25. јун 2009.

Еванђеље по Луки - Глава 10






10

1 По сих же яви Господь и инех седмьдесят, и посла их по двема пред лицем Своим во всяк град и место, аможе хотяше Сам ити:
1 После тога Господ наименова других седамдесет и два, па их посла по двојицу пред собом у сваки град и свако место куда је сам намеравао да дође.

2 глаголаше же к ним: жатва убо многа, делателей же мало: молитеся убо Господину жатве, да изведет делатели на жатву Свою.2 И рече им: жетва је велика, а радника је мало; молите стога господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.

3 Идите: се Аз посылаю вы яко агнцы посреде волков.3 Идите, ето, шаљем вас као јагањце међу вукове.

4 Не носите влагалища, ни пиры, ни сапог: и ни когоже на пути целуйте.4 Не носите новчаника, ни торбе, ни обуће; и не поздрављајте никога на путу.

5 В оньже аще дом внидете, первее глаголите: мир дому сему:5 А кад уђете у коју кућу, прво реците: мир овој кући.

6 и аще убо будет ту сын мира, почиет на нем мир ваш: аще ли же ни, к вам возвратится:6 И ако тамо буде син мира, ваш мир ће остати на њој; а ако не, вратиће се к вама.

7 в том же дому пребывайте, ядуще и пиюще, яже суть у них: достоин бо есть делатель мзды своея. Не преходите из дому в дом.7 У тој кући остајте, једите и пијте што имају; радник је наиме достојан своје плате. Немојте прелазити из куће у кућу,

8 И в оньже аще град входите, и приемлют вы, ядите предлагаемая вам:
8 и ако уђете у који град - па вас приме - једите што је изнесено пред вас.

9 и изцелите недужныя, иже суть в нем, и глаголите им: приближися на вы Царствие Божие.9 Лечите болеснике у њему и говорите им: дошло је до вас царство Божије.

10 И в оньже аще град входите, и не приемлют вас, изшедше на распутия его, рцыте: 10 Ако пак уђете у који град - па вас не приме - изиђите на његове улице и реците:

11 и прах, прилепший нам от града вашего, оттрясаем вам. Обаче сие ведите, яко приближися на вы Царствие Божие:11 отресамо вам из вашега града и прах који је прионуо за наше ноге. Али то знајте да се приближило царство Божије.

12 глаголю вам, яко Содомляном в день той отраднее будет, неже граду тому.
12 Кажем вам да ће у онај дан Содому бити лакше него том граду.

13 Горе тебе, Хоразине, горе тебе, Вифсаидо: яко аще в Тире и Сидоне быша силы были бывшыя в ваю, древле убо во вретищи и пепеле седяще покаялися быша:
13 Тешко теби Хоразине, тешко теби Витсаидо, јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, одавно би се покајали седећи у врећи и пепелу.

14 обаче Тиру и Сидону отраднее будет на суде, неже вама.14 Али Тиру и Сидону ће бити лакше на суду него вама.

15 И ты, Капернауме, иже до небес вознесыйся, до ада низведешися.
15 И ти Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? Бићеш срушен до ада.

16 Слушаяй вас, Мене слушает: и отметаяйся вас, Мене отметается: отметаяйся же Мене, отметается Пославшаго Мя.16 Ко вас слуша - мене слуша, и ко вас одбацује - мене одбацује; ко пак одбацује мене - одбацује онога који је мене послао.

17 Возвратишася же седмьдесят с радостию, глаголюще: Господи, и беси повинуются нам о имени Твоем.
17 А оних седамдесет и два вратише се с радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у твоје име.

18 Рече же им: видех сатану яко молнию с небесе спадша.18 А он им рече: гледао сам сатану како је пао с неба као муња.

19 Се, даю вам власть наступати на змию и на скорпию и на всю силу вражию: и ничесоже вас вредит:
19 Ето, дао сам вам власт да стајете на змије и скорпије, и на сваку непријатељску силу - и ништа вам неће наудити.

20 обаче о сем не радуйтеся, яко дуси вам повинуются: радуйтеся же, яко имена ваша написана суть на небесех.20 Али немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима.

21 В той час возрадовася духом Иисус и рече: исповедаютися, Отче, Господи небесе и земли, яко утаил еси сия от премудрых и разумных, и открыл еси та младенцем: ей, Отче, яко тако бысть благоволение пред Тобою.
21 У тај час обрадова се у Духу Светоме и рече: хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од мудрих и паметних, а открио си безазленима. Да Оче, зато што се теби тако свидело.

