмь.5 И пита их: колико хлебова имате? А они рекоше: седам.
6 И повеле народу возлещи на земли: и приемь седмь хлебов, хвалу воздав, преломи и даяше учеником Своим, да предлагают: и предложиша пред народом.
6 Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ.
7 И имяху рыбиц мало: и (сия) благословив, рече предложити и тыя.
7 И имађаху и мало рибица; и благословивши их рече да и њих изнесу.
8 Ядоша же и насытишася: и взяша избытки укрух, седмь кошниц.
8 И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада.
9 Бяху же ядших яко четыре тысящы. И отпусти их.
9 А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их.
10 И абие влез в корабль со ученики Своими, прииде во страны Далмануфански.
10 И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте.
11 И изыдоша фарисее и начаша стязатися с Ним, ищуще от Него знамения с небесе, искушающе Его.
11 И изиђоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба - кушајући га.
12 И воздохнув духом Своим, глагола: что род сей знамения ищет? Аминь глаголю вам, аще дастся роду сему знамение.
12 Но он уздахну духом својим и рече: што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати знак овоме роду.
13 И оставль их, влез паки в корабль, (и) иде на он пол.
13 И оставивши их опет уђе у чамац и оде на другу страну.
14 И забыша ученицы Его взяти хлебы и разве единаго хлеба не имяху с собою в корабли.14 И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу.
15 И прещаше им, глаголя: зрите, блюдитеся от кваса фарисейска и от кваса Иродова.
15 И заповедаше им говорећи: гледајте, чувајте се од квасца фарисејског и квасца Иродова.
16 И помышляху, друг ко другу глаголюще, яко хлебы не имамы.
16 Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају.
17 И разумев Иисус, глагола им: что помышляете, яко хлебы не имате? Не у ли чувствуете, ниже разумеете? Еще ли окаменено сердце ваше имате?
17 А Исус сазнавши то рече им: што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце?
18 Очи имуще не видите? И ушы имуще не слышите? И не помните ли,18 »Очи имате и не видите, уши имате и не чујете«? И не сећате се,
19 егда пять хлебы преломих в пять тысящ, колико кош исполнь укрух приясте? Глаголаша Ему: дванадесять.
19 када изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте? Рекоше му: дванаест.
20 Егда же седмь в четыре тысящы, колико кошниц исполнения укрух взясте? Они же реша: седмь.
20 Када седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте? Рекоше: седам.
21 И глагола им: како не разумеете?
21 И рече им: још не разумете?
22 И прииде в Вифсаиду: и приведоша к Нему слепа, и моляху Его, да его коснется.22 И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једнога слепца, те га замолише да га дотакне.
23 И емь за руку слепаго, изведе его вон из веси: и плюнув на очи его, (и) возложь руце нань, вопрошаше его, аще что видит?
23 Он ухвати слепца за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: видиш ли шта?
24 И воззрев глаголаше: вижу человеки яко древие ходящя.
24 И погледавши рече: видим људе где иду - видим их као дрвеће.
25 Потом (же) паки возложи руце на очи его и сотвори его прозрети: и утворися и узре светло все.25 Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и оздрави, и гледаше све јасно.
26 И посла его в дом его, глаголя: ни в весь вниди, ни повеждь кому в веси.26 И посла га кући његовој говорећи: ни у село не улази.
27 И изыде Иисус и ученицы Его в веси Кесарии Филипповы: и на пути вопрошаше ученики Своя, глаголя им: кого Мя глаголют человецы быти?
27 И изиђе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: шта кажу људи, ко сам ја?
28 Они же отвещаша: Иоанна Крестителя: и инии Илию: друзии же единаго от пророк.28 Они му рекоше: Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи - да си један од пророка.
29 И Той глагола им: вы же кого Мя глаголете быти? Отвещав же Петр глагола Ему: Ты еси Христос.
29 Но он их питаше: а за кога ме ви држите? Петар одговори и рече му: ти си Христос.
30 И запрети им, да ни комуже глаголют о Нем.
30 И запрети им да никоме не говоре о њему.
31 И начат учити их, яко подобает Сыну Человеческому много пострадати, и искушену быти от старец и архиерей и книжник, и убиену быти, и в третий день воскреснути.
31 И поче их учити да Син човечији мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути.
32 И не обинуяся слово глаголаше. И приемь Его Петр, начат претити Ему.32 И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити.
33 Он же обращься и воззрев на ученики Своя, запрети Петрови, глаголя: иди за Мною, сатано: яко не мыслиши, яже (суть) Божия, но яже человеческа.33 Но он се окрену и видевши своје ученике укори Петра и рече: иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско него о оном што је људско.
34 И призвав народы со ученики Своими, рече им: иже хощет по Мне ити, да отвержется себе, и возмет крест свой, и по Мне грядет:34 И дозвавши народ са својим ученицима рече им: ко хоће за мном да пође, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном.
35 иже бо аще хощет душу свою спасти, погубит ю: а иже погубит душу свою Мене ради и Евангелиа, той спасет ю:35 Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот због мене и еванђеља, спашће га.
36 кая бо польза человеку, аще приобрящет мир весь, и отщетит душу свою?36 Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби?
37 Или что даст человек измену на души своей?
37 Јер шта ће човек дати у замену за свој живот?
38 Иже бо аще постыдится Мене и Моих словес в роде сем прелюбодейнем и грешнем, и Сын Человеческий постыдится его, егда приидет во славе Отца Своего со Ангелы святыми.
38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.