22 И обращься ко учеником, рече: вся Мне предана быша от Отца Моего: и никтоже весть, кто есть Сын, токмо Отец: и кто есть Отец, токмо Сын, и емуже аще хощет Сын открыти.22 Мој Отац ми је све предао. И нико - сем Оца - не зна ко је Син, и ко је Отац - зна само Син и онај коме Син хоће да открије.

23 И обращься ко учеником, един рече: блажени очи видящии, яже видите:
23 Тада се обрати посебно ученицима и рече: блажене су очи које гледају што ви гледате.

24 глаголю бо вам, яко мнози пророцы и царие восхотеша видети, яже вы видите, и не видеша: и слышати, яже слышите, и не слышаша.24 Јер вам кажем да су многи пророци и краљеви желели да виде оно што ви гледате, и нису видели, те да чују оно што ви слушате, па нису чули.

25 И се, законник некий воста, искушая Его и глаголя: Учителю, что сотворив, живот вечный наследую?
25 И гле, један учитељ закона уста да га куша и рече: учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни?

26 Он же рече к нему: в законе что писано есть? Како чтеши?
26 А он му рече: шта је написано у закону? Како читаш?

27 Он же отвещав рече: возлюбиши Господа Бога твоего от всего сердца твоего, и от всея души твоея, и всею крепостию твоею, и всем помышлением твоим: и ближняго своего яко сам себе.27 А он одговори и рече: »Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мишљу својом«, и »Љуби ближњега свога као самог себе«.

28 Рече же ему: право отвещал еси: сие сотвори, и жив будеши.28 Рече му: право си одговорио; чини то па ћеш живети.

29 Он же хотя оправдитися сам, рече ко Иисусу: и кто есть ближний мой?
29 Он пак желећи да се оправда, рече Исусу: а ко је мој ближњи?

30 Отвещав же Иисус рече: человек некий схождаше от Иерусалима во Иерихон, и в разбойники впаде, иже совлекше его, и язвы возложше отидоша, оставльше едва жива суща.30 Исус прихвати и рече: један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше.

31 По случаю же священник некий схождаше путем тем, и видев его, мимоиде.31 А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође.

32 Такожде же и левит, быв на том месте, пришед и видев, мимоиде.
32 Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде прође.

33 Самарянин же некто грядый, прииде над него, и видев его, милосердова:33 А неки Самарјанин путујући дође до њега и кад виде сажали се,

34 и приступль обвяза струпы его, возливая масло и вино: всадив же его на свой скот, приведе его в гостинницу и прилежа ему:
34 приђе, прели његове ране уљем и вином те их преви, па га посади на своје живинче, одведе га у гостионицу и постара се за њега.

35 и наутрия изшед, иземь два сребреника, даде гостиннику и рече ему: прилежи ему: и еже аще прииждивеши, аз егда возвращуся, воздам ти.35 Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: побрини се за њега, и ако потрошиш што више, платићу ти приликом свога повратка.

36 Кто убо от тех триех ближний мниттися быти впадшему в разбойники?
36 Шта мислиш који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?

37 Он же рече: сотворивый милость с ним. Рече же ему Иисус: иди, и ты твори такожде.37 А он рече: онај који му је учинио милосрђе. Исус му пак рече: иди па чини и ти тако.

38 Бысть же ходящым им, и Сам вниде в весь некую: жена же некая именем Марфа прият Его в дом свой:
38 А кад су путовали, уђе у једно село; нека жена по имену Марта прими га у своју кућу.

39 и сестра ей бе нарицаемая Мариа, яже и седши при ногу Иисусову, слышаше слово Его.39 Она је имала сестру по имену Марију, која је села крај ногу Господа и слушала његову беседу.

40 Марфа же молвяше о мнозе службе, ставши же рече: Господи, не брежеши ли, яко сестра моя едину мя остави служити? Рцы убо ей, да ми поможет.40 А Марта се много трудила да га што боље послужи. Она приђе и рече: Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

41 Отвещав же Иисус рече ей: Марфо, Марфо, печешися и молвиши о мнозе,41 А Господ јој одговори и рече: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш се за много,

42 едино же есть на потребу. Мариа же благую часть избра, яже не отимется от нея.
42 а једно је потребно. Марија је, наиме, изабрала добри део који јој се неће одузети.